Kolumna

„Čatam haus“ ili ko jebe javnost

Piše: Lebrecht Gaspar

Mlađani potrčko gospođe Sonje Licht Milan Antonijević (čudno koliko je u Sorabiji nečijih, skoro svačijih momaka koje šalju po burek i jogurt) našao se u čudu, ne zna šta ga zadesi, skoro da je glavu pogubio. No, ne brinem se ja za njega, snaći će se kao i onaj Neša iz Beograda, koji je takođe bio potrčko, prvo ga je Voja Šešelj slao po burek i jogurt, pa potom i Aleksandar Vučić; snašao se momak, ministar, brajko moj, pa nije li to malo u ovoj inflaciji poltrona. Snaći će se i Milan. Evo ga pliva, ne pluta, dakle – uči se. Ili ga uči gospođa Licht.

A da se mučio – mučio se! Prvo je dao izvoleti reći da je sastanak formata „čatam haus“, ili u prevodu „ko jebe javnost“, među učesnicima bio korektan, pa kada je Đuka bizonski oneredio sve redom, a javnost izvolela reći: jebite se vi; prostenjao je da je ipak bilo i nekorektnosti, da bi na koncu, kada se broj učesnika „ko jebe javnost“ okruglog stola počeo osipati, izneo svoj mudri sud da su neki učesnici nestrpljivi, ali da će sagledati da je posredi proces i da „ono što se radi na FPN ide ka nekoj normalizaciji dijaloga“. Momak se ne predaje, a bogami ni Sonja Licht, pa dreše kesu, smišljaju bljutavi intervju, a objavljuje ga „Danas“, i tvrde kako se „vidi da postoji mogućnost da se sasluša druga strana“, uz široku konstataciju „da su to pitanja koja su od interesa za sve stranke“. I dok protesti građana na koje se odnosi princip „čatam haus“ ili eksplicitnije ‒ „ko jebe građane“ traju već devet meseci, Milan je manje-više zadovoljan, ali gospođa Licht prezadovoljna je kako funkcioniše ujdurma ili, bolje rečeno, podla prevara koju su skupa sa navrhvođom smislili pod Sorosevim očinskim pokroviteljstvom. A šta su to smislili, kaže mali potrčko Milan, a opet kao da je to rekao i Neša: da se dijalog sa ulica vrati u institucije.

I sada, kada bismo pitali građane na uličnim protestima šta misle o toj monumentalnoj ideji gospođe Sonje Licht i gospodina Sorosa, dobili bismo nedvosmislen odgovor: koja glupost, nemaju oni pojma, pa ulica je nezaobilazna politička institucija svakog demokratskog društva, definitivno sine qua non svake civilizovane i stvarne, dakle suštinske i izvorne demokratije; institucija koja je uobličena u zlatno atinsko doba Platona i Aristotela, a danas zaštićena svim međunarodnim, svetskim i evropskim poveljama i deklaracijama o ljudskim građanskim i političkim pravima. To zna i gospođa Licht, čak i ako mlađani potrčko ne zna, samo joj to sada ne odgovara jer ne odgovara njenom finansijeru i guruu Sorosu, sa kojim je naš navrhvođa rešio da podeli sudbinu nadajući se dovoljnoj zalihi šuštećih, neoporezovanih, ali zato dobro opranih novčanica.

Razumem ja gospodina navrhvođu što mu je mrsko pravo građana na zbor i dogovor i pravo da taj dogovor ostvari na zboru organizovanom na ulici, pobogu, pa ne bi bio apsolutista da zdušno podržava građanska politička prava onih koji mu nisu slepo odani, koji ne rade po njegovom nalogu, koji skandalozno bezobrazno razmišljaju svojom glavom, koji baš nisu oduševljeni postdemokratskim vrednostima nosilaca globalističke neoliberalne ideologije a kojima je vodeća maksima – „ko jebe javnost, a naročito građane“.

Ali tako je danas, ulica je danas ovde, u Sorabiji centralna i možda jedina prava autentična demokratska institucija koja funkcioniše, ili se vraški upinje da funkcioniše, institucija na kojoj su građani, autentični nosioci suverene političke misli jednog društva, ispostaviće se, jemčim vam, u odsutnom trenutku rekli: bojkot.

Ti isti građani su rekli: da ovi odu a da se oni ne vrate. To su autentični nosioci suverene političke misli jednog društva, koji su jasno rekli, i u svome istrajavaju, da se ovaj ovakav sistem, ustrojen od naroda otuđenih interesno povezanih grupa koje su iskoristile vlast da sistem ustroje za svoj ćurak i pritom ne verujući da će se dogoditi da će tu i takvu, lagodnu vlast ikada izgubiti, naročito ne od radikala. Ali dogodilo se, izgubiše jedni populisti i lažovi vlast od drugih, još crnjih i gorih, koji su pokazali sa navrhvođinom inauguracijom kao vrhovnim satrapom kako se vlast može zloupotrebiti kada zakoni imaju privid demokratskog, zakona čija je suština u maksimi: „ko jebe građane i javnost, stoku jednu grdnu“.

Pokušaj da se dijalog koji u suštini to nije – a nije jer u njemu ne učestvuju autentični nosioci suverene političke misli jednog društva već samozvanci, političari problematičnih političkih stranaka – prebaci iz Aeropaga u Narodnu skupštinu (parainstituciju) jeste blasfemična prevara.

Kome nije jasno da će taj (para)politički (para)sistem i te (para)institucije valja do temelja dekonstruisati i na novim temeljima sagraditi nove, ima težak problem sa sopstvenim samopoštovanjem kao zoon politikona.

Samo mutivodama i šićardžijama „čatam haus“ odgovara, a u te se ne ubrajaju samo potrčko i gospođa Licht, poduži je spisak.

I da ne bude zablude, mislim da su građani, autentični nosioci suverene političke misli jednog društva, posve svesni činjenice da njihov zadatak počinje u ponedeljak, prvog dana nakon fingiranih izbora jer treba dokrajčiti rušenje tvorevine zajedničkog kriminalnog poduhvata, čak i uprkos međunarodnoj zajednici koja se pravi blesava i izgraditi državu na ruševinama stare i devastirane dosadašnje države Republike Srbije u neuspešnom pokušaju uprkos i međunarodnoj zajednici i političkim strankama, a bogami i uprkos masi beslovesnih podanika.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!