Ekonomija

Sit debelom ne veruje

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – „Da, imamo dovoljno kadra.“ Tako je direktor jednog kliničko-bolničkog centra odgovorio novinarki državne televizije na pitanje da li ustanova kojom rukovodi raspolaže dovoljnim brojem stručnjaka. Iako ga je upravo nedostatak lekara specijalista još pre dve godine primorao da polikliničku službu sa dvosmenskog prebaci na rad samo u prepodnevnoj smeni. Prepolovljeno radno vreme specijalističke ambulante na svojoj koži osetilo je nekoliko stotina hiljada građana kojima je ova bolnica najbliža, o čemu je i te kako obaveštena i novinarka državne televizije. Ipak, i ona i direktor, ugledni profesor Medicinskog fakulteta, lažu milione gledalaca. U izboru za srpskog lažova veka konkurencija je sve žešća. Trenutno neprikosnovenom lideru, predsedniku države koji nas iz dana u dan mitraljira najneverovatnijim neistinama, ozbiljno je „zapretila“ premijerka Ana Brnabić izjavom da je u Srbiji smanjena stopa rizika od siromaštva, a da su ekstremni vidovi siromaštva gotovo iskorenjeni.

Samo nekoliko dana kasnije, u saopštenju povodom 20. februara, Svetskog dana socijalne pravde, zaštitnik građana Zoran Pašalić izneo je sasvim drugačije podatke. Oko 500.000 građana Srbije nije u stanju da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe, izjavio je ombudsman i, pozivajući se na podatke Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, konstatovao da u apsolutnom siromaštvu, sa potrošnjom nižom od 12.045 dinara mesečno, živi 7,2 odsto stanovnika Srbije. Pašalić je naglasio da su riziku od siromaštva najviše izloženi mlađi od 18 godina, budući da još uvek ima dece koja nisu u obrazovnom sistemu, izložena su teškim fizičkim poslovima ili rade, pa čak i žive na ulici. Ocenu ombudsmana potkrepljuje profesor Ekonomskog fakulteta Jelena Žarković, koja u tekstu na sajtu „Peščanik“ kaže da, prema podacima Ankete o prihodima i uslovima života RZS, stopa siromaštva kod dece nikako da padne ispod 30 odsto, te da su naša deca više izložena siromaštvu od dece u bilo kojoj drugoj evropskoj zemlji.

Predsednik opet „promašio“

Burne reakcije na premijerkinu tvrdnju o iskorenjenom siromaštvu pokušao je da preseče predsednik države izjavom da Srbija nema problema sa gladnima, već sa velikim brojem gojaznih. Priču o debelima Vučić je iskoristio da nas, po običaju par dana pre zvaničnog saopštenja RZS, obavesti da prosečna plata trenutno iznosi 465 evra, priznajući da je u najavljivanju proseka od 500 evra „promašio za godinu dana“. I opet je „promašio“. Jer Zavod za statistiku objavio je da je prosečna neto zarada u decembru 2018. iznosila 52.372 dinara (440 evra) ili 25 evra manje nego što tvrdi predsednik. Uz to, saopštio je RZS, u decembru je 50 odsto zaposlenih primilo manje od medijalne neto zarade od 39.623 dinara ili 333 evra. A to je podatak koji, jednako kao i predsednikova usputna opaska o problemu gojaznosti, potvrđuje da je priča o siromaštvu i te kako realna.

Problem je nastao zato što je Ana Brnabić, kao što to redovno čini i njen idol, predsednik države, iskoristila samo onaj deo podataka o siromaštvu pogodan da našminka „uspehe“ svoje vlade. Radi se o ekstremnom siromaštvu, odnosno ljudima koji po kriterijumima Svetske banke žive ispod tzv. linije hrane sa manje od 1,9 dolara dnevno. Tako gledano premijerka je u pravu jer takvih ljudi u Srbiji ima 0,1 odsto, rekao je Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku, ističući da, pored ekstremnog, postoje još dva nivoa siromaštva. Drugi nivo je apsolutno siromaštvo, koje predstavlja pravu meru siromaštva i o kome je govorio ombudsman Pašalić, a treći je relativno siromaštvo koje koristi „Eurostat“, a kojim se meri (ne)mogućnost pojedinca da ostvari odgovarajući standard u odnosu na ostatak društva u kom živi. Brnabićkina tvrdnja da je siromaštvo gotovo iskorenjeno počiva na metodologiji kojom se meri ekstremno siromaštvo u supsaharskoj Africi, kaže Marija Babović iz Grupe za razvojnu inicijativu SeCons, podsećajući da je Srbija evropska država koja je prihvatila statistička merila EU i koja siromaštvo meri prema dohotku, a ne prema potrošnji.

U svojoj izjavi, piše u reagovanju Centra za demokratiju, premijerka je propustila da pomene činjenicu da čak pola miliona ljudi u Srbiji živi u apsolutnom siromaštvu i ne može da zadovolji osnovne egzistencijalne potrebe koje, osim hrane, podrazumevaju i odeću, obuću, stanovanje, zdravstvo, obrazovanje, transport, rekreaciju, kulturu, kao i da je broj apsolutno siromašnih bio značajno niži 2008. (6,1 odsto), 2009. (6,6 odsto), 2011. i 2012. (6,3 odsto), a danas je 7,2 odsto.

„Vlada Srbije nekritički objavljuje vesti o iskorenjivanju ekstremnog siromaštva iako ekstremno siromaštvo nije već decenijama relevantna kategorija za Srbiju“, saopštio je Centar za demokratiju upozoravajući na devastirajuće socijalne efekte nekontrolisanih posledica neoliberalnog ekonomskog koncepta.


Od laži do tiranije

I tako, dok premijerka smatra da su siromašni samo oni koji i bukvalno nemaju šta da jedu, dovitljivi predsednik se dosetio da pomene problem gojaznosti. Time, međutim, nije uspeo da prikrije sve što je premijerka prećutala, već je, naprotiv, na indirektan način potvrdio da su kritičari njene izjave u pravu. Jer za razliku od visokorazvijenih zemalja, gde je gojaznost uglavnom posledica masovne konzumacije brze hrane GMO porekla, u Srbiji je gojaznost prevashodno posledica siromaštva i, kao posledica takvog socijalnog statusa, nepostojanja kulture zdravog življenja. Baš zato što je najvećim delom rezultat ishrane koja počiva na jeftinijim namirnicama bogatim mastima i ugljenim hidratima, a siromašnim neophodnim vitaminima i mineralima, povećanje broja gojaznih u Srbiji samo po sebi potvrđuje da je siromaštvo veoma prisutno.

Ali to su već finese koje, očigledno, predsednika i premijerku mnogo ne zanimaju. Još manje ih zanima što prekarna stopa siromaštva zaposlenih (ljudi koji rade na kratkoročnim poslovima) iznosi čak deset odsto, više nego u bilo kojoj državi EU. Takođe, ne ide im u prilog da saopšte podatke o stopi rizika od siromaštva (procenat osoba sa mesečnim prihodom manjim od 15.600 dinara za jednočlano domaćinstvo ili manji od 28.080 dinara za dvoje odraslih i jedno dete), a koja je, prema podacima zvanične statistike, u 2017. iznosila 25,7 odsto, dok je prosek u EU 17,3 odsto. U Nacionalnom izveštaju o smanjenju siromaštva u Srbiji nalaze se i ovi podaci, ali premijerka ih nije pomenula. Umesto odgovora na pitanje zašto to nije učinila, pomenimo nedavnu izjavu Ivana Sekulovića, saradnika Centra za demokratiju i bivšeg člana Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije.

„Te 2016, kada smo isto objavljivali podatke, dobili smo direktivu, od tada premijera Vučića, da hitno te podatke zabašurimo i zakamufliramo, zato što su objavljeni u istom danu kada i podaci na ’Duing biznis listi’ koji su njemu užasno važni“, rekao je Sekulović.  

„Sloboda znači, pre svega, ne lagati. Tamo gde se množi laž, najavljuje se tiranija, ili se ona nastavlja…“, pisao je Alber Kami. Ali nije suština slobode u navođenju tačnih statističkih podataka čije značenje ionako mnogi ne razumeju i koji su uvek pogodni za izvlačenje iz konteksta, čak i kad ne postoje zadnje namere. Glavni problem leži u činjenici da je izbegavanje istine postalo sveopšti obrazac ponašanja, takoreći deo mentalnog sklopa, a prikrivanje, izvrtanje i čerečenje istine podrazumevajući model obavljanja svakog javnog posla. Laž nije samo manir i glavno oružje vladajuće vrhuške i njene kamarile, laž je postala način funkcionisanja i opstanka, moglo bi se reći opšte stanje duha nacije. Da sit gladnom ne veruje, bivalo je, biva i biće. Ali da u saopštavanju istine više niko ne vidi ni ličnu, ni društvenu korist, to je već neka vrsta kolektivne letargije, jedno gotovo patološko stanje pomalo nalik devetom krugu pakla. Samo u tom krugu Ana Brnabić može biti premijer koji iskorenjuje siromaštvo i smanjuje broj debelih.


Podaci o siromaštvu u Srbiji
stopa apsolutnog siromaštva*     7,2%
stopa rizika od siromaštva** 25,7%
rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti*** 36,7%
stopa trajnog rizika od siromaštva**** 18,4%
rizik od siromaštva kod dece 30,0%
zaposleni u riziku od siromaštva 10,0%
nezaposleni u riziku od siromaštva 48,0%
samozaposleni u riziku od siromaštva 34,0%
stara lica u riziku od siromaštva 27,2%

NAPOMENA: Podaci iz baze Republičkog zavoda za statistiku
*500.000 ljudi koji mesečno troše do 12.045 dinara
**1,84 miliona ljudi sa mesečnim prihodima do 15.600 dinara (jednočlano domaćinstvo), do 28.080 dinara (dvoje odraslih i jedno dete) ili do 32.760 (dvoje odraslih, dvoje dece)
***2,58 miliona ljudi u stanju potencijalne ugroženosti
**** Nemogućnost pristojnog života koja nije rezultat trenutnih finansijskih teškoća


Položaj zaposlenih u Srbiji
registrovan broj* 2.131.079
ne prima zaradu      50.000
prima minimalac    350.000
zarada sa zakašnjenjem dve trećine
zarada do 39.623 dinara 50 odsto
zarada manja od min. potrošačke korpe dve trećine
zarada manja od pros. potrošačke korpe 86 odsto

*Prosečan broj zaposlenih u 2018. (podaci RZS) obuhvata zaposlene u pravnim licima, u radnom odnosu i van radnog odnosa, preduzetnike i registrovane individualne poljoprivrednike

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 06. 03. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas