Ekonomija

Urbani idiotizam

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Posle više od pola veka stanovanja na istoj adresi, iz usta ministra energetike i rudarstva Aleksandra Antića saznao sam da je ugovor o isporuci toplotne energije koji imam sa „Beogradskim elektranama“ lažan. Za neoborivu činjenicu da uslugu daljinskog grejanja plaćam već 55 godina, uredno svakog meseca, i zimi i leti, ministar kaže da je najobičnija „urbana legenda“, te da ja zapravo samo plaćam stvarnu cenu koštanja, a Goran Vesić mi „izlazi u susret“ i omogućava da novčane obaveze po tom osnovu izmirujem u 12 mesečnih rata.

Ovakvom izjavom ministar je potvrdio da su čelnici „Beogradskih elektrana“ – na čijem sajtu stoji da cena isporuke toplotne energije za stambene prostore iznosi 1.432,71 dinara po kvadratnom metru godišnje ili evro po kvadratu na mesečnom nivou – najobičniji lažovi. Jer kada godišnji trošak za daljinsko grejanje podelimo sa pet, a zbog toplih zima to je već godinama maksimalan broj meseci u kojima se toplotna energija isporučuje, pa potom taj iznos podelimo sa površinom stana, lako ćemo izračunati da nas daljinsko grejanje košta 2,3 evra po kvadratnom metru. To je ta, kako kaže ministar, stvarna cena koštanja, poprilično veća od cena grejanja u Hrvatskoj ili Sloveniji, državama čiji građani u proseku zarađuju znatno više od građana Srbije – u Hrvatskoj za 80, a u Sloveniji za čak 150 odsto – zbog čega nam razni Vesići ljubazno dozvoljavaju da „naduvane“ račune otplaćujemo sve do kraja letnjih žega.

I tako, dok Beograđanin za grejanje stana od 80 kvadrata godišnje izdvoji blizu hiljadu evra, što je dovoljno da se kupi pelat kojim se dâ zagrejati kuća dvaput veće površine, vlasnik identičnog stana u Ljubljani plaća upola manje – u grejnoj sezoni oko 70 evra mesečno, a tokom leta mesečni paušal od 12 evra. A kako poseduje termostat na kom može podesiti da temperatura bude i viša od propisane, stanovnik Ljubljane može šetati go po stanu, što je perverzija koju njegov kolega iz srpske prestonice teško može upražnjavati bez dodatnih stimulansa.

Postoji još jedan detalj „urbane legende“ koji je ministar zaboravio da pomene. Tročlana porodica u Ljubljani isporuku tople vode mesečno plaća desetak evra, a jednako brojna porodica u Beogradu otprilike istu sumu izdvaja – ali za hladnu vodu. A ako živi u naseljima bez bojlera, isporuku tople vode plaća 1.500 dinara mesečno po članu porodice ili čak četiri puta više od Ljubljančana koji zarađuju dva i po puta više.

Ko god se udubi u ovu računicu zaključiće da tu nešto ne štima. Ali tako je s legendama. Što su urbanije, manje su logične. Potvrđuje to i biografija potpredsednika SPS-a Aleksandra Antića. Na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike piše da dotični „ima dugogodišnje iskustvo u rukovođenju velikim infrastrukturnim projektima i javnim komunalnim sistemima“. A legenda kaže da je Antić više od dve decenije bio klasičan partijski poslušnik sa vrlo postepenim usponom, dodatno usporenim zbog činjenice da mu je rođena sestra bila udata za Milana Zarubicu, uhapšenog 2003. i osuđenog na 11 godina zatvora zbog proizvodnje sirovine od koje se pravi sintetička droga amfetamin. Tek 2013, kad je zagrljaj Vučića i Dačića postao dovoljno čvrst da se zaborave repovi prošlosti i porodične hipoteke, Antić postaje prvo ministar saobraćaja, a naredne godine, navodno na urgenciju Rusa, zaseda u fotelju ministra rudarstva i energetike. Ubrzo je njegovo strpljivo sticano „znanje i iskustvo“ prosto eksplodiralo, pa su mu nadređeni, kao apanažu za to što se ne meša previše u svoj osnovni posao, poverili mnoge važne funkcije: predsednik UO Direktorata civilnog vazduhoplovstva, član UO Fonda za razvoj, nacionalni koordinator u mehanizmu saradnje NR Kine i Centralne i Istočne Evrope (CIEZ), predsednik srpskog dela međuvladine komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Bugarske itd.

A Antić, uvek nasmejan i spreman za šalu, na svakom koraku potvrđuje svoju multikompetentnost i širi optimizam bez granica. Pod kineskom upravom proizvodnja bakra će već za nekoliko godina sa sadašnjih jedan odsto dostići pet procenata BDP-a, poručio je nedavno. Nakon upozorenja stručnjaka da je tako nešto moguće samo ako proizvodnja prevaziđe postojeći kapacitet, a cena se udvostruči ili ako se, daleko bilo, BDP drastično smanji, priznao je da je malčice preterao, munjevito se sa ruralnih preorijentisao na urbane legende i Badnje veče proveo s radnicima „Beogradskih elektrana“. Koliko da ih pohvali što je sistem stabilan, a reklamacije na grejanje za deset odsto manje nego prošle godine. Skoro kao u Sloveniji.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 04. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas