Ekonomija

Šnicla treće kategorije

Piše: B. Krivokapić

Beogradski glas – Podaci o propadanju srpske ekonomije često deluju nestvarno. Pre samo tri decenije (1986/87) izvezli smo svinjskog mesa u vrednosti od 762 miliona dolara, dok je prema evidenciji Zavoda za statistiku izvoz smrznutog i svežeg svinjskog mesa u prvoj polovini 2017. iznosio svega 9,4 miliona evra. O sunovratu svinjarstva, vodeće grane srpskog stočarstva (od ukupno proizvedenog mesa 60 odsto je svinjsko) svedoče i podaci o broju svinja: sa oko pet miliona pre tri decenije pali smo na manje od 3,5 miliona (3.407.318, popis poljoprivrede iz 2012).

Nakon što su nam za vreme Miloševića uvedene sankcije i zabranjen izvoz izgubili smo glavna evropska tržišta i tržište SAD, na koja smo izvozili visokoprerađene proizvode, kao što je konzervirana šunka. A onda je usledila privatizacija i propadanje velikih kombinata poput „Mitrosa“ iz Sremske Mitrovice, koji je nekada imao preko 21.000 kooperanata, „Karneksa“ iz Vrbasa, koji je imao 12.000 kooperanata, i mnogih drugih. Danas svinjsko meso možemo da prodamo zemljama u okruženju, zahvaljujući sporazumu CEFTE, dok u ostale zemlje možemo izvesti samo proizvode koji su termički obrađeni na temperaturi do 74 stepena, a takve prerađevine u ukupnoj proizvodnji svinjskog mesa čine manje od jednog procenta.

Zbog zabrane transporta kroz EU, koji je posledica načina iskorenjivanja svinjske kuge koji se kod nas još uvek obavlja preventivnom vakcinacijom, a u zemljama EU ubijanjem životinja i stopostotnom nadoknadom farmerima za učinjenu štetu, izvoz u Rusiju je gotovo potpuno onemogućen, izuzev trasom do Luke Bar, pa potom brodskim transportom koji traje najmanje mesec i po dana. Ali i od  CEFTE malo je sefte, jer u pitanju su male količine i vrednosni učinak od svega petnaestak miliona evra. Nasuprot tome, zemlja sa iskustvom i tradicijom u uzgoju svinja – nekada veoma konkurentna zahvaljujući praćenju savremenih tokova i uvođenju kvalitetnog repromaterijala, rasa koje daju visok sadržaj mesa i obezbeđuju veliki prirast (jorkšir, berkšir, landras, durok) u 2017. uvezla je 330.000 živih svinja i 38.000 tona svinjskog mesa treće kategorije!

Prema rečima Branislava Gulana, člana Odbora za poljoprivredu SANU, prerađivačima se više isplati da uvoze po nižim cenama od domaćih, i to uglavnom zamrznuto meso slabog kvaliteta, čija je cena još niža kako se primiče isteku roka trajanja koji je u EU pola godine.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!