Kolumna Politika

Dve vlasti na istoj teritoriji

Piše: Vojin Biljić (Autor je advokat i član Programskog saveta DJB)

Beogradski glas – Otvorena pitanja između država u pogledu suverenosti na teritoriji nisu relevantna samo u Srbiji. Primera radi, Španija i Velika Britanija imaju otvorena pitanja u pogledu Gibraltara, koji je trenutno pod britanskom vlašću, ali problem suvereniteta nije rešen. Slično je i sa nenaseljenim ostrvom Hans, na koga pravo polažu Danska i Kanada. Iako je u pitanju nenaseljeno ostrvo zanemarljive površine, bez ikakvih prirodnih resursa i strateškog značaja, konačno rešenje problema koji je nastao raspadom Društva naroda, koje je Hans tretiralo kao dansku teritoriju za razliku od UN, još nije postignuto. Kodnominijum, odnosno zajednička vladavina nad ovom teritorijom, jeste moguće rešenje koje se za ovo ostrvo nazire u budućnosti.

Kad smo već kod kondominijuma, treba podsetiti da čak i evropske države koje nemaju probleme granica imaju kondominijume. Austrija, Nemačka i Švajcarska nemaju jasno uređenu granicu u pogledu Bodenskog jezera. Iako Švajcarci smatraju da granica deli jezero po sredini, ovo pitanje nije uređeno konačnim sporazumom država i sve države vrše vlast na ovoj teritoriji. Mada bi se od uvek doslednih Nemaca očekivalo da sa suverenim državama koje i sami priznaju imaju taj čuveni pravno-obavezujući sporazum.

Primer kondominijuma koji nikome nije sporan jeste Distrikt Brčko, gde vlast zajednički vrše dva entiteta u BiH – Federacija i Republika Srpska.

Previše je teritorija u svetu koje nisu zaokružene kao jasne državne tvorevine ili delovi suverenih država. Iz tog razloga, otvara se značajno pitanje – koji je to potencijalni okvir koji se može prihvatiti kod definisanja statusa Kosova i Metohije?

Jedino što nijednoj od država pomenutih u uvodu teksta nije sporno jeste to da nemaju nameru priznanja čak i bezvrednih teritorija bilo kome, sve dok smatraju da polažu legitimno pravo na te teritorije. Argumenti koji bi se pre mogli postaviti u primerima tih država – poput faktičkog stanja (preko 90 odsto građana Gibraltara se na referendumu izjasnilo da pripada Britaniji, ali to ne ometa Španiju da polaže pravo na teritoriju), kamena oko vrata koji opterećuje odnose sa drugim državama (doslovno primenljivo na ostrvo Hans), ekonomskog razvoja (Distrikt Brčko) ili buduće izvesnosti (Bodensko jezero) – do sada se nisu čuli u ovim slučajevima. Dakle, svi argumenti kojima se pokušava pripremiti teren na priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije jednostavno nisu i ne bi smeli biti opcija ni Srbiji, kao što nisu opcija drugim suverenim državama.

Sa druge strane, u svim slučajevima spornih teritorija, međunarodno pravo suštinski omogućava osmišljavanje održivih modela koji mogu dovesti do trajnog rešenja vršenja vlasti na teritoriji, a predstavljaju vid kompromisa. Takav model bi morao u sebi sadržati pitanja koja su od značaja za zajednički život različitih entiteta, pre svega u svakodnevnim životnim pitanjima, pa bi samim tim morao biti kreativan.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas