Ekonomija

Srbija do Maroka

Poše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Stiven Ndegva baš nema sreće. Tek što je završio misiju u Avganistanu, jednoj od najsiromašnijih država sveta (40 odsto populacije živi sa jednim dolarom dnevno), nadređeni su ga poslali u Srbiju, zemlju koja je po siromaštvu na dnu evropske lestvice. I sa tog dna nikako da pobegne.

Čim je stigao u Beograd, sa glavnim zadatkom da pomogne ubrzanje reformi, Ndegva je izjavio da je povećanje stope privrednog rasta na nivo od pet odsto godišnje jedini način da Srbija za petnaestak godina dostigne Evropu, a njeni građani osete bolji život. A nakon dve godine boravka u srpskoj prestonici, sagledavajući domete Vučićevog „zlatnog doba“, u intervjuu „Politici“ (14. april 2019) kaže:  

„Rast je skroman i na kratak, a i na duži rok. Od 1990. ekonomije zemalja centralne i istočne Evrope povećane su za 75 odsto, a Srbija je još ispod privrednog nivoa iz te godine. Jasno je da postoji veliki jaz i da, sa gledišta Svetske banke, ne napredujete u skladu sa potencijalom.“

O dubini tog jaza najbolje svedoči poređenje s Rumunijom. Sa stopom rasta od sedam odsto, najvišom u Evropi, ova nekad siromašna zemlja dostigla je BDP od 200 milijardi dolara, pretekavši Grčku, dok je vrednost srpske ekonomije jedva na nivou na kom je Rumunija bila pred kraj Čaušeskove diktature (oko 38 milijardi dolara). Prema podacima Svetske banke, u vreme ubistva Zorana Đinđića srpski BDP po glavi stanovnika bio je za pedesetak dolara veći od rumunskog. Slede godine kontinuiranog, najpre sporijeg, a po dolasku Vučića na vlast i sve bržeg zaostajanja. Danas je srpski BDP po stanovniku skoro dvostruko niži od BDP-a po stanovniku Rumunije, posle Bugarske, najsiromašnije članice EU.  

Kao glavne uzroke sporog rasta srpske ekonomije Stiven Ndegva u intervjuu „Politici“ navodi nizak nivo investicija (najviše 20 odsto BDP-a, a potrebno je 25‒30 odsto), nereformisana javna preduzeća (kroz subvencije u 2018. „pojela“ 300 miliona evra) i povećanu percepciju korupcije. Svetska banka je, veli šef njene beogradske ispostave, razočarana odlaganjem reforme sistema zarada u javnom sektoru, kao i indeksacijom penzija koja treba da bude predvidljiva i transparentna, a ne proizvoljna. I konačno, Ndegva je preporučio preispitivanje modela subvencija stranih investitora koji dolaze samo zbog jeftine radne snage, jer oni vrlo brzo mogu da odu u Maroko, gde je radna snaga još jeftinija.

Šta zna Indijanac šta je ekonomija, reći će zluradi opozicionari aludirajući na Ndegvin doktorat iz političkih nauka na Univerzitetu Indijana. Ali time će samo uvrediti pripadnike starosedelačkih naroda Amerike koji su zakone prirode, sa kojom su sudbinski bili vezani, poštovali daleko više nego što naprednjački diletanti poštuju resurse ove zemlje. Jer kao što je karijeru Stivena Ndegve okupirala sirotinja s raznih krajeva sveta, srpsku je ekonomiju zajahala s koca i konopca skupljena bulumenta lažnih doktora i reformatora. Tu činjenicu ne uspevaju da sakriju ni poslovično oprezni prorežimski mediji. Otuda i „Politika“ u istom broju – u kom s naslovom „Bez jasne poruke, ideje i političke zrelosti“ i podnaslovom „Na skupu manje od 10.000 ljudi“ tendenciozno i zanatski neprofesionalno izveštava s protesta „1 od 5 miliona“ – kao glavni objavljuje intervju u kome šef kancelarije Svetske banke u Beogradu, doduše biranim rečima, ponegde i između redova, ali više nego očigledno ocenjuje da je ekonomska politika Aleksandra Vučića bez jasne ideje, dobrim delom netransparentna i dugoročno nedelotvorna. I da je korupcija u porastu.  

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!