Forum

Pogled iz Berlina: Kancelarka Merkel sve bliža političkom kraju

Izvor: Magazin Tabloid (Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta)


Početkom septembra nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas bio je u poseti zvaničnoj Ankari. Iz nekog razloga mediji nisu bili posebno raspoloženi da o tome izveštavaju, sve dok se nije saznalo kako je tom prilikom sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom dogovoren jedan megaprojekat: izgradnja brze železnice u Turskoj. Ceo posao vredan je 35 milijardi evra, a na čelu nemačkog konzorcijuma za izgradnju stoji „Simens“. Novac takođe dolazi iz Nemačke, od izuzetno povoljnih državnih kredita. Već krajem septembra Erdogan bi prilikom svoje posete Berlinu trebalo da potpiše međudržavni ugovor.

Turska privreda je na izdisaju zbog američkih sankcija i ova finansijska transfuzija bi joj dobrodošla kako bi investitori videli da još nije sve završeno. Turski privredni kolaps izazvao je američki predsednik Donald Tramp uvođenjem sankcija Turskoj zbog toga što u zatvoru drži američkog pastora Endrua Bransona pod paušalnom optužnicom da je učestvovao u neuspelom puču protiv Erdogana.

Od početka godine turska lira izgubila je 40 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar i evro, bruto domaći proizvod će ove godine porasti za samo 3,8 odsto, a naredne za 1,9 odsto, što je za tursku privredu ravno katastrofi.

Kancelarka potkopava SAD

Nemačka vlada je, objašnjavajući razloge za započinjanje ovako grandioznog projekta upravo u vreme duboke ekonomske krize u Turskoj, rekla kako je trenutak svesno izabran da bi se zaustavio dalji pad lire jer bi u protivnom došlo do potpunog privrednog kolapsa Turske, što bi dovelo do novog talasa izbeglica. Možda je za Nemce ovo opravdanje, ali sigurno nije za Amerikance koji nemaju razumevanje za svog saveznika koji im u ekonomskom ratu okreće leđa i investira u zemlju iz koje SAD izvlače kapital.

Merkelini pokušaji da vodi od Vašingtona nezavisnu spoljnu politiku sve se manje dopadaju ne samo predsedniku Trampu već i Kongresu, budući da ona sve češće otvoreno staje na stranu američkih protivnika i potkopava napore američke administracije.

Da je nesuglasica sa Vašingtonom jedini problem sa kojim Merkelova ima da se bori, kancelarka bi još mogla da se smatra srećnom, iako je svima jasno da joj Tramp neće oprostiti ovo zabadanje noža u leđa. Osim spoljnopolitičkih glavobolja dolaze sve snažnije unutarpolitičke nevolje i sve češće trzavice unutar same koalicije.

Kao da nije bilo dovoljno to što su migranti u kratkom vremenskom razmaku ubili dva Nemca, nego je državni vrh sebe upleo u koloplet laži i poluistina iz koga nikako da se iskobelja.

Posle prvog ubistva nemačkog državljanina, onoga u Kemnicu, koje se dogodilo 26. avgusta, došlo je do demonstracija na kojima je traženo da se migranti proteraju iz Nemačke, kao i da se stanovništvo zaštiti od njih. Skoro dve nedelje kasnije na internetu se pojavio kratak video-snimak koji pokazuje kako dvojica učesnika demonstracija u Kemnicu jure po ulici nekog ko im nije izgledao dovoljno nemački. Onima koji, kao i Merkelova, pokušavaju da opravdaju politiku otvorenih vrata za migrante ovo je izgledalo kao bogomdana prilika da izbeglice prikažu kao žrtve, a ne kao vinovnike.

Glasnogovornik kancelarke odmah se oglasio i u njeno ime rekao kako je snimak dokaz da su se u Kemnicu dogodio progon stranaca i pravi lov na ljude. Krečm Mihaeler, predsednik vlade Saksonije, u kojoj je Kemnic (ranije poznat kao Karl-Marks-Štat), pokušao je ovo da demantuje, ali ga niko nije slušao.

Onda se, neočekivano, za reč javio direktor Saveznog ureda za zaštitu ustavnog poretka (BfV) Hans-Georg Masen i u intervjuu dnevnom listu „Bild“ izjavio kako ni on, a ni služba kojoj je na čelu, nemaju podatke da se u Kemnicu dogodio progon migranata, kao i da nije siguran u to da li je snimak autentičan. Naglasio je da je jedna grupa takozvane Antife (ultralevičarske organizacije) identifikovana kao postavljač video-snimka na internet, ali da jezik koji je korišćen u propratnom objašnjenju ne liči na levičare. Osim toga, pomenuta grupa do tada nije bila poznata BfV-u, a Masen je upozorio da je još rano za tako oštre kvalifikacije kao što je „lov na ljude“.

Iako je ova izjava vrlo suzdržana, a Masen se zadržao u granicama svojih ovlašćenja, na njega su se obrušili ne samo levičari i članovi CDU-a koji podržavaju Merkelovu već i skoro svi veliki mediji. Prednjačio je „Bild“ kome je Masen dao intervju, iako je na početku morao da prizna kako je preslušavajući snimak intervjua utvrđeno da Masen zaista nije osporavao autentičnost snimka na internetu, već je samo izneo činjenicu da nema dovoljno podataka kako bi mogao da potvrdi da je autentičan.

Uprkos tome, lov na jednog čoveka, ovoga puta na direktora Ureda za zaštitu ustavnog poretka, nastavio se punom snagom. Već politički dobro uzdrmane stranke levice, čijoj kampanji za prihvat novih izbeglica nikako u korist nisu išli učestali nasilnički ispadi migranata sa dve žrtve u samo dve nedelje, histerično su počele da zahtevaju smenu Masena.

Neposredni pretpostavljeni direktoru jeste ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, predsednik konzervativne CSU iz Bavarske. On je početkom godine već došao u sukob sa kancelarkom po pitanju novih izbeglica, a sada se poneo izuzetno profesionalno tražeći prvo da mu direktor BfV-a dostavi pismeno objašnjenje za ono što je rekao.
Masen je u svom odgovoru na ovaj zahtev napisao kako je samo tvrdio kako nema podatke da je u Kemnicu bilo kada došlo do progona migranata i lova na ljude, a da te informacije u to vreme nisu imale ni ostale nadležne službe, uključujući lokalnu i saveznu policiju. Osim toga, naveo je, prvo bi dokaze trebalo da prikažu oni koji tvrde kako je snimak autentičan i da su u Kemnicu tih dana proganjani stranci.

Na to je odmah reagovala SPD, levičarski partner u vladajućoj koaliciji, zahtevom da Masen bude smenjen i da se preispita kompetentnost ministra unutrašnjih poslova. Socijaldemokrate imaju svoje razloge da izazivaju trzavice u vladi. Zbog svoje politike prihvatanja migranata ova partija mogla bi da računa na liberalno nastrojene birače, ali su Zeleni daleko dosledniji, zbog čega im prilaze članovi SPD-a sa levog krila. Istovremeno, građanski orijentisani glasači koji su podržavali SPD uopšte nisu saglasni sa poplavom migranata i prilaze liberalima (FDP), koji imaju sličnu socijalnu politiku, ali su apsolutno protiv daljeg priliva azilanata. Naravno, tu je još i radikalno-desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD), kojoj zbog dosledne antimigrantske politike prilazi sve više birača i koja je po nekim anketama na saveznom nivou već prestigla SPD po broju glasača, a u istočnim pokrajinama i samu CDU, i tamo bi, kada bi sada bili izbori, bila najjača partija.

Previranja u biračkom telu Merkelove

Sa druge strane, ni Zehofer ne sme da popusti pred zahtevima socijaldemokrata. U oktobru su izbori u Bavarskoj, na kojima će, kako pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja, CSU izgubiti apsolutnu većinu. Da bi sprečio dalje opadanje popularnosti svoje partije, on mora da zauzme jasan stav u migrantskoj debati, i to onakav kakav konzervativni Bavarci očekuju.

Najteže je, svakako, samoj Angeli Merkel, koja ponovo mora da miri svoje koalicione partnere koji su kao rogovi u vreći.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 10. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas