Forum

Poslednji put sa sinom na utakmicu

Piše: Lazar Jugović, advokat iz Šapca

Beogradski glas – Nedavno sam boravio nekoliko dana u Beogradu, pa mi sin predloži da, posle skoro godinu dana, posetimo stadion Partizana i pogledamo kup utakmicu Partizan‒Čukarički.

Kod svakog dolaska na Stadion JNA setim se davne 1956. godine, kad sam tog 9. juna, kao desetogodišnjak, prvi put bio u Beogradu i prvi put na stadionu gledao moje ljubimce sa sličica. Ujak me je odveo da gledamo dupli fudbalski program: Partizan‒Sarajevo (2:2) i Zvezda‒Radnički BG (1:1). Iako je Beograd tada imao četiri puta manje stanovnika nego danas, na stadionu je bilo oko 20.000 gledalaca (podatak iz Godišnjaka FSJ za 1955/56). Na stadion smo ušli sa severne strane, dan za utakmicu bio je predivan, svi smo sedeli na betonu „tapaciranom“ hartijom.

Ono što mi je ostalo u dubokom sećanju jeste ponašanje posetilaca: gledaoci kao navijači pojedinih klubova nisu bili podeljeni – separirani, niti su se mogle zapaziti grupe gledalaca koje podržavaju jednu ekipu. Svi su zajedno navijali za dobar fudbal, za vrhunski potez, za majstorstvo uz česti pljesak, posebno kod postizanja golova. Svaki uspešan dribling, šut, blokada napada, pas u prazan prostor, prodor… nagrađivani su aplauzom od svih. Neki igrači bili su ljubimci publike i ljudi oko mene su ih stalno pominjali (Rajko,Šeki, Zebec, Stojanović, Belin…). Za svoj tim se navijalo korektno, ne preglasno, ali sa unutrašnjom radošću. Niko nije vikao i pravio nered, ili vređao igrače, trenere, sudije. Atmosfera je bila do kraja duplog programa skoro pozorišna, maksimalno sportska, iako su na terenu bila tri nabolja tima iz te godine (Zvezda je bila prvak, Partizan drugi, Radnički treći). U neizbrisivom sećanju su mi ostali neki detalji iz igre i neki igrači. Na moju žalost, u timu Partizana tog dana nisu nastupili najveći majstori našeg fudbala, Miloš Milutinović i Bobek.

A kako je bilo nedavno, 9. maja 2018. godine, na istom Stadionu JNA. U najkraćem – HAOTIČNO. Karte za ulazak deljene su besplatno (hvala), ali pošto su radila samo četiri šaltera, pred njima je bila neopisiva gužva. Stajali smo u redi više od pola sata, a na usporenje je uticalo i to što su na blagajni evidentirali podatke iz ličnih karata. Zašto je to rađeno kad sam video da se na jednu ličnu kartu moglo dobiti i po pet ulaznica? Tako su četiri gledaoca nepoznata, a imalac ulaznice mogao ju je dati bilo kome, pa i onome ko je došao da pravi nered.

U kretanju ka istočnoj tribini, a pred ulazom za „jug“, odjednom dolazi do incidenta, jurnjave i tuče. Prasnuše petarde, dimne bombe, sevnu vatra. Žandarmerija je prisutna (oklopnici s pendrecima) i odmah žestoko navaljuje na grupicu mladića, pljušte udarci na sve strane, stampedo krenu prema nama, spasavamo se bekstvom u prostor za kontrolu pred ulazom. Iza kontrole i čeličnog-senzorskog ježa (čemu to?) jedva se probismo do tribine.

Tamo na istočnoj tribini (policija u velikom broju na svakom ulazu) nailazimo na kontrolisani nered.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

 

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 10. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas