Politika, beogradski glas
Forum

Da li je premijerka Brnabić deo ofšor afere?

Drugi pišu: „Nacional“ (3. deo)

Zagrebački „Nacional“ došao je do ekskluzivnih dokumenata koji otkrivaju šta premijerku Srbije Anu Brnabić povezuje sa „maglovitom hobotnicom kompanija“ prikrivenog vlasništva čije će vetroelektrane Srbiji prodati struju za više od 500 miliona evra tokom 12 godina, ali izbegavajući da plaćaju porez. „Beogradski glas“ prenosi najzanimljivije delove ovog teksta. 

 

Godinama je „Continental Wind“ lobirao za podsticanje obnovljivih izvora energije i povoljnije zakonodavstvo i regulacije, a u poslednje dve godine bivša direktorka njegove srpske podružnice Ana Brnabić ne samo što je dogurala do ministarke državne uprave, nego je naposletku postala premijerka, dok su istovremeno odobravani novi zakoni i propisi u korist kompanije. Bio je to veliki trenutak.

Dana 16. oktobra 2017. srpski predsednik Vučić prisustvovao je predstavljanju projekta „Continental Winda“ vrednog 300 miliona evra. Njegov stav prema projektu bio je pozitivniji nego dve godine ranije, kada je pakosno komentarisao strane investitore u srpsku obnovljivu energiju. Srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić najavio je tokom predstavljanja da je reč o „najvećoj privatnoj investiciji u Srbiji“.

Službeni vlasnik „Vetroelektrane Balkana“ je srpska kompanija „Tesla Wind“. Obe kompanije registrovane su na istoj adresi, Đure Jakšića 6/5, Beograd, a „Tesla Wind“ je u 60-procentnom vlasništvu „Abu Dhabi Future Energy Company Pjsc“ (Masdar), državne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata, poznatih po povoljnom poreskom režimu. Prema pisanju srpskog dnevnog lista „Danas“, upravo su Ujedinjeni Arapski Emirati platili kompaniji „Tony Blair Associates“ bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da savetuje Srbiju, uključujući i osnivanje Vladine Jedinice za isporuku rezultata. Ostalih 40 odsto „Tesla Winda“ bilo je u vlasništvu kiparske ofšor podružnice „Cibuk Wind Holding Limiteda“. U decembru 2017. i januaru 2018. „Continental Wind“ prodao je svojih 40 odsto deonica finskom investitoru u obnovljivu energiju „Taalieri Groupu“ i nemačkoj podružnici državne izvozne banke DEG. Vrednost te prodaje ostala je nepoznata.

Ko je zet Kori Udovički

Ključna figura iza kompanije „Continental Wind“ u Delaveru jeste iskusni investitor koji iza sebe ima partnerstva u velikim multinacionalnim korporacijama. Prema „Bloombergu“, 59-godišnji Mark V. Krendal bio je 1984. suosnivač energetskog odeljenja kompanije „Morgan Stanley“, a kasnije je bio na čelu proizvodnje i trgovine kompanije „Glencore“ koja trguje naftom. Nakon toga bio je suosnivač „Trafigura“, jedne od najvećih trgovačkih i logističkih kompanija u svetu. I „Glencore“ i „Trafigura“, sa sedištem u Švajcarskoj, zbog nepravilnosti u poslovanju intenzivno su istraživali britanski mediji. Kompanije koje su pokušali da istraže često su na britanskim sudovima uspevale da ostvare zabrane da se o njima piše. Krendalov službeni profil u još jednoj kompaniji na Balkanu koja se bavi obnovljivom energijom, slovenskom GGE-u, pokazuje da je on počeo da ulaže u projekte obnovljivih izvora energije 2005, da bi 2007. osnovao „Continental Wind Partners“, ulažući vlastiti novac u razvoj vetroenergije u Poljskoj i Rumuniji. Kasnije je uključio i spoljne investicije, te je 2007. službeno osnovao „Continental Wind Partners LLC“. Poslovnu karijeru započeo je u „American Airlinesu“, na čijem je čelu tada bio njegov otac Robert Bob Krendal, pionir inovacija u globalnoj turističkoj industriji.

Najkasnije od 2014. Krendal ima prebivalište u Beogradu, ali ostao je državljanin SAD i dužan je da plaća porez na dohodak američkom ministarstvu finansija. U imejlu koji je „Continental Wind“ poslao „Credenceu“ u decembru 2015, Krendal je takođe spomenut kao politički izložena osoba (PEP) prema pravilima OECD-a iz maja 2014, kada je sestra Markove žene postavljena na mesto ministarke srpske vlade (Kori Udovički – prim. Red). „To je bez sumnje bitno za projekat Dolovo u Srbiji i CWP LCC pokrenuo je postupke kako bi osigurao da to neće uticati na projekat Dolovo“, dodao je advokat „Continental Winda“ u tom imejlu.

Dokumenti „Malta Filesa“ otkrivaju da „Continental Wind Partners“, u srpskoj štampi i od IFC-a predstavljen kao „američka kompanija“, gotovo isključivo deluje u ofšor kompanijama bez zaposlenih. U SAD, na primer, imaju samo poštansko sanduče. Na registrovanoj adresi 2711 Centerville Road, Suite 400, Wilmington, Delaware 19808, još je 385 aktivnih kompanija. Na njihovoj službenoj internet stranici nema istaknutog telefonskog broja na koji se sa „Continental Windom“ može kontaktirati. Prema CWP-ovom operativnom sporazumu iz 2009, „primarna svrha kompanije jeste sticanje, upravljanje i raspolaganje, direktno ili indirektno, interesima, subjektima i projektima koji se odnose na razvoj projekta vetroenergetskog sistema od startapa do sticanja građevinskih dozvola i ostale projektne dokumentacije“ u istočnoj Evropi i Australiji.

Češljanje Srbije iz Bugarske

Danas se operacijama „Continental Wind Partnersa“ upravlja iz Bugarske, ali uspešno su razvili i prodali nekoliko vetroelektrana širom istočne Evrope i Australije. Krendalov advokat objasnio je za „Nacional“ da malteška ili kiparska holding kompanija omogućava investitorima da započnu razvoj raznih projekata u različitim zemljama pod jednim holdingom. On kaže da takva struktura omogućava investitorima da usmere svoje investicije prema onim perspektivnim projektima, što bez takvih holding kompanija ne bi bilo moguće. On navodi da su sve korporativne strukture poreski transparentne, kao i da profit odlazi ultimativnom investitoru i oporezivan je skladno rezidentnoj jurisdikciji tog investitora. Dodao je da je CWP kompanija sa ograničenom odgovornošću iz Delavera, da se radi o porezno transparentnoj kompaniji, čiji su profiti plaćeni njenim članovima i oporezovani kao njihovi lični prihodi.

Aleks Kobam, izvršni direktor organizacije „Tax Justice Network“, međunarodne grupe za posredovanje u području međunarodne utaje i izbegavanja poreza, sa sedištem u Velikoj Britaniji, smatra da je to duboko zabrinjavajuća priča o finansijskim prevarama, skrivenom vlasništvu i opasnom mešanju javnih i privatnih interesa. Ta priča potvrđuje važnost ključnih politika transparentnosti, kako bi se javnost zaštitila od rizika korupcije i zloupotrebe poreske politike.

„Prvo, od presudne je važnosti da imamo javne registre krajnjih stvarnih vlasnika kompanija, uzajamnih fondova i fondacija. Takva mera, koju EU sada zahteva kroz revidiranu Direktivu o sprečavanju pranja novca, novi je međunarodni standard. U vezi sa tim, vlade bi u svojim zemljama trebalo da dopuste poslovanje samo onim kompanijama koje objave sve podatke o stvarnom vlasništvu i svojim računima. Osim toga, političari i viši državni službenici moraju objaviti podatke o svom imovinskom stanju kako bi se izbegli potencijalni sukobi interesa. Kao drugo, ovaj slučaj jasno pokazuje da svi državni ugovori moraju biti u javnom domenu. Ne može postojati dobar razlog da javnost ne vidi kako izabrani predstavnici naroda troše njihov novac, a ta se logika jednako odnosi na subvencije i poreske podsticaje. Važnost podsticaja za globalni prelazak na energiju obnovljivih izvora čini tu industriju izuzetno bitnom, pa će verovatno privući beskrupulozne operatore bez pravog interesa za održivi razvoj“, rekao je Kobam.

On je dodao i da ova priča baca svetlo na šokantne propuste IFC-a Svetske banke i EBRD-a: „To su institucije koje tvrde da ulažu u javno dobro, ali uporno odbijaju da osiguraju finansijsku transparentnost ili odgovarajuću poresku regulaciju svojih projekata – i tako se još jednom susreću s rizicima korupcije i zloupotrebe poreza. Sramotan je njihov politički izbor prihvatanja finansijskih tajni bez obzira na javnu štetu“, dodao je Kobam.

Otkad je bivša lobistkinja vetroenergije i lokalna direktorka „Continental Winda“ Ana Brnabić zadobila najvišu političku moć u državi, nestale su sve zakonske i regulatorne prepreke za najveće privatno ulaganje u Srbiji. Ali po zaključenju multimilionskog ulaganja IFC-a, EBRD-a i Ujedinjenih Arapskih Emirata u najveću vetroelektranu u Srbiji, siromašna srpska domaćinstva mogla bi plaćati skuplje račune za struju, s obzirom na zagarantovane visoke cene električne energije vetroelektrana u sklopu državnih mera podsticaja.

Niko ne poseduje vetar, ali vlasnici vetroelektrana, kojima je dozvoljeno da grade na najboljim položajima, uglavnom uz značajnu pomoć lokalnih vlasti, mogu očekivati redovne i visoke prihode od vetra tokom godina i decenija. Ili mogu očekivati veliku zaradu od prodaje vetroturbina na prestižnim lokacijama, što se dogodilo u srpskom slučaju. Zato je biznis sa energijom iz obnovljivih izvora postao sličan rudarskoj i naftnoj industriji, sa mnogo lobiranja, državnih inicijativa i ofšor poslovanja. Kao bivši trgovac naftom i strateškim resursima u kompanijama „Glencore“ i „Trafigura“, Mark V. Krendal toga je verovatno i te kako svestan.

Brnabićka ćuti o poreskim oazama

Jedan od odgovora na koje je premijerka Srbije Ana Brnabić posebno želela da naglasi jeste da je prilikom ulaska u Vladu Srbije dala ostavku u kompaniji „Continental Wind Srbija“, SEWEA i na sve ostale funkcije. „Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila sam da sam bila direktorka CWS-a i da ne želim imati bilo kakav uticaj na odluke koje se generalno odnose na politiku obnovljivih izvora energije u Srbiji. Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave sigurno nisam bila umešana i nisam imala nikakve dodirne točke sa zakonodavstvom oko obnovljivih izvora energije“, napisala je u svom odgovoru premijerka Srbije.

„Lično nisam bila uključenja u pisanje i prihvatanje uredbe o državnim podsticajima jer u tom periodu nisam bila u vladi, već sam predstavljala jednog investitora“, dodala je Ana Brnabić.

Ona je zadovoljna i s projektom vetroelektrane Čibuk, pa je napisala da su „svi porezi plaćeni Republici Srbiji i da su oduvek nastojali da budu društveno odgovorna kompanija, što potvrđuju i brojne donacije i ugovori s lokalnom zajednicom, te činjenica da se deo profita kompanije direktno uplaćuje u proračune lokalnih zajednica“.

Na pitanje o ofšor strukturi „Continental Wind Partnersa“, Ana Brnabić je odgovorila: „Nisam bila uključena u stvaranje vlasničke strukture van Srbije i nemam nikakvu ideju kako ona izgleda.“

Nije odgovorila na pitanje kakav je njen lični, ali i politički stav prema kompanijama koje su registrovane u poreskim oazama kako bi se sakrila vlasnička struktura i kako bi se izbeglo plaćanje poreza. Na pitanja koja su mu postavljena preko njegovog kabineta predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije odgovorio. Bugarski državljanin Dimitar Enčev, izvršni partner u luksemburškoj kompaniji „Postscriptum Ventures“, potvrdio je da je „Valeo Group“ s Britanskih Devičanskih Ostrva, između ostalog, i vlasnik luksemburške kompanije, ali nije ni potvrdio niti demantovao da je baš on vlasnik „Valeo Groupa“.

„Ostale informacije koje, čini se, imate o vlasničkoj strukturi i našim investitorima su netačne“, dodao je i potvrdio da je kompanija „Postscriptum Ventures“ primila uplatu nakon prodaje vetroelektrane „Sapphire“, ali naveo je i da su ta sredstva reinvestirana u druge investicije. „PSVS nije imao nikakav promet od njegovog osnivanja, te je jedina poreska uplata bila u Luksemburgu.

PSVS je podložan luksemburškom poreskom sistemu, a njegovi vlasnici spadaju pod jurisdikciju zavisno od mesta prebivališta. Kada nakon raspodele primim određenu dobit kompanije, platiću porez u Bugarskoj, odnosno biću podložan porezu na dohodak koji u Bugarskoj iznosi 10 odsto“, objasnio je Enčev.

Angelov na naša pitanja nije odgovorio, dok su u ime Đurića i Petrovića odgovorili advokati CWP-a. Njih dvojica više nisu zaposleni kompanije, a tokom njihovog rada odgovarali su upravama raznih kompanija kojima su pružali savetničke usluge, te su odrađivali zadatke koji su im dodeljeni. Na pitanja o due diligenceu pre odobravanja kredita za vetroelektranu Čibuk i jesu li kompanije „Continental Wind Partnersa“ na Kipru, Malti, Britanskim Devičanskim Ostrvima, Luksemburgu, Gernziju, Monaku, američkoj saveznoj državi Delaver i Singapuru, gde nemaju nijednu vetroelektranu, legitimne ili su osnovane kako bi se izbeglo plaćanje poreza, glasnogovornik IFC-a Frederik Džouns dao je sledeći odgovor: „IFC, član ’World Bank Group’, i EBRD odobrile su u oktobru 2017. kreditni paket od 215 miliona evra za razvoj najveće vetroelektrane na zapadnom Balkanu Čibuk 1.

Projekat će pomoći Srbiji da pokrene proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i da poboljša svoju energetsku raznolikost. (Srbija 70 odsto svoje električne energije proizvodi iz starih elektrana na ugljen te je među najvećim emiterima gasova staklene bašte u Evropi). Kao i sa ostalim projektima koje finansira IFC, preduzet je detaljan due diligence i ovog projekta, a to je uključivalo i zakonito korišćenje posredničke nadležnosti, što osigurava da su se poštovali svi investicioni kriterijumi IFC-a. Pokrovitelji vetroelektrane Čibuk 1 su: ’Abu Dhabi Future Company Masdar’ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ’Taaleri Tesla KY’ iz Finske i DEG, ’Deutsche Investitions – und Entwicklungsgesellschaft mbH’ iz Nemačke. ’Continental Wind Group’ bila je jedna od kompanija koja je na početku razvijala ovaj projekat, ali je u međuvremenu prodala svoj udeo i više nije jedan od ulagača u projektu.“ Na slična pitanja koja su postavljena IFC-u iz EBRD-a nismo dobili nijedan odgovor.

(kraj u idućem broju)

Tatjana Canak

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 18. 07. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas