Politika, Beogradski glas
Kolumna

Doprinos Evropske unije propadanju Srbije

Piše: Branka Stamenković

Beogradski glas – U početku je to bila sasvim solidna ideja: kao geografski deo Evrope, prirodno je da Srbija teži članstvu u zajednici evropskih država. Standardi koje EU očekuje da država-članica ispuni biće nam putokaz u procesu neophodnih reformi devastirane Srbije. A tu su i predpristupni fondovi, zahvaljujući kojima će nam EU velikodušno pomoći da te reforme finansiramo i sprovedemo.

Od te ideje, međutim, ostaše samo froncle.

Nesposobna, neinventivna, korumpirana i servilna politička „elita“ Srbije nikad nije ni nameravala da suštinski reformiše i uredi državu, jer uređenost sužava mogućnost zloupotrebe javnih resursa kojima se ta „elita“ hrani. Dok su im usta bila puna parole da „EU nema alternativu“, otvarali su i otvaraju poglavlja u pregovorima s EU unapred znajući da će svaku reformu koja im ograničava bahato rasipanje javnih resursa obaviti isključivo na papiru, bez suštinske primene u praksi. S druge strane, svaku EU reformu koja ne zadire u njihov koruptivni svet oberučke su prihvatili, uopšte ne razmišljajući može li se ona sprovesti.

Pregovora o pristupanju, dakle, nema. Ono što naša korumpirana i servilna politička „elita“ naziva pregovorima, u stvari je prihvatanje apsolutno svega što se od nas traži, izuzev onog što ograničava njihovu mogućnost da bespoštedno isisavaju novac građana iz budžeta Republike Srbije u svoje partijske i lične džepove. Po toj formuli smo, na primer, u svim državnim i javnim institucijama i ustanovama uveli striktnu i potpunu zabranu pušenja, koja se u praksi krši uzduž i popreko bez ikakvih konsekvenci za prekršioce, a s druge strane nam predlog novog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji bi ukinuo koruptivne duple funkcije – čami u nekoj fioci.

S druge strane ovog kaobajagi pregovaračkog procesa, sede zvaničnici Evropske unije i prave se nevešti. Gledaju u papir i potvrdno klimaju glavom, a na svaku parolu korumpirane srpske političke „elite“ da EU nema alternativu, horski ponavljaju da „Srbija ide u dobrom pravcu“. Pred svake izbore dolaze da podrže korumpiranu vlast, a kada im neko skrene pažnju na potpuni medijski mrak, na pretvaranje javnih medijskih servisa u propagandna glasila partije na vlasti, na manipulacije izbornog procesa i na činjenicu da se zakoni u Narodnoj skupštini donose na zvonce – evropski zvaničnici listom postaju Toše. Eventualno dignu jednu obrvu na srpske zvaničnike, koji u dahu objasne da je teško s ovim i ovakvim narodom lenjog mentaliteta izaći na kraj. „Aha“, spremno dočekaju to nesuvislo objašnjenje, zgodno zaboravljajući da su u svome životu i u svojoj državi sigurno imali posla s građanima koji potiču iz naroda tog navodno naopakog mentaliteta, i da su im iskustva bila sasvim suprotna.

Evropska unija nije više ono što je nekad bila. Početna ideja stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora za slobodan promet ljudi, roba i usluga izvitoperila se u stvaranje prostora za političku i ekonomsku dominaciju Nemačke. Mesto Balkana u toj novoj postavci jasno je određeno: mi smo poželjan izvor jeftine radne snage za nemačke kompanije. Bez neophodne demokratizacije države i društva, to ćemo i ostati, jer samo demokratizacija može da nam obezbedi ekonomski razvoj i podizanje cene rada.

Prijateljski odnos Nemačke s našom korumpiranom političkom „elitom“, dakle, obostrano je šićardžijski. Dok Nemačka koristi našu radnu snagu da sebi smanji troškove i poveća profit, naša politička „elita“ uživa sve blagodeti blokiranog privrednog rasta Srbije. Građanin koji jedva sastavlja kraj s krajem i živi od danas do sutra nema kad da razmišlja o ekonomskoj budućnosti države i ucenjen je da na svako „Tri hiljade za gospodina“ kaže „Hvala“. Jer, deca moraju jesti. Ko ne pristaje na to ponižavanje, budućnost sebi i svojoj porodici planira izvan Srbije i ne glasa na izborima.

Pravac u kome Srbija ide, dakle, dobar je samo za našu korumpiranu političku „elitu“ i za Nemačku gladnu jeftine radne snage i profita. Pravac u kome idu životi građana Srbije, pak, daleko je od bilo kakvog pozitivnog epiteta.

Iz ovog beznadežnog scenarija naše trenutno trasirane budućnosti moguće je izvući se samo oslanjanjem na neke nove političke snage koje vlast ne doživljavaju kao priliku za zloupotrebu javnih resursa, već kao odgovoran i državotvoran posao. U interesu je Republike Srbije da potpuno preokrene ekonomsku viziju subvencionisanja stranih „investitora“ na koju su nas osudile dosadašnje korumpirane vlasti. U centru naše ekonomske politike mora biti razvoj domaćih firmi, a ne uvoz inostrane konkurencije domaćim firmama, i to skup uvoz koji plaćamo besmisleno visokim subvencijama i pogodnostima koje domaće firme nemaju, čime se osigurava dugoročna blokada bilo kakvog privrednog rasta u Srbiji.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 10. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas