Ekonomija

Stanovi za pranje para

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Prema poslednjem izveštaju (2015) organizacije „Global fajnenšel integriti“ (GFI) iz Vašingtona, koja prati nelegalne tokove novca širom sveta, iz Srbije je od 2004. do 2013. izneto preko 40 milijardi dolara „prljavog“ novca ili 4,083 milijarde godišnje. Među 149 zemalja obuhvaćenih analizom zauzeli smo „vrlo dobro“ 35. mesto, što je pomak nabolje u odnosu na izveštaj GFI iz 2012, kada smo bili na „sjajnoj“ 16. poziciji sa 5,144 milijarde dolara iznetih para godišnje. O „napretku“ govori i poslednji izveštaj „Manivola“, monitoring tela Saveta Evrope za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, u kome se navodi da više nema preporuka ovog tela koje nismo ispunili. Uprkos tome, FAFT, međuvladina organizacija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, još nije skinula Srbiju sa liste zemalja sa rizicima za pranje novca, međunarodni kriminal i finansiranje terorizma, a na kojoj su još Severna Koreja, Etiopija, Gana, Sirija, Iran, Pakistan, Trinidad i Tobago, Tunis, Jemen…

Doduše, ima naznaka da bi uskoro mogli da napustimo ovo probrano društvo, američki ambasador Kajl Skot je tako nešto najavio još oktobra prošle godine, pohvale smo dobili i u prolećnom izveštaju Stejt departmenta, ali ipak još nismo skinuti sa „crne liste“ iako predstavnici vlasti tvrde da smo ispunili svih 40 FAFT-ovih preporuka. Kao i svaka vlast, i ova naprednjačka nerado priznaje kolike su stvarne razmere pranja novca, a o tome, više od ocena međunarodnih institucija, svedoči surova statistika. Naime, iz Srbije godišnje u inostranstvo „pobegne“ gotovo pet odsto BDP-a i po tome su ispred nas samo egzotične zemlje, poznate kao destinacije protoka novca (Bahami, Liberija, Kostarika, Panama i sl.). A u Mađarskoj, koja je sa godišnjim odlivom novca od 5,7 milijardi dolara u poslednjem izveštaju GFI lošije plasirana od nas, taj procenat iznosi svega 0,72. Dakle, među tzv. peračima novca u apsolutnom iznosu Srbija nije među vodećima, ali je među siromašnima, nažalost, veoma visokokotirana. 

Japanci puše srpski „marlboro“

Treba reći da u svojim izveštajima GFI prati samo tokove novca preko bankovnih računa, a ne vrši procenu koliko je para „zarađenog“ klasičnim kriminalom iz neke zemlje izneto u gotovini, pa je pretpostavka da je ukupna suma iznetog novca mnogo veća od objavljene. Obračun nelegalnih tokova bankarskim kanalima vrši se sabiranjem novca od izvoza koji se manje fakturiše od stvarnog iznosa (dvojne fakture) i novca od uvoza, čija se stvarna vrednost povećava preko naduvanih faktura. Na primer, izvoz vredi 1.000.000 evra, ali se stranoj firmi proda za 600.000 evra, ovde se knjiži gubitak od 400.000 evra, a profit se seli u inostranstvo.

Dugogodišnjom analizom pranja para kroz spoljnu trgovinu ekonomista Miroslav Zdravković je izračunao da je godišnje odstupanje između izvoza registrovanog iz Srbije i podataka drugih zemalja o uvozu iz Srbije ravan četvrtini ukupne vrednosti srpskog izvoza, dok odstupanje kod uvoza iznosi od deset do 12 odsto. Razlika između zvaničnih podataka naše države o spoljnotrgovinskoj razmeni i podataka država iz kojih uvozimo i u koje izvozimo godišnje iznosi četiri-pet milijardi evra, pa nije slučajno što je većina najbogatijih ljudi u Srbiji pre privatne karijere radila u velikim spoljnotrgovinskim kompanijama, kaže Zdravković, navodeći kao nonsens primer iz 2011. kada je naša carina zabeležila uvoz iz Švedske od 123,4 miliona evra, dok je po podacima švedske carine izvoz u Srbiju bio čak 50 puta manji – svega 2,4 miliona evra. 

Mnogi će se verovatno iznenaditi kad čuju da Srbija izvozi cigarete u Japan i Hongkong. A ne samo da izvozi, već izgleda da vlasnici naših fabrika duvana na tome ostvaruju vanrednu „dobit“. Za period od 2012. do 2015. srpska carina je Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) prijavila izvoz cigareta u Hongkong u iznosu od 158,2 miliona dolara, a istovremeno je carina Hongkonga u ovom periodu prijavila STO uvoz cigareta iz Srbije od 399,7 miliona evra. Slična je situacija sa izvozom cigareta i u Japan, gde se naši podaci o izvozu i njihovi o uvozu razlikuju i po četiri-pet puta. U navedenom trogodišnjem periodu razlika između registrovanog izvoza duvanskih proizvoda iz Srbije i registrovanog uvoza iz Srbije drugih zemalja iznosila je 505 miliona evra, što je posledica razrađenog sistema transfernih cena i dvojnih faktura putem kojih se dobit preliva iz jedne u drugu zemlju. Našu državu, objašnjava Zdravković, zanima samo da što više prihoduje od akciza, dok japansku državu interesuje što veća vrednost uvoza radi što većeg iznosa naplaćene carine i drugih poreskih dažbina.

Kreativnost srpskih perača

Prema podacima FAFT-a, u Srbiji se novac najčešće pere kroz kupovinu nepokretnosti i motornih vozila, izgradnju i adaptaciju građevinskih objekata, kupovinu preduzeća, hartija od vrednosti… Za razliku od prve decenije ovog veka, kada se prljavi novac velikim delom „legalizovao“ u procesu privatizacije, danas je ulogu glavne „praonice“ novca preuzela oblast građevinarstva. Svedoči o tome i poslednji izveštaj Uprave za sprečavanje pranja novca, u kome se konstatuje da se novac uglavnom pere preko izgradnje stanova i trgovine polovnim automobilima. U izveštaju za 2018. Uprava upozorava da se novac nepoznatog porekla, od organizovanog kriminala i od kriminalaca pojedinaca, ubacuje u izgradnju nekretnina koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju. Ipak, najveća sumnja u pranje novca postoji kod investiranja u stambeno-poslovne objekte koji nemaju građevinsku dozvolu i gde u postupku izgradnje nema nikakvog nadzora. Objekti koji niču na takvim gradilištima nakon izgradnje se legalizuju, najčešće uz pomoć keša, a tako se legalizuje i „sporan novac“ i ostvaruje prihod (opet u kešu) i kapitalna dobit koji su van domašaja poreskih organa.

Za prvih osam meseci 2018. podneto je 11 krivičnih prijava za 21 krivično delo pranja novca, što vlast ocenjuje kao izuzetan napredak, a međunarodne institucije kao korak u dobrom pravcu.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 03. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas