Kolumna

Ko je ponižen: Srbija ili Vučić?

Uvodna reč glavnog urednika

Piše: Milan Bečejić

Beogradski glas – Da li zbog temeljno instaliranog straha, da li zbog pogrešne percepcije, da li pod pritiskom orkestriranih kreacija domaćih medija ili samo zbog vešto uznemirenih nacionalnih emocija, tek domaća javnost je nasela na propagandu da je onomad u Parizu ponižen srpski narod a ne njen predsednik. Time je kontrolisano skrenuta pažnja sa jednog, ne samo retoričkog pitanja: da li je odnos prema Srbiji i faktički odnos prema Vučiću? Ili obrnuto?

Otuda i različiti oblici jednostranog podgrevanja teze da je reč o poniženju srpskog naroda i međunarodnoj nezahvalnosti za sve ono što je Srbija u Velikom ratu učinila i žrtvovala. Da bi čorba bila gušća, u argumente je udenuta i izjava Žan-Lika Melanšona, lidera levičarskog pokreta „Nepokorena Francuska“, koji konstatuje da je reč o „odsustvu poštovanja prema srpskom narodu“.  

Da bi skretanje pažnje sa procene stvarnog međunarodnog ugleda i pozicije predsednika Srbije bilo jače, u igru je ubačen i neki nesrećnik iz nečega što se zove Narodni slobodarski pokret, s tvrdnjom da su kosovski Albanci za Tačijevu poziciju na glavnoj tribini platili 25 miliona evra! Čovek zna (iz „francuskih dobro obaveštenih krugova“), ili mu je to neko sugerisao da kaže? Pa šta ako je to zaista tačno? I zašto bi lobiranje u međunarodnim odnosima bilo nešto novo i nepoznato? Šta je radio Vučićev glavni lobista Bler, što nije zaradio svoj debeli honorar? Uostalom, zašto predsednik Srbije, znajući kako se to radi, nije skupio novce i kupio ulaznicu za glavnu tribinu? A imao je odakle: iz razlike u ceni od prodaje „Kopernikusa“; od bačenih para za kičerajsku iluminaciju Beograda; umesto čašćavanja Republike Srpske (5+7 miliona evra)…

Ili mu je, ipak, mestom na klupi za rezerve poslata poruka: možeš ti svoje podanike da vučeš za nos, ali ne i nas; nisi uradio domaći zadatak; zamajavaš nas; javno rehabilituješ haške osuđenike; puštaš svoje seize da laju protiv EU; satanizuješ neistomišljenike; ne suzbijaš korupciju; kontrolišeš medije…

Dozvoljavam pretpostavku da Vučić zaista nije bio svestan svoje realne međunarodne pozicije. Jednostavno, počeo je da veruje u ono u šta nas godinama ubeđuje kroz domaće medije – da je u frendli odnosu sa svetskim liderima, negujući sopstvene zablude. U okrilju autoritarne atmosfere stvoren je autističan ambijent, a da pritom niko iz njegovog okruženja ne sme ni da pomisli, a kamoli da mu ukaže, šta je stvarnost a šta fikcija.

Uostalom, koliko je sâm doprineo pariskom fijasku odnosom prema ulozi i stradanjima Srba u Velikom ratu kad je, recimo, povodom obeležavanja stogodišnjice oslobođenja Prokuplja i otkrivanja spomenika legendarnom Gvozdenom puku, tada elitnoj jedinici naše vojske, tamo poslao Brnabićku?! Njemu je bilo važnije otvaranje „Lidla“!

Nikola Stankovic

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas