Forum

Blog sudije Majića: Konferencija za novinare

– Možete li nam, molim Vas, reći šta je sa nestalim?

– Naravno! Nestala osoba je pronađena, dobro je, ništa joj ne fali, u našim je rukama i sada će morati da nam dâ neke odgovore.

– Oprostite… Prekinuli ste me, i zbog toga me niste pravilno razumeli. Pitanje se nije odnosilo na nestalu osobu. Interesuje me šta je sa nestalim institucijama?

– Ne razumem šta pitate. Je l’ to opet neka provokacija?

– Ne, ni slučajno. Pokušaću da Vam objasnim… Na mestu na kojem se Vi i Vaši saradnici u ovom trenutku nalazite trebalo bi da se nalazi republički javni tužilac, ili barem javni tužilac koji obrađuje predmet povodom kojeg ste nas ovde okupili. U normalnoj situaciji, u uređenom društvu, on bi nas obavestio o tome šta je Tužilaštvo preduzelo, kao i o tome šta je tim aktivnostima otkrilo, svakako pazeći da odavanjem osetljivih informacija ne naškodi istrazi. U tom smislu, pojedine informacije ni Vama, baš kao ni ostalim građanima, u ovoj fazi postupka ne bi bile dostupne. Međutim, kao što vidimo, onaj koji jedini treba da bude ovde nije tu, a Vi, kao što čujemo, raspolažete njegovim informacijama. Pritom, kao što ste verovatno primetili, ovo nije usamljen slučaj. Tužioca i inače nema, a Vi i inače raspolažete tužilačkim podacima, i sve to daje razloge za zabrinutost.

– Molim Vas, kakve su to gluposti?

– Hm… Možda su to za Vas gluposti, ali zabrinuti smo, jer već izvesno vreme postoje govorkanja da je i ta institucija nestala, i da je odavno niko nije video. Zato bismo Vas zamolili da nam kažete kakva su Vaša saznanja o tome, i da li barem Vi znate gde je?

– To su izmišljotine! Nadležne institucije će i ovoga puta obaviti svoj deo posla!

– Svakako, kao i obično. Ali morate razumeti našu brigu. Kako da znamo da, recimo, i tužilac nije otet i da, dok mi ovde razgovaramo, vezanih ruku ne čami u nekom podrumu u koji mu samo donose akta na potpis? To bi bilo prilično uznemirujuće, zar ne? Ili pak da čitava institucija javnog tužilaštva nije kidnapovana i naterana da se ponaša kao da je sve u redu?

– Vi ipak provocirate!

– Zaista mi nije to bila namera. Štaviše! Evo, daću Vam, ako dozvolite, i jedan predlog.

– Ako baš morate, izvolite!

– Zašto mu, na primer, ne dozvolite da se povremeno javi kratkom porukom?

– Kome?

– Pa, tužiocu. Ono, znate: „Tu i tu sam… dobro sam… paze me… ne brinite za mene…“ Ili, ako je operativno neprihvatljivo da otkrije lokaciju na kojoj se nalazi, barem da javi da je živ. To dozvole i profesionalni otimači… Na taj način bismo se najpre uverili da je u bezbednosnom i medicinskom smislu sa tužiocem sve u redu. Pored toga, predupredili biste uvek moguće maliciozne tvrdnje i bespotrebno širenje panike.

– Je l’ slušate Vi sebe? Da se javi porukom? Baš je dobro da narod čuje šta tražite.

– Ne shvatate da sve ovo predlažemo iz najbolje namere. Zamislite recimo ovakvu situaciju. Možda tužilac i nije otet. Možda je sve posledica njegove samostalne odluke, ili je u pitanju dobrovoljno izgnanstvo. Možda se, na primer, plaši otvorenih prostora i velikog broja ljudi. Možda pati od agorafobije. A možda je i on inscenirao nestanak kako bi izazvao paniku, kao i ovi probisveti sa vodom. Možda ste Vi zaista i tu iz objektivnih razloga prinuđeni da sami zasučete rukave… Ali, ako biste ga najpre malo pomalo izvodili na ulicu ili na manje skupove i tako okuražili, moguće je da bismo bez preteranih teškoća rešili i tu zavrzlamu. Možda je i to sa njim samo bura u čaši vode, ispravne naravno.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 10. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas