Beogradski glas
Beograd na dlanu

Izazovi zaštite životne sredine u Beogradu: Prestonica na otpadnoj vodi

Beogradski glas

Beogradski glas – Proces pridruživanja Evropskoj uniji (EU), usvajanje pravnih tekovina EU, a posebno njihova primena, imaju značajan uticaj na lokalnom, nacionalnom i regionalnom nivou. Poglavlje 27, koje sadrži politiku EU na polju životne sredine, ne samo da je najteže u procesu pregovora već je i finansijski najzahtevnije. Finansiranje izgradnje infrastrukture za zaštitu životne sredine jedan je od najvećih izazova za Srbiju u procesu pristupanja EU. Srbija je još 2011. godine usvojila „Nacionalnu strategiju za aproksimaciju u oblasti životne sredine“ prema kojoj će ukupni troškovi za ispunjavanje svih pravnih tekovina EU (sadrži više od 20.000 propisa iz sekundarnog zakonodavstva i 4.000 sudskih presuda) u oblasti životne sredine do 2030. godine biti oko 10,6 milijardi evra! Najzahtevniji su sektor voda (5,6 milijardi evra), otpad (2,8 milijardi evra) i sektor industrijskog zagađenja (1,3 milijardi evra). Po najnovijim procenama ova ulaganja će biti značajno veća. Kako se radi o komunalnim delatnostima, veliki finansijski teret podneće lokalne samouprave.

Odluka o osnivanju samostalne organizacione jedinice u okviru Gradske uprave Beograda – Sekretarijata za zaštitu životne sredine – doneta je davog 1. aprila 1990. godine. Da li zbog simboličnog datuma ili zbog nečeg drugog, rezultati rada ovog organa potpuno su nevidljivi. Prestonica se i danas, posle punih 26 godina postojanja organa nadležnog za poslove zaštite životne sredine, suočava sa velikim problemima u ovoj oblasti:

Beograd je jedina prestonica u Evropi koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, a neki delovi grada uopšte nemaju kanalizaciju. Međutim, Beograd ima (odnosno imaće) nešto što bi se moglo nazvati „Beograd na OTPADNOJ vodi“; Grad nema sistem upravljanja otpadom ni sanitarnu deponiju; po zagađenju vazduha, Beograd se može porediti sa najzagađenijim gradovima u regionu. Ima sistem monitoringa za kontrolu kvaliteta vazduha, ali taj sistem nije mogao da pruži odgovore na ključna pitanja o opasnostima kojima su građani bili izloženi tokom akcidentnog zagađenja prouzrokovanog požarom na gradskom smetlištu u Vinči. Razlog tome je što ne postoje uređaji za merenje svih potrebnih zagađujućih materija u takvim situacijama; kao svaki veliki grad, ima velike probleme i sa bukom, saobraćajem…

Piše: Dr Dragoslav Budimirović, dipl. inž. tehnol.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju na stranama 10-11.

Direktno

Beogradski glas

Bruka meseca

Naslovna za sredu 16. 05. 2018.

Politika beogradski glas

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas