Ekonomija

Sveopšta legalizacija mobinga

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Nalazimo se u grupi zemalja u kojima se sistematski krše radna prava, a zakone „pišu“ strani investitori, koji bez ikakvih sankcija daju otkaze ženama sa stomakom do zuba.

Kada se prošle godine ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević nepozvan pojavio u prvomajskoj šetnji, to je izazvalo burno negodovanje sindikalnih aktivista, a uz zvižduke predstavnici organizacije „Levi samit Srbije“ ministra su častili i uzvicima „Lopove, lopove“ i „Pelene, pelene“. Ove godine Đorđeviću nije palo na pamet da šeta sa sindikalcima, a i bolje mu je. Jer u Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji za 2018, koji je objavio Centar za demokratiju, u rasponu od 1 do 5 stanje radnih prava u Srbiji dobilo je prosečnu ocenu 2,3, za šta je najzaslužnija upravo aktuelna vlada. Ali i predsednik države koji nam gotovo svakodnevno stavlja do znanja da su radnička prava trećerazredno pitanje, te da je jedino važno dovesti što više stranih investitora, pa makar i po cenu prihvatanja uslova nedostojnih čoveka.

Koliko je Vučiću i njegovoj vladi stalo do radništva, najbolje pokazuje neopravdano kašnjenje sa donošenjem niza zakona iz ove oblasti, a naročito sa (ne)ispunjavanjem preuzetih međunarodnih obaveza, kao što su usvajanje akcionog plana za Poglavlje 19, koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje, i novog programa dostojanstvenog rada sa Međunarodnom organizacijom rada. Čak i tamo gde su planovi poštovani, zakonska rešenja su najvećim delom motivisana ispunjavanjem interesa poslodavaca, kao u slučaju Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, usvojenog juna 2018.

Iako je namera Vlade da uredi oblast radnog angažovanja na sezonskim poslovima pozitivna, kada je reč o formi radno pravnih ugovora, ovaj zakon, inače usvojen bez postignutog konsenzusa Socijalno-ekonomskog saveta, uveo je presedan nalik Riplijevoj rubrici „Verovali ili ne“. Naime, poslodavci nemaju obavezu zaključivanja pisanog ugovora sa sezoncima, već i prijem na posao i otkaz mogu obaviti – usmeno!


Građevinci ginu kao muve

Prema Izveštaju Centra za demokratiju, najlošije je stanje u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (ocena 2). Pre nekoliko dana na RTS-u, na pitanje novinarke kako komentariše činjenicu da su na gradilištima širom Srbije tokom 2018. poginula 53 radnika, ministar Đorđević hvalio se povećanim brojem inspekcijskih nadzora, izbegavši da objasni zašto nijedan propis u ovoj oblasti koji je planiran za 2018. nije usvojen, a radi se o jednom zakonu, tri pravilnika i o novoj strategiji bezbednosti i zdravlja na radu od 2018. do 2022. Jesenas, na konferenciji „Sprečavanje izlaganju opasnim supstancama“ izjavio je da su situacije u kojima radnici stradaju „posledica nemara poslodavaca koji radnicima uskraćuju osnovna prava“, a ćutanje Inspekcije rada povodom pogibije dvojice radnika na gradilištu „Beograd na vodi“ obrazložio je činjenicom da je investitor dao potpunu informaciju o tom slučaju, pa je, valjda, bilo nepotrebno da i Vlada tim povodom uznemirava javnost.

Na istoj konferenciji direktorka Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu Krista Sedlaček pohvalila je Srbiju, rekavši da može da bude primer drugim zemljama EU jer je povećala broj inspekcijskih nadzora i dala veća ovlašćenja i Inspekciji i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu. U moru cinizma predstavnika briselske administracije, ova ocena je posebno ogavna jer je izrečena u situaciji u kojoj građevinci ginu kao muve, skoro svake nedelje strada po jedan, a Nacionalni savet za bezbednost i zdravlje na radu nije se tokom 2018. nijednom sastao. I to uprkos činjenici da se Srbija, prema podacima Međunarodne konfederacije sindikata, nalazi u grupi zemalja u kojima se sistematski krše radna prava, među kojima je najizrazitije kršenje prava na bezbednost na radu.

Prema istraživanju Regionalnog saveta za saradnju „Balkan pablik barometer“ za 2018, kojim su obuhvaćene Srbija, BiH, Kosovo, Makedonija, Albanija i Crna Gora, glavne prepreke za pronalaženje posla u Srbiji su: „nepoznavanje pravih ljudi“ (najviša stopa odgovora među svim zemljama), nedostatak poslova (četvrto mesto među ispitivanim zemljama) i diskriminacija na osnovu starosnog doba (najviša stopa odgovora među ispitivanim zemljama). U izveštaju o Srbiji iz aprila 2018. Evropska komisija ocenila je da je Zakon o radu usvojen 2014. samo delimično usklađen sa propisima EU, kao i to da je zakonodavni rad zakazao u oblastima kao što su pravo na štrajk, pravni okvir za rad privatnih agencija za zapošljavanje i sezonski rad. Kada je reč o rodnoj ravnopravnosti, Evropska komisija je konstatovala da postoji neadekvatna podrška ženama u naporima da pomire obaveze koje imaju na poslu i prema porodici, diskriminatorsko ponašanje poslodavaca prema mladim ženama i značajne razlike u platama između muškaraca i žena koji obavljaju identične poslove.

Po diktatu poslodavaca

U Izveštaju Centra za demokratiju stanje po pitanju socijalnog dijaloga dobilo je ocenu 2,3, što je sasvim u skladu sa konstatacijom Evropske komisije da je socijalni dijalog u Srbiji i dalje slab, toliko da socijalni partneri na sednici Socijalno-ekonomskog saveta nisu postigli konsenzus ni o visini minimalne zarade za 2019, a kamoli o nekim drugim pitanjima. Od tri predloga zakona koji su planirani za 2018, Skupština je usvojila samo jedan (Zakon o mirnom rešavanju sporova), dok se sa usvajanjem dva ključna propisa u ovoj oblasti – novog zakona o štrajku i zakona o Socijalno-ekonomskom savetu – debelo kasni.

U izveštajima oko 250 inspektora rada, čijim se pojačanim angažmanom hvali resorni ministar, konstatovan je veliki broj lica koji rade a nisu u radnom odnosu, dok je naročito izražen porast broja radnika angažovanih preko omladinskih zadruga. Kod većine kontrolisanih poslodavaca ugovori o radu u velikom broju ne sadrže obavezne elemente prema Zakonu o radu, a najčešće se ne poštuje odredba da se zarada isplaćuje najmanje jednom mesečno. Ovako komotno ponašanje poslodavaca moguće je zato što njihova udruženja, kako stoji u Izveštaju Međunarodne konfederacije sindikata, imaju veliki uticaj na Vladu, koja je, primera radi, prihvatila 80 odsto preporuka Saveta stranih investitora (SSI) za veću fleksibilnost u korišćenju ugovora o radu na određeno vreme i prekovremenog rada i reviziju odredaba koje se primenjuju na zaposlene trudnice u slučaju viškova radnika. O uticaju stranih investitora najočitije svedoči odluka Vlade da osnuje radnu grupu za primenu Bele knjige SSI, godišnjeg izveštaja privatnog sektora o poslovnom okruženju u zemlji.

„Radim preko agencije za zapošljavanje za jednu veoma uspešnu korporaciju u kojoj se generalno radi pod velikim psihološkim pritiskom i stalnom tenzijom kako bi se ostvarila zadata norma. Taj način poslovanja u krugu fabrike zovemo ’legalizovani mobing’“, jedan je od odgovora zaposlenih u anketi koja je sastavni deo Izveštaja o stanju radnih prava za 2018. Centra za demokratiju. Do koje mere su radna, ali i osnovna ljudska prava ruinirana, svedoči i odgovor žene koja je do sada, i to neprijavljena, radila u dve firme – agenciji za istraživanje tržišta IPSOS i „Metrou“, a otkaz je dobila u šestom mesecu trudnoće. Poslodavcu zbog toga nije falila ni dlaka s glave, a sudeći po ponašanju resornog ministarstva, koje od javnosti skriva pojedinosti o predstojećem izuzetno značajnom procesu pripreme i usvajanja novog zakona o radu (prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, rok za usvajanje novog zakona je drugi kvartal 2020), može se očekivati da će stanje ubuduće biti još gore. Mobing, kao globalno dominantna poslovna filozofija modernog sveta, krupnim koracima preuzima primat i u srpskoj ekonomiji. Ekipa koja je 2000. oterala s vlasti Miloševića dobrano mu je odškrinula vrata, a naprednjaci će ga, uz blagoslov Brisela i na zadovoljstvo stranih investitora, definitivno legalizovati.

Procenat zaposlenih kojima su uskraćena prava

  • zabrana sindikalnog organizovanja 60 odsto
  • nema plaćen prekovremeni rad 50,4 odsto
  • nema plaćen topli obrok 42,6 odsto
  • bez naknade troškova prevoza 39 odsto
  • nema socijalno osiguranje 20 odsto
  • bez prava na bolovanje i godišnji odmor 25 odsto


Kako je Vlada ispunjavala obaveze u 2018.

dokument koji je trebalo usvojiti/obaveza ispunjena

Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju DA
na sezonskim poslovima u određenim delatnostima

Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti NE

Predlog zakona kojim se uređuje rad preko agencija za NE
privremeno zapošljavanje

Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije MOR broj 189 NE
o bezbednosti i zdravlju na radu

Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o preventivnim NE
merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu

Strategija bezbednosti i zdravlja na radu za period NE
od 2018. do 2022. godine

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom DA
rešavanju radnih sporova

Predlog zakona o socijalno-ekonomskom savetu NE

Predlog zakona o štrajku NE

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 08. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas