Kolumna

Batina je iz raja izašla

Piše: Aleksandar Crkvenjakov („Čekajući Spasovdan“, 2005)

Dok je, onih dana, slušao sva stranačka i novinarska sablažnjavanja nad batinama koje su Beograđani dobijali čim ih ulicom, u grupi, prošeta više od pet, svako ko je iole nešto znao o novijoj istoriji ovog grada morao je biti svestan da je reč o pukom prenemaganju! Naši čuvari reda bili su samo prilježni čuvari nacionalnih tradicija…

Ne odnosi se to samo na tvrdnju iz naslova, proisteklu iz narodnog iskustva i mudrosti, već i na čitav sistem civilizacijskih, tehnoloških i socijalnih dostignuća koja je srpski narod utemeljio oslobađajući se od turskog ropstva, poznatog, između ostalog, i po neizmernim surovostima fizičkog kažnjavanja.

Dakle, već su prve patroldžije, koje su se na beogradskim ulicama pojavile u aprilu 1828. godine, uz uniformu bile snabdevene i drvenom batinom. To znači da po glavi građanina nije intervenisano divljački i nehigijenski, šakama i nogom, već uz strogo uređeni postupak. Drvena toljaga je bila duga oko metar i po, vrlo efikasna, ali namenjena samo interventnim merama, a čak i od toga su bili izuzeti činovnici i turski podanici. U svakom slučaju, današnji, dvostruko kraći drveni pendreci ne predstavljaju samo estetsko poboljšanje, jer su presvučeni finom, crnom kožom, već je uzeta u obzir i nežnija fizička struktura sadašnjih građana. Slušao sam po beogradskim kafanama i vatrene zagovornike povratka dugih batina u opticaj. Tvrde da bi problem discipline u saobraćaju bio odmah rešen ako bi policajci, kao u nekim azijskim zemljama, bili snabdeveni bambusovim motkama i ovlašćenjem da ih odmah primene po leđima ili šoferšajbni ako uoče prolazak ili prelazak na crveno

Toliko o intervenciji, a dalje o kažnjavanju – u Srbiji kneza Miloša postojala je posebna sprava, „macke“, na koju bi se „mušterija“, u beočuge okovanih ruku i nogu, imala ispružiti, kako bi „policaj“ mogao neometano obaviti batinanje. Današnji postupak je humaniji prema mušteriji, a zahtevniji prema izvršiocu, jer je „objektu policijske obrade“ data šansa da se brani i beži. Te činjenice ni najzlobniji i najneobjektivniji komentatori naše svakodnevice ne mogu da poreknu.

Treba reći da ovakve modifikacije tradicije imaju svog opravdanja jer su nam preci bili otporniji, od malih nogu se navikavajući na batine. U prošlom veku se, prilikom dovođenja deteta u školu, ono učiteljima prepuštalo uz konstataciju „tvoje meso, moje kosti“, što je trebalo da znači dozvolu učitelju da pomenuto meso redovno „oplavljuje“.

Naravno, nisu ni današnji klinci bez iskustva, odmalena posmatrajući nasilje na televiziji i ulicama, pa je verovatnije da učiteljsku ruku manje koči izostanak one, već pomenute, roditeljske „formule“, a više mogućnost da deca, u svetloj tradiciji svog naroda stečenoj krajem dvadesetog veka, „žestoko uzvrate“.

Sasvim je druga sudbina još jedne prošlovekovne izreke, vezane za školu i batine: „Subota, đačka bubota“. Ona još uvek važi… Nekada se primenjivala na đake koji su subotom, trebalo to ili ne, za svaki slučaj dobijali batine; danas važi za profesore koji, neradnom subotom, slučajno zabasaju u školsko dvorište, uznemiravajući propale učenike na rekreativnoj košarci ili narko-dilere u redovnom poslovanju.

No, idemo ponovo u istoriju… Obrazovanje za batine je jedna stvar, a praksa nešto sasvim drugo. Znajući da ima posla s primitivnim i neukim ljudima, knez Miloš je prvim policajcima – patroldžijama Beograda – u principu, zabranjivao da kazne izvršavaju na licu mesta, već se tražila arbitraža Magistrata, a batine su sledile naknadno, nakon pismene naredbe. Pošto danas na ulicama grada susrećemo obrazovane policajce, načitane i s akademijom iza sebe, ne treba da čudi to što su ovlašćeni da batinu primene odmah – pa valjda može obrazovan čovek da potrebu primene sile proceni na licu mesta! Doduše, i u devetnaestom veku, iako bez odgovarajuće akademije, priznavalo se da je policijski posao zanat – oni najistaknutiji imali su titulu „policajmajstor“. Naših dana su na većoj ceni malo drugačiji majstori – oni za (zlo)upotrebu policije.

U tom, devetnaestom veku, grubom i prepunom ostataka orijentalnog javašluka, još uvek je vladala odredba koja je direktoru policije dozvoljavala da bije samo svoje službenike, dok je pismeno odobrenje za svaku drugu primenu sile morao da traži od više instance. Danas su stvari unekoliko izmenjene – sumnjamo da bi šef policije tek tako mogao da mlati svoje službenike, nenavikle da na svojoj koži osete sve tehnološke prednosti u Americi dizajnirane palice, ali je zato traženje pismene naredbe za upotrebu sile prema onima van „službe“ van diskusije – savremene komunikacije u našem društvu omogućavaju da se linija komandovanja, praktično u trenutku, vine dokle treba… Pa nije ovo više ono vreme u kojem je tatarin s poštom morao danonoćno da jaše do knjaza u Kragujevac! Savremeni „plavi“ moto je – „Motorola“.

„Gospodar“ Miloš ipak nije mogao da odoli čarima apsolutne vlasti, protkane orijentalnim tradicijama svilenih vezirskih gajtana, pa je sa svojim najbližim saradnicima, u momentima konfrontacija mišljenja i postupaka, vrlo rado komunicirao dok su oni bili smešteni na već pomenutim „mackama“, ruku i nogu okovanih u bukagije. Nisu se tek tako pripadnici ličnog knjaževskog obezbeđenja zvali „kabadahije“, niti je njihov „buljukbaša“ Nastas bio gadljiv na priliku da štapom u red uteruje najviše državne činovnike. Naprotiv, očevici beleže scenu u kojoj je, po „želji gospodarevoj“, do krvi mlatio Đorđa Protića, sekretara Narodnog suda, dok je Dimitrije Davidović, knežev lični sekretar, u konaku na kolenima molio za milost.

Očigledno, bila su to vremena u kojima se za dostojanstvo visokih državnih činovnika nije mnogo marilo. Od tada je proteklo gotovo dva veka građanskog šlifovanja, pa se danas funkcioneri, ukoliko uopšte za nešto odgovaraju, kažnjavaju tajno… Narod može samo da nagađa i da zavidi na diskreciji.

Polako ali sigurno, po stoleće za svaki civilizacijski stepenik… Sada zbrinjavamo političare. Za građansko dostojanstvo i osetljivost pobrinuće se već neko u narednom veku.

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas