Ekonomija

Javna preduzeća nemilice ispumpavaju novac poreskih obveznika: Penzioneri plaćaju gubitaše

Beogradski izbori

Piše: Branislav Krivokapić

Za najviše godinu dana javna preduzeća biće potpuno reformisana, izjavila je jula 2014. potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović. Ništa neobično, reklo bi se, tek kamičak u mozaiku neispunjenih obećanja vlasti. Ali ovo baš „boli“ jer Zorana je jedan od najpoznatijih preletača iz demokratskog u naprednjačko okrilje, ne tako davno poznata kao žestoki kritičar stanja u javnim preduzećima.

Ali tri i po godine nakon ove njene izjave situacija nije bitno drugačija. I u 2018. javna preduzeća će iz budžeta isisavati novac poreskih obveznika. Samo na kamate za aktivirane garancije za kredite „Srbijagasa“, „Železnica Srbije“, „Jata“ i „Galenike“, iz državne kase otići će 3,47, a na otplatu glavnice još 20,95 milijardi dinara. Oko 200 miliona evra, nešto više nego što država godišnje zakine penzionerima, poješće Zoranina reformisana javna preduzeća.

Rezultati javnih preduzeća su loši, investicije su male, a kvalitet usluga nizak, posebno kod komunalnih preduzeća, zato što se njima loše upravlja jer su na ključnim mestima partijski aktivisti ili rođaci, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić na nedavno održanom panelu „Zablude o državi kao vlasniku“. Za aktuelnog ministra privrede Gorana Kneževića ovakva konstatacija je prestroga jer, kako kaže, ima pozitivnih pomaka – od gubitka od 65,3 milijarde dinara (neverovatnih 544 miliona evra) u 2014. godini, u prvih šest meseci 2017. javna preduzeća stigla su do neto dobitka od 16,3 milijarde dinara.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Stiven Ndegva misli drugačije. Prema njegovim rečima, Srbija bi prodajom preduzeća u državnom vlasništvu i uklanjanjem trgovinskih barijera mogla da udvostruči veličinu sopstvene ekonomije u naredne dve decenije. Umesto toga i dalje se na subvencije javnim preduzećima troše velika sredstva koja će i u 2018. iznositi 2,5 odsto BDP-a (oko milijardu evra), neznatno manje nego u 2017. kada je taj procenat iznosio 2,6 odsto. Zahvaljujući takvoj politici na tržištu opstaju firme poput vranjskog „Simpa“ koji, uprkos tome što već nekoliko godina dobija velika sredstva Fonda za razvoj (oko 7,5 miliona evra), i dalje ima gubitke koji su u prethodne dve godine iznosili oko milijardu dinara.

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas