Forum

Penzionersko pismo bez odgovora: Poštanski sandučići

Izvor: Peščanik

Piše: Vesna Rakić Vodinelić  

Beogradski glas – Naravno, dobila sam ga – majestetično PISMO autokrate ovdašnjeg penzionerima Srbije. Poput brojnih drugih kolega penzionerki i penzionera, osetih potrebu za besnom reakcijom. Htela sam da mu uzvratim, tj. da pošaljem i ja pismo – zatvoreno – kao i ono koje sam primila.

Šta bih napisala? Prvo malo pravnički o kršenju ustavnih pravila o vladavini prava i podeli vlasti, koja su vidljivi već iz samih spoljašnjih obeležja PISMA – potpisuje ga šef države, šalje ga kartel poznatiji pod imenom Srpska napredna stranka, odnosi se na uskraćivanje penzija koja su formalno delo Vlade (predložila zakon) i Skupštine (donela zakon), a u suštini pod visokim pokroviteljstvom i neopozivom naredbom (uz prenemaganje) autokrate i potpisnika PISMA.

Pa onda, o samoj sadržini i (uprkos svemu) nelagodi što je na čelu moje države neko čije su misli u PISMU, a i inače, praktični primer primene teorije koju je razvio Hari Frankfurt u svom eseju „On Bullshit“ (tj. „O proseravanju“, Vega Media, Novi Sad, 2006, u izvrsnom prevodu Tamare Radović). Frankfurtova definicija proseravanja je zapravo rezultat razgraničenja prema srodnim pojmovima, najpre prema laži:

„S druge strane, osoba koja namerava da se izvuče proseravanjem ima mnogo veću slobodu. Njen fokus je više panoramski nego partikularan. Ta osoba se ne ograničava na ugradnju određene laži na određeno mesto, pa zato nije ograničena istinama koje okružuju ili presecaju to mesto. Spremna je, ako to bude potrebno, da lažira i kontekst. Takva sloboda u odnosu na ograničenja kojima lažljivac mora da se podvrgne naravno da nužno ne znače da je zadatak u proseravanju lakši od zadatka lažova. Ali oblik kreativnosti na kome se temelji proseravanje je manje analitičan i osmišljen od onog koji se koristi kod laganja. Sveobuhvatniji je i nezavisniji, sa više prostornih mogućnosti za improvizaciju, koloritnost i maštovito poigravanje“ (str. 34).

U ovu definiciju savršeno se uklapa sadržina PISMA. Nemam nameru da to dokazujem. Umesto dokazivanja, prilažem kopiju PISMA.

Htela sam i još nešto malo o stilu. PISMO je bilo najavljeno kao lično, znači trebalo je da bude personalizovano, makar po rodu. Ono upućeno meni počinje sa „Poštovani“ – nije potpisnik morao da me ispoštuje – ali kad već jeste, lično pismo je moralo početi sa „Poštovana“. I još o stilu – nikad nisam primila pismo sa fotografijom pošiljaoca na zadnjoj strani u neprirodnoj veličini, a na prednjoj – sa fotografijom ponekih državnih obeležja.

Shvatam, razume se, da bi moje uzvraćajuće pismo bilo apsolutno nepodoban pokušaj pedagoškog (andragoškog) usmeravanja ili ubeđivanja. Ali učiteljski đavo mi nije dao mira. I, kao osoba rođena u prvoj polovini 20. veka, potražih adresu na koju bih uputila svoje zatvoreno pismo. Na koverti u gornjem levom uglu stoji:

„Srpska napredna stranka

9809/267    11200 Beograd“

11200 Beograd? Dakle, neka pošta na području Grada Beograda. Ali nema ulice i broja. Krenuvši u istraživanje adrese, potražih prvo sajt Pošte Srbije da pronađem taj kôd 11200, pa sam onda računala na „Google Maps“ i na traženje nekog od brojnih sedišta SNS-a. Dakle, mislila sam da imam dosta dobar istraživački plan.

Kad, sajt Pošte mi odgovori ovako: „Rezultati pretrage poštanskog broja za zadati kriterijum: 11200. Ne postoji pošta sa traženim imenom, pokušajte ponovo!“

Pokušala sam ponovo, ponovo i ponovo. Međutim, pošta čiji je kôd 11200 ne postoji (ako zvanični sajt Pošte Srbije ne laže). Shvatila sam da moj istraživački plan nije dorastao SNS-u jer je taj, uključiv i svog predsednika, očigledno spreman da lažira i kontekst. Zato se bacih na dublje analitičko istraživanje koverte, na kojoj u gornjem desnom uglu stoji:

„POŠTARINA PLAĆENA KOD POŠTE 11200 BEOGRAD DIREKTNA POŠTA“

Hmm, poštarina plaćena kod pošte 11200 Beograd, koja ne postoji. Dohvatih se obične formalne logike: ako je poštarina plaćena kod pošte koja ne postoji, onda poštarina uopšte nije ni plaćena. Da li da probam da pošaljem svoje pismo, a da ne platim poštarinu? Ne verujem da će stići primaocu, tj. potpisniku PISMA – em nisam autokratkinja, em nemam koverat sa napisom „Srpska napredna stranka“. Da li da zovem Poštu telefonom? Verovatno bi mi spustili slušalicu.

Krenuh dalje jer u tom gornjem desnom uglu ne stoji samo da je poštarina plaćena kod pošte koja ne postoji već i (pretećim?) masnim velikim slovima: DIREKTNA POŠTA. Potrebna mi je, dakle, definicija direktne pošte. Hajde opet na sajt Pošte Srbije. Odista, ne samo da postoji direktna pošta, nego i njena detaljna definicija. Nalazi se među „uslugama“ koje Pošta pruža pravnim licima, u odeljku Marketinške usluge. Evo te definicije: „U poslovnom svetu, u kom je konkurencija sve veća, direktna pošta predstavlja neizostavno marketinško sredstvo svake kompanije koja želi da poveća i poboljša prodaju, pridobije nove i zadrži stare klijente.

Šta je direktna pošta?

Vrsta pošiljke koja sadrži identične reklamne, propagandne, marketinške i oglasne poruke koje se šalju velikom broju primalaca i nema karakter ličnog dopisivanja. Može biti adresovana i neadresovana. Dimenzije su predviđene kao za pismo.

Sredstva direktne pošte: letak (reklamna poruka, flajer); katalog; reklamni uzorak;

sredstva poslovne reprezentacije (kalendar, rokovnik i sl.).

Vrste direktne pošte: adresovana direktna pošta predstavlja najekonomičniji vid neposrednog obraćanja korisniku, uz puno ime i prezime, odnosno naziv i adresu primaoca. Najveća masa jedne pošiljke adresovane direktne pošte je 1.000 g.

U jednoj predaji jedinici poštanske mreže, korisnik može predati najmanje 100 pošiljaka adresovane direktne pošte; neadresovana direktna pošta predstavlja marketinško sredstvo koje omogućava promociju Vaših proizvoda i usluga, a distribuira se ciljnom segmentu: na određenom geografskom području, domaćinstvima ili korisnicima poštanskih pregradaka. Najveća masa jedne pošiljke neadresovane direktne pošte je 100 g. U jednoj predaji jedinici poštanske mreže korisnik može predati najmanje 1.000 pošiljaka neadresovane direktne pošte.

Koristite direktnu poštu jer je to najbolji način da: započnete novi biznis; оtkrijete Vaše potencijalne korisnike; unapredite i personalizujete odnos sa stalnim korisnicima; upoznate kupce sa novim proizvodom; povećate obim prodaje;

izmerite rezultate marketinške kampanje, koristeći uslugu plaćenog odgovora.

Javno preduzeće ’Pošta Srbije’ Vam pruža kompletan i komforan servis: distribucija pošiljaka na području koje Vi izaberete; uručenje pošiljaka u roku od pet radnih dana; mogućnost uručenja pošiljaka na određenom geografskom području i/ili korisnicima poštanskih pregradaka.

Preduzeće može sa korisnikom ugovoriti i druge kriterijume na osnovu kojih će se određivati primaoci neadresovane direktne pošte.“

Aha, dakle, dobila sam direktnu poštu i to adresovanu, tj. sa „punim imenom i prezimenom i adresom“ korisnika. (O pribavljanju moje adrese trenutno se stara poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.) Analizirajući svrhu direktne pošte, odista sam zapala u pravu konfuziju. Ne znam da li A. Vučić namerava da sa mnom započne novi biznis (neće biti, nemamo nikakav stari), da u meni otkrije njegovog potencijalnog korisnika (dakle, ne samo što ne čita „Danas“, ne čita ni „Peščanik“), možda da unapredi ili personalizuje naše odnose – neee, to važi samo za stalne korisnike, a ovo je jedino PISMO koje sam dobila, dakle novi sam korisnik (korisnica). Ili je on zapravo prodavac koji namerava da mi proda neki novi proizvod, ili da, u odnosu na mene poveća obim prodaje (ali u PISMU nema novog proizvoda, samo stari ustajali bullshit). U stvari, najpre će biti da želi da izmeri rezultate marketinške kampanje, kako lepo stoji na sajtu Pošte Srbije. Ne, to ipak nije jer mi nije obezbedio uslugu plaćenog odgovora, što je bitan uslov za pomenuto merenje.

Znam sad šta je direktna pošta, ali da se obavi kompletna analiza, neophodno je utvrditi da li je ova poštanska usluga besplatna ili obrnuto. Sajt Pošte Srbije i ovde je izdašan, tj. objavljuje cenovnik direktne pošte (nije besplatna). Cena adresovane direktne pošte zavisi od broja pisama mesečno, ali i od gramaže. Evo kako Pošta to računa:

„За количину преко 500.000 пошиљака месечно:

Стопе масе            Цена

(у грамима)

До 20                      7,50

од 21 до 50            9,60

од 51 до 100         11,70

од 101 до 250       21,00

од 251 до 500      39,00

од 501 до 1000    51,00“

Nisam izvagala PISMO, uzimam slobodno da je teško između 20 i 50 grama, što treba pomnožiti sa oko 1.500.000, koliko otprilike ima penzionera u Srbiji, za koje je SNS navodno kod pošte 11200 Beograd, a koja ne postoji, platio sumu koju čitaocu preporučujem da izračuna.

Kako se plaća nekome (nečemu) ko (što) ne postoji? Nemam pojma, pa molim „Peščanik“ da po Zakonu o informacijama od javnog značaja od Pošte Srbije pribavi informaciju o tome koliko je i kako plaćena ova najnovija poslanica A. Vučića.

Traženje adrese na koju bih poslala svoje pismo stalo me je truda i vremena. Pismo neću poslati, nemam kome (čemu). Ali lažirana pošta koja mi je isporučila nelažirano (?), a ipak u mnogo čemu lažno PISMO samo je jedan mali dokaz, među brojnim drugima, o izmišljenom državnom i društvenom kontekstu u kojem pristajemo da živimo.

Nikola Stankovic

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 09. 01. 2019.

Naslovna za sredu 09. 01. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas