Forum

Pao drug Sima – brže prođe zima

Piše: Lebrecht Gaspar

Beogradski glas – Najveći evropski zaljubljenik u Maksa Vebera, sorabijski naprednjačko-radikalski marljivi navrhvođa, predsednik svega i svačega u sticaju, nosilac svakoliki ordenja i lenti, po ko zna koji put pokazuje i dokazuje svoju rešenost da svakodnevno, i to po nekoliko puta tokom obdanice, a bogami, ne libi se da građanstvo zaskoči preko malih ekrana i noću, posredstvom pinkoidnih elektronskih medija sa nacionalnom frekvencijom, a bogami i štampanim biltenima svoje parapolitičke parastranke, rešio je onomad da po povratku iz Davosa ostvari neposredan i blizak kontakt sa svojim sopstvenim narodom, valjda se uželeo, šta li? Ej, tri dana nije držao izvanredne konferencije za štampu, mada je svako njegovo javljanje koje počinje onim „Oooo, narode moj!“ – izvanredno i neponovljivo, čak i ako taj narod ili bar stanovit njegov deo, onaj koji nema taj tako poželjan podanički poriv, očajnički pokušava da uhvati krivinu i izbegne njegove nikad redovne, uvek vanredne konferencije za javnost u uobičajenim terminima od 0 do 24 h.

Ko je zapravo portparol policije?

I priznajem, zaskočio me je svojom iznenadnom izvanrednom i vanrednom konferencijom za javnost, te mi je sa puno patosa, sa skrušenim mlađanim momkom iz kuhinje, Stefanović dr Nebojšom u pozadini, začudo bez Ane Brnabić, Raše i Gaše, te ostalih ozbiljnih naprednjačkih faca, bivših, sadašnjih a i budućih diplomaca poznate javne ustanove iliti kuće, univerziteta na dobrom glasu, Sega-Mega(trenda), a potom i uvaženih poslanika i državnih sekretara, dramatičnim ali slavodobitnim tonom, poput naše Barbare sa „Studija B“, obznanjivao dramatičnije no što su to ikada uradili Dragan J. Vučićević, Maja Gojković i dva Aleksandra, Martinović i Vulin skupa, da je uhapšen „nevaljalac iz sopstvenih redova“ Dragoljub Simonović, zvani Sima, predsednik opštine Grocka, predsednik Opštinskog odbora SNS-a u Grockoj, član Gradskog odbora Beograd SNS-a i više od toga, potpredsednik istog, član Glavnog odbora stranke, redovni i nezamenljivi učesnik svih stranačkih skupština, kao čovek od poverenja – dakle, siva eminencija vanstatutarne i zakulisne, potuljene vlasti – koordinator! Ali to nije sve, i bivši direktor „Železnica Srbije“ koji je obožavao da ručava u „Franšu“, kažu ponajčešće tartufe u svim varijantama i količinama, brižni pater familijas svoje porodice.

I gle, jedva da se okončao prenos izvanredne i istorijske konferencije za medije kojom je počela kampanja za još neraspisane ali izvesne parlamentarne izbore, pregledom tekstova na portalima beogradskih najposećenijih medija, zapravo biltena ali nekim čudom nazvanih  štampom, postalo je jasno zašto je mlađani Stefanović dr Nebojša onako pomno gutao svaku reč svog idola; momak je prvom prilikom naizust ponovio od reči do reči, čak je i zareze doslovno preneo, upravo kao što je to i sam navrhvođa izvoleo priopštiti narodu svega dvanaestak časova ranije.

Da li je tu vest o Simonovićevom hapšenju mogao da navrhvođinim podanicima i kmetovima, a zlu ne trebalo (nije naodmet) i građanima, saopšti večni portparol policijskih dnevnih aktivnosti, Stefanović dr Nebojša, poznatiji kao … dobro, nećemo o tome, kome je sociološkinja Pešić dr Vesna izgužvala karakter tvrdnjom (što je i sud na nesumnjiv način utvrdio pravosnažnom presudom) da je najgluplji ili direktor policije ili možda jedna od onih vrhunski instruiranih sekretarki? To nikako nije moglo biti tako realizovano. Bilo bi nezgodno. Šta bi narod rekao ili ne daj bože pomislio?

Ovako, navrhvođa je u prvi plan isturio, kao uostalom i vazda što čini, svoju rešenost da od Sorabije stvori pristojno društvo i pravnu državu u kojoj nema druge institucije do njega samog. Da je to nedajbože saopštio direktor policije, neko bi među kmetovima ili podanicima pomislio da se policija otrgla i da je konačno rešila da radi svoj posao, da hapsi kriminalce, pa bi mogli da pomisle da je skoro pa izvesno da će uhapsiti i bracu (kada su ga već jednom ispendrečili, što ga ne bi i hapsili?), a onda je samo mali korak (za policiju, ali veliki za pravnu državu) do toga da se i sam navrhvođa u jednom dramatičnom trenutku nađe u apsani. A kada bude on bio u CZ, mnogim bi se naprednjacima loše pisalo, pa bi brže-bolje, kako to tradicija u Sorabiji nalaže, počeli sa preletima u građane i očas se našli među subotnjim šetačima i bili najgrleniji zviždači.

A šta će biti sa Simonovićem? Pa ništa. Malo će vremena iza rešetaka, potom, ma kakvi, neće proći ni mesec dana, pustiće ga da se brani sa slobode, mediji će u zavisnosti od izborne kampanje pisati o navodnom suđenju, možda i neće ako naprednjačkoj kampanji neće biti potrebni dokazi za stranačko poštenje. Na koncu, kada vanredni izbori prođu, u tišini sudijskog kabineta biće potpisana oslobađajuća presuda.

Prugom do „Franša“

Šta? Nije jasno zašto bi to tako bilo okončano? Stvar je krajnje jednostavna. Sima je stari navrhvođin sledbenik, ortaci su oni još iz radikalske prošlosti koje se ne stide, naprotiv, i te kako se ponose njome, ali ne vole da o tome glasno i javno govore, ta bili su skupa poslanici.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 06. 02. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas