Ekonomija

Teško će Vučić postati „srpski Orban“

Razgovarao: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Proširenje na zemlje zapadnog Balkana nije visoko na lestvici prioriteta Evropske unije, pogotovo kad se poredimo sa prijemom deset zemalja obavljenim 2004. godine. Dva su razloga za to: a) u EU su se pojavili još neki, vrlo ozbiljni i važniji problemi od proširivanja; b) zemlje ovog regiona su manje atraktivne kao potencijalni članovi. Godina 2025, koja je u Briselu navedena kao godina prijema Srbije i Crne Gore u članstvo EU, orijentaciona je, ne i obavezujuća godina. Može se desiti da se taj rok i prolongira, više zbog problema reformisanja EU nego zbog našeg sporog hoda ka EU. Mada, ima i zemalja koje će teško ispuniti ono što treba do 2025. godine, kaže na početku razgovora za „Beogradski glas“ dr Mihailo Crnobrnja, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i profesor na Univerzitetu FEFA.

Kad je reč o ispunjavanju obaveza Srbije u procesu pridruživanja EU, čini se da najlošije stojimo s Poglavljem 23, koje se odnosi na pravosuđe, i Poglavljem 24, koje se odnosi na reformu policije i sektor bezbednosti, suzbijanje organizovanog kriminala itd. Mada se i u ispunjavanju obaveza iz nekih drugih poglavlja nismo proslavili, na primer u domenu medijskih sloboda. Ako izuzmemo kosovsko pitanje, gde su, po vašem mišljenju, najveće prepreke za ubrzanje procesa pristupanja EU i brže prihvatanje zakona i pravila EU u Srbiji?  

 Samo princip „ja tebi – ti meni“

 U vašem pitanju već su naznačene najozbiljnije „prepreke“ na putu ka EU. Kosovsko pitanje će svakako zahtevati najviše pažnje i energije da se nađe prihvatljivo rešenje. Pravosuđe nam je u vrlo lošem stanju i biće potrebno dosta energije da se ono učini ne samo efikasnijim nego i nezavisnim od politike. Vašem spisku „prepreka“ dodao bih i ekološku politiku. Naime, za dostizanje EU standarda u ovoj oblasti trebalo bi puno para, koje mi nemamo. Rešenje bi, verovatno, bilo poput onog koje je primenjeno u slučaju Poljske: da se ne insistira na dostizanju standarda u trenutku prijema, već da se odobri dodatni period od nekoliko godina. U poljskom slučaju to je bilo osam godina.

 

Na spoljnopolitičkom planu aktuelna vladajuća garnitura nastoji da vodi politiku dobrih odnosa sa svima. I sa EU, posebno sa Nemačkom, i sa SAD, i sa Rusijom, i sa evroazijskim zemljama, naročito sa Turskom, i sa bogatim zemljama arapskog sveta, i sa Kinom, od koje očekujemo da nam dodeli značajno mesto u tzv. Putu svile. Koliko je takva titoistička spoljna politika, kako ste je vi nazvali, smetnja procesu pridruživanja EU?  

Srbija treba da vodi politiku što boljih odnosa sa svim zemljama, posebno na ekonomskom planu. Put ka EU ne bi smeo da bude put gašenja odnosa sa drugim zemljama. Velika većina članica EU ima razvijene odnose sa zemljama izvan EU. Pomenuti „Put svile“, koji promoviše Kina, uključuje i zemlje koje su već članice EU. Severni gasni tok unapređuje odnose nekih zemalja sa Rusijom, mada tu ima i problema zbog sankcija koje su uvedene prema Rusiji. Dve činjenice su veoma važne za budućnost naše spoljne politike: a) da smo mi u ekonomskom i finansijskom smislu daleko, daleko više vezani sa EU nego sa bilo kojom drugom zemljom ili grupacijom, i b) da je naše strateško opredeljenje članstvo u EU. Iz toga bi trebalo da sledi da prostor za spoljnu politiku, mada širok, nije neograničen. Na primer, ne bi bilo mudro učlanjenje u Evroazijski ekonomski savez, koji je pod vođstvom Rusije. Ali EU nije pominjala naše neuvođenje sankcija Rusiji kao smetnju u pregovorima o pridruživanju. Kad postanemo članovi, situacija će se promeniti, ali će do tada i ove sankcije verovatno biti ukinute.

U odnosu na susedne zemlje Srbija se potpuno drugačije ponaša prema talasu izbeglica koji je preplavio Evropu. Među brojnim političkim nagađanjima postoji i priča da je za našu blagonaklonost prema izbeglicama odgovorna Angela Merkel, kojoj je predsednik Vučić, u zamenu za nemačku pomoć po raznim pitanjima, obećao da će Srbija trajno primiti veći broj izbeglica i tako smanjiti pritisak na evropske zemlje, pre svih na Nemačku. Verujete li vi da je takav dogovor zaista postignut?

Nemam verodostojne informacije da takav sporazum postoji, ali nije nemoguće. U spoljnoj politici daleko češće funkcioniše princip „ja tebi – ti meni“ nego „naši prijatelji (uz konkretizaciju da li su Kinezi ili Arapi) će nam pružiti ovo ili ono“. Što se našeg odnosa prema izbeglicama tiče, a za koji smo dobili brojne pohvale, on se uglavnom više odnosi na tretman izbeglica u njihovom proputovanju kroz Srbiju nego na trajni prijem izbeglica u Srbiji, koji je kao pojava zanemarljiv. Ispod jednog procenta primljenih se u Srbiji i zadržalo.

Evropa na više spratova

Među „prijateljima“ predsednika Srbije posebno je zanimljiv Viktor Orban. Pojedini SNS analitičari tvrde da Mađarska treba da bude uzor Srbiji kao zemlja od koje treba preuzeti model pragmatične borbe za sopstvene interese, a i sam predsednik je izjavio da mnogo toga što radi Mađarska i Srbija želi da primeni. Ako izuzmemo potpuno suprotan stav prema izbegličkom pitanju, zbog čega je Orban na meti žestokih kritika Angele Merkel, obojica predsednika vladaju sa skoro dvotrećinskom parlamentarnom većinom, uz populističko oblikovanje te demokratski potvrđene izrazito autoritarne vlasti. S obzirom na to da je Mađarska od priključenja EU 2004. iz njenih razvojnih fondova povukla čak 34 milijarde evra, što je otprilike ravno srpskom BDP-u, te da je u četvrti Orbanov mandat ušla sa stopom rasta od četiri, a stopom nezaposlenosti od svega 3,8 odsto, mnogi ne bi imali ništa protiv da Vučić bude „srpski Orban“. Mislite li da je to moguće?

U principu jeste moguće, ali je u praksi malo verovatno da se ekonomske performanse tako brzo poprave. Između ostalog i zbog toga što je Orban svoja ostvarenja izveo unutar EU, primajući njihove izdašne fondove, a Vučić je u procesu pridruživanja u kojem je pristup fondovima daleko, daleko manji. Ali ako bi na nekog trebalo da se ugledamo, ja bih bio mnogo srećniji da se ugledamo na Kinu, koja nam je strateški partner, i da uvezemo njihov model povećanja BDP-a za po deset i više procenata godišnje, i tako 40 godina zaredom, umesto što od njih uvozimo beli luk.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!