Ekonomija

Zašto naprednjacima ne odgovara poštena socijalna politika: Pravda odložena za 2020.

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Socijalne karte će pomoći državi da se obračuna sa korupcijom, izjavio je i ostao živ ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević. Istovremeno, socijalne karte će omogućiti državnim organima da bolje procene da li osoba koja konkuriše za socijalnu pomoć stvarno i zaslužuje da je dobije, rekao je ministar uz tvrdnju da će u budžetu za narednu godinu biti izdvojeno znatno više novca za brigu o najugroženijima. Nažalost, u pitanju je notorna laž, o čemu smo već pisali, pa ćemo, umesto toga, analizirati slučaj penzionera N. T., čija penzija, nakon ukidanja zakona o umanjenju, iznosi 74.350 dinara. Šta skriva socijalna karta gospodina N. T.?

Kao bitan detalj za informisanje državnih organa najpre bi mogla poslužiti činjenica da je 10. novembar, kada je uplaćen prvi deo oktobarskih penzija, u porodici junaka ove priče dočekan kao pravi praznik. Toga dana N. T. je konačno primio penziju bez umanjenja od 100 evra, tačnije 11.887 dinara, koliko mu je mesečno oduzimano prethodne četiri godine. Slučajno se taj iznos skoro u dinar poklapa sa iznosom na priznanici „Infostana“ za stan od 75 kvadrata u kome N. T. živi sa suprugom koja nema sopstvenih prihoda, sinom koji kao profesor fizičke kulture sa nepunim fondom časova zarađuje oko 45.000 dinara, snajom koja je u „cvetu mladosti“ ostala bez posla i već četiri godine niko neće da je zaposli i dva unuka – srednjoškolcem i svršenim studentom koji tek što se prijavio na biro za zapošljavanje. To su, dakle, osnovni podaci za formiranje socijalne karte: a) šestočlano domaćinstvo, b) dva prihoda – jedna plata ispod proseka i jedna natprosečna penzija, nešto manja od penzija predsednikovih roditelja, c) četiri izdržavana člana, d) prosečan prihod po članu 19.941 dinar (kad se računa pun iznos penzije) ili 17.913 dinara (dok je penzija umanjivana).

Ne postoji ni baza podataka

Da vidimo sad ima li domaćinstvo N. T. skrivenih prihoda? Pošteno govoreći – ima. Snajka dva puta nedeljno čisti nekoliko ulaza u naselju, za šta joj vlasnik firme za čišćenje mesečno iskešira nekad 12.000, a nekad 14.000 dinara, dok profesor fizičkog povremeno zamenjuje prijatelja u jednoj privatnoj teretani i tako, otprilike svakog drugog meseca, domaši do dodatka na platu od 50‒60 evra. A kakvi su s prihodima od nekretnina? E, tu je odgovor nešto komplikovaniji. N. T. je od oca nasledio vikendicu na Rajcu, dok je njegov sin vlasnik automobila „fijat punto“ starog 12 godina. Kako bi sinovljevoj porodici omogućio komforniji život, od aprila do oktobra N. T. sa suprugom boravi u vikendici, gde ostvaruje simboličnu poljoprivrednu proizvodnju isključivo za sopstvene potrebe, a od prodaje rakije koju sam proizvodi ostvari prihod u visini maksimalno jedne i po svoje penzije (oko 100.000 dinara). Ovaj dodatni prihod u celosti „pojedu“ popravke četiri i po decenije stare vikendice, za šta je često neophodno otkinuti poneku hiljadicu i od tekućih primanja.

Prema važećim kriterijumima za procenu socijalnog statusa može se zaključiti da je N. T. materijalno dobrostojeći gospodin u godinama čija mesečna primanja za oko 50 odsto nadmašuju prosečnu zaradu u državi (49.901 dinara, prosek za oktobar 2018) i trostruko su veća od prosečne penzije. Kao takav on je bio idealna meta otimačine zvane fiskalna konsolidacija tokom koje mu je za četiri godine od penzije bespovratno oduzeto više od 4.500 evra. Čak i da su vlasti imale uvid u njegovu socijalnu kartu, N. T. ovaj harač ne bi mimoišao. Pa čak i ako jednog dana država napravi bazu podataka o stvarnom socijalnom položaju građana, domaćinstvo N. T. neće imati pravo na bilo kakve beneficije. Dovoljno je pogledati kriterijume za odobravanje subvencija za plaćanje objedinjenih komunalnih usluga (Infostan) prema kojima domaćinstva sa pet i više članova ostvaruju popust od 30 odsto ako im ukupni mesečni prihodi ne prelaze 15.000 (petnaest hiljada) dinara, dok deset odsto popusta sleduje domaćinstvima čiji su ukupni prihodi ispod 46.000 dinara. Još je niži prag tolerancije u Elektroprivredi Srbije, koja domaćinstvima sa šest i više članova isporučuje besplatne kilovate samo ako im ukupni mesečni prihodi ne prelaze 34.000 dinara.

Nepravde vlasti u nizu

Nasuprot „izdašnosti“ u odobravanju povlastica, u njihovom ukidanju država je i te kako revnosna. Tako je stariji unuk N. T. izgubio pravo na besplatno zdravstveno osiguranje čim je napunio 26 godina. Iako trenutno nezaposlen i uredno zaveden u evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, kao deo domaćinstva čiji mesečni prihodi po članu prelaze 18.000 dinara, da bi imao overenu zdravstvenu knjižicu, mladić na račun Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja mora mesečno da uplaćuje 3.000 dinara.

Pa kako će to onda sa izradom socijalnih karata podela socijalne pomoći postati pravednija, jasno je valjda samo ministru Đorđeviću. I uz ozbiljnu evidenciju po domaćinstvima, prema sadašnjim kriterijumima, čak i da se oni u izvesnoj meri ublaže, teško da će korisnik bilo kakvih socijalnih povlastica postati neko ko to do sada nije bio. S druge strane, za očekivati je da će deo korisnika državnog socijalnog paketa ostati bez sadašnjih beneficija. Na primer, komšinica N. T., koja sa penzijom od 16.000 dinara (ima svega 18 godina radnog staža kao nekvalifikovani radnik), ostvaruje gotovo sve moguće beneficije iako živi u zajedničkom domaćinstvu sa suprugom čija je penzija 45.000 dinara. Uspostavljanjem jedinstvene baze podataka država će biti u prilici da efikasnije suzbije ovu vrstu zloupotreba i tako dodatno uštedi na socijalnim izdacima, što je svakako pozitivan, ali nikako i dovoljan korak ka pravednijoj socijalnoj politici.

Da priča o izradi socijalnih karata nije iskrena, najbolje potvrđuje neprekidno odlaganje njene realizacije. Pa i ovog puta, u najavi ministra Đorđevića, pominje se tek faza raspisivanja tendera za tehnički deo posla, usvajanje zakona o socijalnim kartama pomereno je na drugu polovinu godine, a praktična primena projekta na 2020. godinu, uz obavezno ograđivanje u stilu „eventualno“, „najverovatnije“ itd. Naprednjačkoj vlasti, to je više nego jasno, poštena i pravedna socijalna politika nikako ne odgovara. Da je tako, oni bi se drugačije ponašali prema penzionerima (na penzije ide više od 45 odsto ukupnih socijalnih izdataka) i ne bi jednu nepravdu (privremeno smanjenje penzija samo delu korisnika) zamenjivali drugom (ukidanje formule za usklađivanje penzija i uvođenje diskrecionog prava Vladi da samo delu penzionera isplaćuje tzv. novčano uvećanje uz penziju). Ne zanima ih upozorenje Fiskalnog saveta da se time krše principi odgovorne socijalne politike koja „podrazumeva da se ograničena budžetska sredstva odobravaju samo istinski materijalno ugroženim građanima, pri čemu je materijalnu ugroženost neophodno ustanoviti na nivou čitavog domaćinstva“.

Primedbe Fiskalnog saveta

„Nemoguće je socijalni status utvrditi samo na osnovu jednog izvora prihoda – što je intencija zakonodavca sa predlogom novčanog uvećanja uz penziju. Niska penzija može biti ishod dijametralno suprotnih socijalnih prilika – radnika koji je 40 godina radio nisko plaćene poslove, ili radnice koja usled situiranosti muža nije morala naporno da radi i ciljala je samo da ispuni minimalnih 15 godina radnog staža. Dodatno, penzioneri sa relativno niskom penzijom mogu da žive sami i zaista budu socijalno ugroženi, a mogu i da žive sa supružnikom koji ima relativno velika penzionerska primanja ili raspolaže relativno vrednom imovinom. Sve to ukazuje na neophodnost uzimanja u obzir imovinskog stanja čitavog domaćinstva prilikom razmatranja bilo koje mere socijalne politike“, upozorio je Fiskalni savet uz ocenu da se izmenama Zakona o PIO kojim je Vladi data zakonska mogućnost da delu penzionera isplaćuje „novčano uvećanje uz penziju“ trajno podriva integritet sistema penzijsko-invalidskog osiguranja.

„Uvođenje socijalnih karata je iznuđeno zlo, nešto što bih ja nazvao upravljanjem bedom, sa manje neravnoteža i grešaka nego do sada, ali to ne rešava problem siromaštva u Srbiji“, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. Ali Aleksandra Vučića i pripadnike njegove kamarile suzbijanje siromaštva mnogo ne zanima. Vidi se to i iz podataka „Eurostata“ prema kojima je Srbija, uz Mađarsku, među retkim evropskim zemljama koja je u periodu od 2008. do 2016. smanjila učešće socijalnih izdataka u BDP-u. Nasuprot tome, upravljanje bedom za Vučića je od vitalnog značaja. A bedom se efikasnije upravlja bez socijalnih karata. Jer sa doslednom primenom socijalnih karata i pravednom socijalnom politikom smanjenje penzija i uvođenje „novčanog uvećanja uz penziju“ izgledalo bi bitno drugačije. I za tili čas moglo bi se dogoditi da vođa ostane bez nekoliko stotina hiljada „obožavatelja“.


Učešće izdataka za socijalnu zaštitu u BDP

država         2008.       2016.

Belgija           27,7            29,8

Bugarska       14,7            17,5

Francuska     30,8           34,3

Hrvatska       18,8            21,3

Mađarska      22,3            19,2

Austrija          27,6            30,3

Slovenija        21,0            23,3

Finska             25,1            32,0

Srbija              22,9            21,5

EU                   25,9            28,2

*Socijalna zaštita obuhvata izdatke za penzije, zdravstveno osiguranje, socijalno ugrožene, invalidsku i porodičnu pomoć, podaci Eurostata

 

Avatar

Nikola Stankovic

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 06. 03. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas