Forum

Iskorak Srbije iz naučnog zapećka

Beogradski glas – U Beogradu je 28. avgusta završena trodnevna radionica naučnika iz SAD, Srbije i regiona u oblasti nauke o podacima (Data Science). Srbija je još 2010. potpisala Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji sa SAD, a ovaj skup je prvi veliki iskorak ka mogućoj saradnji naše i američke nauke, kaže u razgovoru za „Beogradski glas” Aleksandra Drecun, predsednica Centra za nauku i inovacije „Intersekšen“, koji je više godina radio na zaživljavanju pomenutog sporazuma. Uz njih, organizatori skupa su Matematički institut SANU i Arheološki institut.

Šta je, uopšte, nauka o podacima?

Kaže se da su podaci nafta našeg doba. Danas je moguće prikupljati ogromne količine podataka u isto vreme, a veliki broj kvalitetnih podataka o nekoj temi omogućuje bolje sagledavanje problema, predviđanje i planiranje na bazi pouzdanijih činjenica, što poboljšava kvalitet odlučivanja. Na primer, ukoliko imate više informacija o svom zdravlju, odnosno ako se čovek posmatra kao celina, a ne kao skup odvojenih delova za koje mislimo da ih muče međusobno nepovezane bolesti, ako se spustimo na nivo DNK svakog od nas, pacijent će dobiti precizniju dijagnozu, samim tim i bolji tretman. Dakle, nauka o podacima odgovara na pitanje kako da podatke prikupimo, razumemo i upotrebimo.

Zbog čega je značajna ova naučna radionica, osim po tome što je prva ove vrste u regionu? Danas se mnogo govori o podacima, ali se izuzetno mali broj ljudi na svetu time bavi na naučni način.

Danas se mnogo govori o podacima, ali se izuzetno mali broj ljudi na svetu time bavi na naučni način. Prikupljanje, obrada i korišćenje podataka je veoma skup i zahtevan proces, jer su u timovima angažovani vrhunski matematičari, inženjeri kompjuterskih nauka, poznavaoci veštačke inteligencije i, naravno, poznavaoci teme o kojoj želimo da nešto saznamo. Na ovom skupu gotovo 600 učesnika iz Srbije i regiona imalo je priliku da se sretne sa oko 50 vodećih svetskih naučnika koji predaju na najboljim univerzitetima, kao što su „Harvard“, MIT, „Nortistern“, „Karnegi Melon“, Univerzitet u Pensilvaniji itd. To vam je kao da je svako od mladih naučnika i naših najtalentovanijih đaka, koje smo pozvali da učestvuju, dobio besplatno priliku da provede ceo jedan semestar u nekoj od najboljih svetskih škola i da uči od najvećih naučnika današnjice.

Koje su teme bile ključne i zašto baš one?

Teme smo definisali vodeći se njihovim naučnim značajem i doprinosom koji daju rešavanju izazova današnjice, a potom smo to ukrstili sa potencijalom naše nauke u određenim oblastima za uključivanje u svetske tokove. Krenuli smo od matematike, inženjerstva, biologije, genetike i, naravno, arheologije. U tim oblastima naši naučnici imaju rezultate na svetskom nivou.

Da li je ovaj skup korak ka smanjenju naučnotehnološkog zaostajanja Srbije ili je slika toga da možda ne kaskamo onoliko koliko mislimo?

Posle naših dugogodišnjih susreta i predstavljanja naučnih potencijala Srbije, Nacionalna fondacija za nauku SAD, koja je finansijski podržala dolazak ovako velikog broja najboljih američkih naučnika, zaključila je da imamo potencijal za zajednički rad u pomenutim oblastima. Dakle, mnogi naši matematičari, robotičari, arheolozi, genetičari su na svetskom nivou. Ovaj projekat omogućuje da oni ostanu u Srbiji, da predaju našoj deci i rade u srpskim institutima, da ne moraju da idu u beli svet da bi ušli u timove koji pomeraju granice našeg saznanja.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas