Kolumna

Istina Aje Jung, ili Festival političkih igrica

Beogradski glas

Piše: Živojin Ivković

Na prvi pogled činilo se žalosno gostovanje Aje Jung, direktorke i osnivačice Beogradskog festivala igre, druge na listi SNS-a za beogradske izbore, u „Novom danu“ TV N1. Ali samo površnom posmatraču. Neko zloban bi, pre gledajući nego slušajući Aju, rekao da to ona pokušava da opravda svoj ne baš preterano etički čin, da prikrije da je primorana (čitaj ucenjena), a da pritom ne iznosi ni jedan jedini argument jer ga, to je svima jasno, nema.

Doista, cinik je u pravu, Aja Jung doista nije iznela ni jedan jedini racionalni, profesionalni, stručni, pa čak ni politički argument u korist svog opredeljenja da stavi svoj integritet u službu vladajuće organizacije, kako god je ko karakteriše, od političke do kriminalne.

Ipak, javnost, i to ne samo beogradska, trebalo bi da bude mnogo mudrija i da ovaj Ajin TV nastup posmatra u dnevnom, političkom, društvenom, medijskom i svakom drugom, jednom rečju, opštem i neveselom kontekstu stvorenog od ove i ovakve, sve samo ne legitimne i legalne vlasti, ali i nju da shvati, možda i kao njen pokušaj da između redova kaže i ono što se zove ISTINA koja na, nimalo nežan, čak na brutalan način određuje njen sadašnji položaj, kao ličnost, kao umetnika i kao ženu koja je ipak odgovorna za jedan projekat koji navrhvođi i njegovim sledbenicima ne predstavlja ništa vrednije od pakle cigareta skupa sa upaljačem za jednokratnu upotrebu. Čini mi se da blage osude koje su usledile od javnosti na društvenim mrežama zapravo govore u prilog ovoj mojoj tezi, ljudi razumeju i Ajin položaj, ali i njenu poruku, što je najvažnije, a to jeste ohrabrujuća tendencija.

Ipak, uoči predstojećih izbora, više bi nas trebalo brinuti nemušta i dozlaboga nesposobna i neinventivna opozicija koja nije u stanju da na normalan i argumentovan način prevede tužnu ispovest Aje Jung, koju možemo i moralnim i ljudskim vapajem nazvati, i približi „političku istinu“ njenog položaja i naše stvarnosti, koju nam na krajnje brutalan način servira obesni navrhvođa SNS.

Ono što prvo upada u oči jeste tvrdnja Aje Jung da nije niti će biti član SNS-a, potom, iako je na 2. mestu njihove izborne liste, neće biti odbornica, da nema ambicija ni za jednu funkciju, niti sebe vidi negde drugde osim u timu za Beograd (što je, priznaćete, krajnje fluidno i van svakog institucionalnog sistema), gde su mnogobrojni ljudi od ugleda i profesije, i, konačno, nema ambiciju da bude ministarka kulture jer ionako dnevno je angažovana za Festival igre i do 16 časova. Aja Jung je izričita, tvrdi da ne ulazi u politiku i veruje da apolitični ljudi mogu da doprinesu politici jedne zemlje, što je kontradikcija svoje vrste i samu tvrdnju čini apsurdnom (verovatno ju je zato i izgovorila).

Doduše, kaže da je odluci da bude na listi SNS-a doprinela mogućnost da menja stvari u kulturi jer je Beograđanka koja voli svoj grad u kome već petnaest godina pravi uspešan festival i kaže: „Verujem da na tu listu mi ne ulazimo kao umetnici i ljudi sa velikim ambicijama (govori o ljudima iz sveta umetnosti i kulture koji su na listi SNS-a), već da bismo učinili nešto za Beograd“ jer, kako veli, Beograd baš i nije grad kulture (i Aja zna da već šest godina naprednjaci žare i pale Beogradom i beogradskom kulturom).

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju na strani 3.

Direktno

Beogradski glas

Događaj nedelje

Beogradski glas

Naslovna za sredu 21. 2. 2018.

Vest – Komentar

Beogradski glas

Uzbunjivač

Beogradski glas