Ekonomija

Subvencije za fazone i fore

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Snimanje nastavka serije za decu „Fazoni i fore“ Ministarstvo finansija je 2017. subvencionisalo sa dva miliona dinara ili oko 17.000 evra. Iste godine Ministarstvo privrede je proizvođaču opreme za osvetljenje, austrijskoj firmi „ZG Lighting“ d.o.o. Beograd, za koju u Agenciji za privredne registre ne postoje podaci o broju zaposlenih i finansijskom rezultatu, dodelilo subvenciju od osam miliona evra ili 470 puta više nego kultnoj seriji legendarnog Ljubivoja Ršumovića. U najkraćem, to je slika i prilika politike dodele državne pomoći koja je, prema podacima Komisije za kontrolu državne pomoći, u 2017. isisala iz budžeta 96 milijardi dinara ili 807,3 miliona evra, pet odsto više nego u 2016. Učešće državne pomoći u BDP 2017. iznosilo je 2,15 odsto, što je blago smanjenje u odnosu na 2016, ali je i dalje nekoliko puta više od proseka u zemljama EU (0,5 odsto). Iako je Srbija, po ovom kriterijumu odmah iza Mađarske, na vrhu evropske lestvice, efekti državne pomoći su mizerni, a način njene dodele isuviše miriše na korupciju. I po tome su naprednjaci, koliko god oni tvrdili suprotno, podjednako loši kao i njihovi prethodnici na vlasti, a u pojedinim detaljima i mnogo gori.

Do pogoršanja inače loše politike dodele državne pomoći došlo je za vreme vlade Mirka Cvetkovića, čemu je kumovao Zakon o kontroli državne pomoći iz marta 2010, kojim je omogućena dodela pomoći preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg ekonomskog interesa, a na toj listi su sve sami gutači budžetske vatre – EPS, „Srbijagas“, „Železnice“ i „Putevi Srbije“, Tanjug, Rudnik „Resavica“, „Er Srbija“… To je dovelo do totalne degradacije preduzetničkog sektora, koji je ostavljen na milost i nemilost ekonomskoj krizi, a gro pomoći je otišlo gubitašima kojima odavno nema spasa. Od 902 miliona evra državne pomoći u 2009. sektor malih i srednjih preduzeća apsorbovao je skoro 300 miliona, da bi već 2011. subvencije za MSP pale na samo 100.000 evra.

Naprednjačka jesen samuraja

Uzalud je tadašnji predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik upozoravao da je izostanak napretka u snižavanju subvencija odraz kašnjenja u strukturnim reformama javnih preduzeća. (90 odsto državne pomoći dodeljuju se kroz subvencije). Loš trend nastavljen je i 2012, ali i 2013, kada je vlast uveliko preuzela koalicija SNS‒SPS. Te godine samo za subvencije železnici potrošeno je preko 127 miliona evra, 40 odsto više nego za turizam, kulturu i puteve zajedno. Od kada su na vlasti naprednjaci, svake godine dodeljuju državnu pomoć otprilike na nivou na kom su to činile i demokrate – od 750 do 900 miliona evra, a odnos prema preduzetničkom sektoru,  koji je po uticaju na ekonomski razvoj od nemerljivog značaja u svim uspešnim zemljama, dodatno je pogoršan. Tako je u 2017. za istraživanje i razvoj i sektor MSP izdvojeno nula procenata državne pomoći, a za kulturu celih 1,7 odsto, od kojih su se, osim Ršuma, „ovajdili“ i serija „Jagodići“ (dva miliona dinara), film „Jesen samuraja“ (28 miliona dinara, subvencionisale opštine Vračar, Bečej i Obrenovac), a u dva navrata i Fondacija „Nišvil“ (20 i 25 miliona dinara).

Ovakva sektorska struktura državne pomoći u potpunoj je suprotnosti sa preporukama Evropske komisije, koja od zemalja članica EU zahteva da pojačaju napore za smanjenje opšteg nivoa državne pomoći i da se fokusiraju na prelazak sa podrške pojedinim preduzećima, ili sektorima, na podsticanje horizontalnih ciljeva, kao što su zapošljavanje, regionalni razvoj, zaštita životne sredine, obuka, istraživanje i razvoj. Osim toga, aktuelna vlast ni posle sedam godina upravljanja državom nije donela zakon o dodeli državne pomoći, kojim bi se detaljno regulisalo ko, kako i u kom postupku može da bude davalac i korisnik državne pomoći, kao i jasne uslove i kriterijume na osnovu kojih se pomoć dodeljuje. Zakon iz 2010. je nepotpun jer niti reguliše kontrolu realizacije date pomoći, a ni kontrolu svrsishodnosti dodeljivanja sredstava, pa se pomoć dodeljuje na osnovu Vladine uredbe o dodeli državne pomoći, koja ne sadrži ništa od navedenih pravila. Bez njih se davanje pomoći svodi na odluke veoma malog kruga lica, koja bez ikakve kontrole mogu samostalno da odlučuju i raspolažu sredstvima velike vrednosti, što može da bude osnov za neverovatno veliku sistemsku korupciju, konstatuje u svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije. Poređenjem podataka dobijenih od Komisije za kontrolu državne pomoći za period od 2014. do 2016. i podataka pojedinih ministarstava, Savet je uočio niz neslaganja, što navodi na zaključak da ni sama Komisija – kao državni organ u kome su se morale voditi evidencije svih dodeljenih pomoći i bez čijeg rešenja da se dodela pomoći dozvoljava sredstva ne mogu da se prenesu korisnicima – nema tačne podatke o ukupno dodeljenoj pomoći. Činjenica da se iz Zakona o budžetu ne vidi koja su sredstva predviđena za državnu pomoć i koja je svrha te pomoći, ostavlja prostor da se novac poreskih obveznika rasipa bez ikakve kontrole, odgovornosti i sankcija, stoji u izveštaju Saveta, uz konstataciju da državni organi neretko onemogućavaju pristup dokumentaciji, čime se ili krije nečija korupcija i neosnovano bogaćenje ljudi bliskih vlasti, ili je reč o državnim rashodima uz čiju je pomoć korisnik državne pomoći stekao neosnovane privilegije koje su, suprotno zaključenim međunarodnim ugovorima, dovele do narušavanja konkurencije na tržištu.

U svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije posebno analizira državnu pomoć za podsticanje investicija koja je u periodu od 2014. do 2017. dodeljivana preko Ministarstva privrede (ukupno 239,5 miliona evra). Od 57 investitora koji su u tom periodu dobili podsticajna sredstva, samo sedam je iz Srbije, prema podacima Agencije za privredne registre, 21 subvencionisana firma u 2016. i 2017. ostvarila je neto gubitak u poslovanju, a među njima šest investitora posluje sa gubitkom većim od deset miliona evra.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 22. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas