Politika, beogradski glas
Društvo Kolumna

Beg od lošeg projekta

Piše: Saša Radulović

Beogradski glas – Građani Britanije su u junu 2016. godine na referendumu doneli odluku da napuste EU. Na referendumu je glasalo 72 odsto registrovanih birača, a od njih je 52 odsto glasalo za Bregzit (Brexit). Sukob mišljenja bio je otvoren pre referenduma. Svi su se koristili argumentima za koje su smatrali da su važni. Neki argumenti bili su i nategnuti, ali mediji u Britaniji nisu zatvoreni. BBC je njihov medijski servis i podržavao je ostanak Britanije u EU, tako da ne možemo da kažemo da referendum nije bio fer. Čak je sadašnja premijerka Britanije Tereza Mej bila na strani onih konzervativaca koji su podržavali ostanak Britanije u EU. Slagao se neko sa Bregzit odlukom ili ne, ona je doneta. Ako poštujete demokratiju, morate da poštujete volju naroda. Tereza Mej je jasno kazala da će poštovati volju građana.

Vlada Britanije je nakon tog referenduma, kao odgovorna vlada koja poštuje volju građana, raspisala i izbore i na tim izborima je ponovo pobedila britanska Konzervativna stranka, koja je i raspisala referendum. Poštujući volju građana, britanska vlada odredila je datum Bregzita: 29. mart 2019. godine. Od tog datuma zakoni i propisi koje donosi EU parlament više neće važiti na teritoriji Britanije.

Kada kažemo Britanija, u stvari mislimo na Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Velika Britanija odnosi se na zajednicu Engleske, Škotske i Velsa, ali se kod nas odomaćilo da za UK kažemo Britanija.

DJB je na poziv vladajuće britanske Konzervativne stranke početkom oktobra ove godine prisustvovao njihovom godišnjem kongresu. Tu smo razgovarali sa velikim brojem poslanika britanskog parlamenta, poslanika u EU parlamentu koji to od marta više neće biti, članova stranke i jedno je sigurno: danas su još više nego neposredno posle referenduma uvereni da su doneli ispravnu odluku. Čak i oni koji su bili protiv Bregzita. Ponašanje EU nakon Bregzita im je mnogo pomoglo u promeni mišljenja.

Glavni razlog i suština njihove odluke je da žele da Britaniji vrate suverenitet. Da se zakoni koji važe u Britaniji pišu u njihovoj vladi i njihovom parlamentu, a ne u Briselu, da ih izglasavaju njihovi izabrani poslanici koji su odgovorni njihovim biračima, a ne neke neimenovane EU birokrate i neimenovani poslanici za koje niko nije čuo, koji su izglasani na izborima sa izlaznošću od 20 ili 30 odsto i koji nikome ne polažu račune.

Gde je trenutno glavni problem oko Bregzita? Britanija očigledno želi što bolje odnose sa EU i želi da postigne sporazum sa EU koji će međusobne odnose urediti tako da se poštuje suverenost Britanije, a da sa druge strane omogući što slobodniju ekonomsku, kulturnu, obrazovnu i drugu saradnju.

To što se dešava oko Bregzita posmatraju i sve druge članice EU, posebno skandinavske zemlje. Mnoge članice nisu zadovoljne sadašnjim stanjem u EU koja je više nego očigledno u poslednjih desetak godina postala poligon za dominaciju Nemačke, koja svoju ekonomsku dominaciju pretvara u političku. EU projekat stvaranja superdržave kojom upravlja EU birokratija koju niko nije birao, zajednička valuta i diktat evrozone, kao i prateća politička centralizacija, zajednička spoljna politika i vojska zabrinuli su mnoge evropske narode. Nemačka politika na Balkanu, politika podrške poslušnim autokratama i potpuna neosetljvost EU birokrata na urušavanje demokratije, slobode medija, rasturanje vladavine prava i potpuna podrška pretvaranju Balkana u izvor jeftine radne snage, govore nam da je EU napustila proklamovane vrednosti i zamenila ih golim kolonijalnim interesima svoje najveće zemlje.

EU birokratija jasno vidi opasnost da će i druge članice EU pratiti Britaniju, ako vide da je Bregzit dobro prošao. Stiče se utisak da pokušavaju da stvari učine što težim i dogovor što gorim, kako bi obeshrabrili druge zemlje. To im se već obija o glavu jer EU bi trebalo da bude klub čije članstvo zemlje žele, a ne da im se preti i da se kažnjavaju ako žele da ga napuste. Jer ako je tako, EU nije klub, već više liči na zatvor, a članice EU na zatvorenike. Najveće zatezanje je oko granice između Irske i Severne Irske koje traži fleksibilnost obe strane.

Bregzit će se desiti. Priče o novom referendumu su prilično neozbiljne. U interesu cele Evrope je da odnos EU i Britanije bude što bolji. Na nama je da razumemo šta to znači i da se ispravno postavimo prema tome. Uz Nemačku i Francusku, Britanija je najznačajnija zemlja u Evropi unutar zapadnog bloka.

U interesu cele Evrope je da odnos EU i Britanije bude što bolji. Britanija će sigurno razviti svoju posebnu evropsku politiku nezavisnu od EU. Sada je već izvesno da u Evropi neće postojati samo jedna organizacija država. Očekuje se da će i druge zemlje napustiti EU. Evropi je potrebna alternativa centralizovanoj EU superdržavi. Evropi su potrebne jedna ili više organizacija kao što je EFTA, koju trenutno čine Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island, koje će sve sarađivati zajedno, ali bez predavanja nacionalnog suvereniteta. Interes Srbije je da bude deo tih i takvih organizacija.
Sve svetske sile su kolonijalne sile. Bez izuzetka. Ako ste žrtva kolonizacije, jedino pitanje za vas jeste: koja sila vas kolonizuje i da li je interes neke druge sile da se oduprete toj kolonizaciji. Ceo Balkan kolonizuje Nemačka. Rusiju interesuje naša nafta, prirodni gas i tržište. Kinu naš bakar i prerada železne rude. Amerika i Britanija kolonizuju uglavnom tamo gde je nafta. Amerika jeftinu radnu snagu nalazi u Meksiku. Nije na nama ni da volimo Ameriku ni da volimo Britaniju. Sve tri navedene sile su nas bombardovale i to nećemo zaboraviti. Međutim, jedna od njih nas kolonizuje. Na nama je da razumemo šta se dešava i da zaštitimo interese Srbije.

Nemačka je ušla u sukob sa Amerikom i Britanijom. Zapad se podelio. Da nije, sa Srbijom bi bilo gotovo. Jer interes nemačke EU su poslušne autokrate na vlasti na Balkanu, jeftina radna snaga, tržište od 30 miliona ljudi. Da izađemo iz kandži Nemačke, ne možemo bez saveznika.

Žalosno je da smo u potrazi za evropskim vrednostima završili u potpuno razrušenoj državi koju podržava EU. Mnogo građana je, strašno razočarano rezultatima posle 5. oktobra, poverovalo da ne možemo sami, da smo nesposobni, već da nam treba tutor, EU birokratija i političari da nam uvedu red. Rezultat tog nadanja jeste Srbija danas. Odustali smo od sebe, digli ruke i rezultat je SNS Srbija.

Valja nam se probuditi iz EU sna koji se pretvorio u noćnu moru. Ta i takva EU nikome nije potrebna. EU nije Evropa. EU je projekat koji je pošao u pogrešnom pravcu. Srbija je deo Evrope. Evropi je potreban drugačiji projekat. To polako uviđa sve više građana Evrope. Posle Bregzita više ništa neće biti isto.

 

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

1
Leave a Reply

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Marinko Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
Marinko
Guest
Marinko

G. Raduloviću, vi izgleda niste uspeli da valjano izanalizirate domaće republičke, a posebno ne gradske izbore, i da donesete prave odluke, pa ste sad preskočili jednu „visinu“ i otišli direktno na poučavanje EU građana i projekta? Nisam siguran koliko će to dobra nekom doneti.

Vašem pokretu možda hoće – taj neki glas koji ukradete od eufoba, ali na duže staze nema vajde od čekanja da se EU raspadne. Koliko vidim i sam Vaš pokret ima problema da se valjano organizuješ to interno, što „papirološki“ – to su mnoge druge i manje stranke i stranke sa puno manje mudrih glava ipak nekako uspele da završe, a vi eto ne. Možda bi bilo bolje ipak prvo počistiti u svom dvorištu, pa onda krenuti sa čišćenjem EU? Bez obzira na to kakav je to dobar ili loš, uspeo ili propao projekat.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas