Ekonomija

Žrtvujete budućnost zbog šake srebrnjaka

Razgovarao: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – „Sve dok slušate MMF i Svetsku banku, vaša situacija će biti sve gora. Vi imate odlične ekonomiste, ljudski kapital Srbije uvek je bio na visini. Zašto onda dajete ekonomiju u ruke ljudima koji niti razumeju niti žele da razumeju kulturne i druge razlike od jednog do drugog klijenta? I koji više vole dobre rezultate sada, tako da oni mogu da se promovišu, nego stabilnu budućnost za klijenta. Ja ne bih žrtvovao budućnost svoje zemlje za 30 srebrnjaka – zajmove i pomoć, jer dok sam rastao u Beogradu ljudi su verovali u izreku – u se i u svoje kljuse“, kaže za „Beogradski glas“ Svetozar Stiv Pejović, profesor emeritus A&M univerziteta u Dalasu, Teksas.

Poznat kao kritičar komunizma i socijalizma, pristalica Regana i žestoki protivnik Obame, Stiv Pejović i Evropsku uniju doživljava kao „reinkarnaciju Varšavskog pakta sa ljudskim likom“. A o tome kako gleda na činjenicu da je cilj zvanične Srbije pristupanje EU, a istovremeno aktuelno srpsko rukovodstvo veoma računa na dobre odnose sa Kinom i Rusijom, kaže:

„Političari menjaju svoje pozicije lakše nego što je Za Za Gabor menjala muževe. Vaša orijentacija prema Rusiji ima koren u narodu, ali je, po mom mišljenju, vrlo štetna za budućnost Srbije. Ako su Crna Gora i Bugarska mogle da se otrgnu od ruskog uticaja, zašto ne možete i vi? Sa sve jačim vezama Poljske, Mađarske, Češke i Slovačke sa Zapadom, pokušaj vaše vlade da igra na dve stolice, gde je ruska stolica čvršća, može imati visoku cenu za mlade generacije.“

Briselska birokratija ukida slobode

U bogatoj diplomatskoj aktivnosti srpski predsednik se najčešće sastaje sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, sa kojom je, kako kaže, veoma blizak, pa joj se žali kako od briga ne može da spava, a nedavno je izjavio i da „Srbija bez Nemačke ne može“. Kako vi gledate na toliku prisnost dva lidera?

Tridesetih godina prošlog veka, tadašnji predsednik vlade Milan Stojadinović shvatio je da dobri odnosi sa Nemačkom daju šansu Jugoslaviji da ostane van rata. I odmah su ga levičari napali što traži društvo sa Hitlerom. A Englezi nikada nisu napali Čerčila što je tražio savez sa Staljinom. I Čerčil je uspeo, a Stojadinović je najuren ne samo sa položaja nego i iz zemlje. A vi ste dobili – „bolje grob nego rob“ – i krvavu revoluciju. Ja mislim da se istorija ponavlja. Verujem da je Merkelova rekla, kao što je uobičajeno u politici, da su dobri prijatelji. Isto tako sam siguran da je to zaboravila već istog dana. Međutim, ja verujem da je na duge staze jako prijateljstvo između Nemačke i Srbije dobro za političku stabilnost i ekonomski razvoj vaše zemlje.
Poznati ste kao veliki kritičar Evropske unije, posebno briselske birokratije. Na izvestan način predvideli ste i Bregzit. Kako procenjujete budućnost EU bez Velike Britanije?

Britanci su jednostavno odbili da prenesu deo suvereniteta na birokratiju u Briselu. Ta odluka je u skladu sa britanskom tradicijom metodološkog individualizma. Oni su shvatili da više birokratije znači manje individualnih sloboda. Jedan engleski ekonomista okarakterisao je EU kao organizaciju hegelovskih pretenzija i sovjetskih proporcija. Regulacije koje briselska birokratija izmišlja najbolji su primer da budućnost za EU znači sve manje slobodnog tržišta. Na primer, Evropska komisija je 2008. odredila carinu na uvoz sveća iz Kine od 66 odsto.

Rezultat te mere jeste preraspodela prihoda od potrošača sveća u korist domaćih proizvođača. Neverovatno, ali istinito, pre mnogo godina Brisel je doneo regulaciju po kojoj farmeri ne mogu da hrane svinje ostacima hrane sa njihovih stolova. Osim što je apsurdna, ovakva regulativa, za koju sam čuo da je u međuvremenu ukinuta, pokazuje pravo lice birokratije: ona zna bolje šta je dobro za druge.
Svojevremeno ste izjavili da je rešenje za krizu u Americi da se Obama istera iz Bele kuće. Kako danas gledate na Ameriku Donalda Trampa? Koliko je Trampova, najblaže rečeno, neuobičajena retorika uticala na odnose snaga u svetu?

Postoji izreka u Americi da, zahvaljujući meteorolozima, ekonomske prognoze nisu najgore. Međutim, ja sam imao malo sreće u oceni političke situacije u Americi. Osam godina Obaminog socijalizma dovelo je Trampa u Belu kuću, dalo je republikancima većinu u oba doma Kongresa i, po prvi put u poslednjih 50 godina, ogromnu većinu u lokalnim upravama. Taj totalni poraz demokrata posledica je Obamine ekonomske politike.

Pošto je u trci za republikanskog kandidata porazio devet iskusnih političara, Tramp je u predizbornoj kampanji obećao da će staviti tačku na Obaminu ekonomsku politiku i vratiti Ameriku Americi. Obećao je glasačima da će smanjiti političku moć takozvanog establišmenta, uvesti kontrolu granica, izbaciti većinu ilegalnih imigranata, smanjiti poreze, povećati vojnu snagu, smanjiti nezaposlenost, eliminisati regulacije koje sputavaju biznis, ukinuti Obamin zakon o zdravstvenom osiguranju (Obamacare) i povratiti Americi vodeću ulogu u rešavanju međunarodnih problema. Ta obećanja bila su kao melem na ranu glasača, posebno u državama na Istočnoj i Zapadnoj obali. Zato je Tramp i porazio Hilari Klinton, koja je svoj profesionalni, ali i privatni život posvetila želji da bude predsednica i koja je imala podršku Obame.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas