Forum

E, da nam je Koča Popović

Piše: Ivan Drljača

Beogradski glas – Kosovsko pitanje je jedno od najaktuelnijih pitanja srpske spoljne politike. Ova tema nalazi se u sferi interesovanja ne samo srpske diplomatije, već je na radaru i drugih velikih zemalja i nadnacionalnih formacija kao što je EU. Uz to pitanje rešavanja statusa Kosova i Metohije vrlo lako može biti uslov za učlanjenje Srbije u EU – još jedno, jednako važno spoljnopolitičko pitanje. U ovom momentu, kada Srbija još nije došla do ključnog cilja procesa evrointegracija, a to je članstvo, domaća diplomatija, bar deklarativno, promoviše politiku neutralnosti, tj. podjednake udaljenosti od nekoliko ključnih centra moći, a to su Vašington, Moskva, Brisel i Peking.

Kada je reč o politici neutralnosti, naša zemlja po tom pitanju ima pozamašno iskustvo. Mnoge zemlje u okruženju bi nam na tome pozavidele. Međutim, i posledice tih politika bile su raznolike, tako da je vrlo teško izvući jedinstven, matematički precizan zaključak o tome kako prolazi zemlja koja vodi neutralnu spoljnu politiku, a pritom se, što je ovde jako važan faktor, nalazi na Balkanu.

Navršilo se 77 godina od kraha jednog neutralnog političkog iskustva. Naime, u martu 1941. godine vlada Dragiše Cvetkovića potpisala je u Beču sporazum sa silama Trojnog pakta. Taj potpis bio je kraj nadanja kneza Pavla da između Britanaca i Nemaca može da vodi neutralnu politiku. S jedne strane stajali su Nemci koji su na Balkanu hteli čistu situaciju, a s druge strane Britanci kojima je bilo jako važno da na neki način otvore front prema Nemcima. Za ulazak Kraljevine Jugoslavije u rat Britanci su obećavali vojnu pomoć, ali knez Pavle je znao da njegova država u tom momentu nije sposobna za dugotrajni otpor.

Iako je sporazum potpisan u Beču imao odredbe koje su veoma povoljne za Kraljevinu Jugoslaviju, u Beogradu je vrlo brzo izbio puč kojim je srušena vlada Dragiše Cvetkovića. Knez Pavle je predao vlast svom maloletnom rođaku kralju Petru, koji je tom prilikom proglašen punoletnim. Formirana je nova vlada koju je vodio general Dušan Simović. Sve u svemu, ovaj čin, uz demonstracije po beogradskim ulicama, značio je konfrontaciju sa nacističkom Nemačkom i ona je u vojnom smislu usledila u noći između 5. i 6. aprila 1941. Desetak dana kasnije Kraljevina Jugoslavija potpisala je vojnu kapitulaciju, a njena vlada emigrirala je u London.

Za razliku od ne baš svetlog primera s početka Drugog svetskog rata, kraj ovog svetskog sukoba uveo nas je u drugu eru neutralnosti.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas