Kolumna

Ima li vozača u trenažeru

Uvodna reč glavnog urednika

Piše: Milan Bečejić

Beogradski glas – Ima u narodu divan izraz za nekog ko se zaludno i uzaludno bavi nečim ‒ „zavrće mačku trepavice“. Upravo na to liči nova kosovska epizoda predsednika naprednog dela Srbije. „Mi smo doživeli poraz“ je, zapravo, eufemizam za „Ja sam doživeo poraz“ – tobož se žrtvujući da popravi ono što su ONI zakuvali i upropastili.

E sad, treba vešto i uporno simulirati kako se iz te gubitničke politike izvući i raskrinkati prave krivce, pritom su ti sve vreme u rukama i nož i kolač. Jeste da su ti grozni likovi sa Zapada tvrdokorni i neumoljivi, ali to svi znaju i prihvataju, nego kako tu neuspešnost vratiti na lokalni teren i personalizovati krivicu. Za taj manevar poslužila je sednica GO naprednih radikala u „Sava centru“, gde je predsednik napredne Srbije (tek u 20. minutu obraćanja) upro prst u ONE konstatujući da je „prvu rundu dobila Srbija propasti i plakanja…“ I poimence nabrojao krivce: Sonja Biserko, Sava Janjić i Rada Trajković! Sunce ti žarko – kakve su tri političke gromade u međunarodnim okvirima srušile spasonosni PLAN najmoćnijeg čoveka u novijoj istoriji Srbije!!! E zbog njih poraženi čovek reče: „Plašim se da nećemo dobiti drugu šansu.“ Što li onda pomenu poraz u prvoj rundi, nagoveštavajući da će se borba nastaviti?!

Ovakvo simuliranje borbe za izgubljeno, simuliranje uloge protivnika koji mu po moći nisu ni do pertli, simuliranje dobre međunarodne pregovaračke pozicije Srbije… zapravo jeste koncepcijski pristup svemu što šest godina gledamo i slušamo od ove vlasti – simuliranje života. Pri čemu ceo državni aparat, pa i narod, predstavljaju trenažer u rukama jednog čoveka bez vozačke dozvole.

Fijasko u Berlinu, koji se desio usred zaricanja da sa prištinskom stranom neće sesti za isti sto dok se ne ukinu takse (iako reda radi sto popunjen s još ponešto predstavnika Zapadnog Balkana), pokazao je da EU više nije glavni igrač u otplitanju kosovskog čvora, da je predsednik debelo omanuo igrajući na pogrešnu kartu. Te da se mora okrenuti glavnom poslodavcu – SAD. Što je pre neki dan, dajući podršku AV (?!) potvrdila i glavna čirlidersica NATO i SAD u Srbiji Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije: „Vučić je dao okvir – podrška SAD za mali kompromis u kome Srbija ne bi izgubila sve.“ Prema njenim rečima, predsednik Vučić bi u narednom periodu morao da uloži dodatni napor da objasni građanima, a pre svega svom biračkom telu, značaj saradnje sa SAD.

U tom grmu i čuči domaći zec – ne samo kako opseniti svoje već pridobiti i kakvu-takvu podršku oponenata. Upornim insistiranjem na MI i ONI, čini mi se kao jalov posao. Otuda i smetaju građanska okupljanja, otuda nema zelenog svetla za spasonosne vanredne izbore…


Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 08. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas