Ekonomija

Seks, laži i pokretne trake

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Ne tako davno, kada su kompanije razvijenih zemalja masovno počele da otvaraju fabrike u Kini, jedan od vodećih svetskih proizvođača automobila napravio je nesvakidašnji potez: iz pogona svoje kineske ispostave izbacio je pokretne trake jer je radna snaga bila toliko jeftina da mu se više isplatilo da prenos obavlja ručno nego da troši električnu energiju na rad pokretnih traka. Danas je situacija bitno drugačija. Izražena u evrima, prosečna zarada u najbrže rastućoj svetskoj ekonomiji u periodu od 2008. do 2017. povećana je za 243,5 odsto – sa 236 na 810 evra ili skoro dvaput više nego u Srbiji. I sve to bez parlamentarne demokratije i bez sindikalnog organizovanja koje je zakonom zabranjeno.

Vrsni statističar Miroslav Zdravković na sajtu www.makroekonomija.org objavio je pregled prosečnih zarada u Kini po delatnostima. U 2016. najviše su zarađivali zaposleni u kompjuterskim i informacionim uslugama (u proseku 1.400 evra), bankari (1.336 evra), zaposleni u oblasti naučnih istraživanja (1.100 evra) i energetici (960 evra). Na visokom petom mestu nalazi se zdravstvo sa prosekom od 910 evra, koliko imaju i zaposleni u kulturi, a u gornjoj polovini tabele je i obrazovanje sa prosečnom zaradom od 850 evra. U odnosu na prosečne zarade u Srbiji, u Kini manje zarađuju samo zaposleni u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu (u proseku 380 evra).

Ali nije sve tako crno, smatra Zdravković i kao pozitivan primer navodi solidnu poziciju Srbije u svetskoj trgovini balonima, zmajevima i ostalim nenaoružanim letelicama. Sa izvozom od 10.000 evra u 2017. Srbija je na 44. mestu od 54 zemlje koje su prodale ove proizvode na međunarodnom tržištu, što nije uspela nijedna druga zemlja iz našeg okruženja. Otuda valja razmišljati o proizvodnji balona, dirižabla, jedrilica i zmajeva u Srbiji, jer ipak smo mi nebeski narod i treba iskoristiti tu komparativnu prednost, predlaže Zdravković. Bila bi to logična prethodnica za ostvarenje revolucionarne ideje našeg predsednika da Kinezi u Srbiji prave leteće automobile. A u saradnji s Kinezima industrija nenaoružanih letelica uposlila bi značajan broj vrlo kvalifikovanih radnika koji bi zarađivali najmanje 20, a možda i 30 odsto više od zarada iz vremena kad su u Kini izbacivane pokretne trake, što bi doprinelo daljem smanjenju nezaposlenosti koja se već nalazi na istorijskom minimumu.

Za one koji u ovom predlogu prepoznaju makar i zrnce ironije, Zdravković navodi drugi, još pozitivniji primer. Verovali ili ne, od kada su naprednjaci na vlasti, Srbija je povećala izvoz hrane za pse i mačke čak 417 puta: sa manje od 100.000 evra iz vremena žutih dripaca na 34,2 miliona evra u 2017. i očekivanih oko 50 miliona u 2018. U kakvom je zamahu ova važna grana prehrambene industrije, govori i podatak da će Srbija, po ukupnoj vrednosti izvoza hrane za pse i mačke, ovu godinu verovatno završiti na sjajnom 25. mestu u svetu, ispred Hongkonga, Brazila, pa čak i Kine.

Dakle, nisu Kinezi baš u svemu bolji od nas. To što su plate kod njih malo odskočile treba da nas raduje. Jer kolo sreće se okreće. Pokretne trake i postoje da bi se pokretale čas u jednom, čas u drugom kraju svetu, kako već nalaže famozna globalizacija. Više od kineskog kapitala i „sjajnih“ plata koje njihovi poslodavci nude srpskim radnicima, mi od Kineza treba da kupimo strpljenje. Jer Vučić je na vlasti tek šest godina, a već imamo veću prosečnu platu od Tajlanda (prosek 370 evra), Mongolije (345 evra), a o Laosu (240 evra) da i ne govorimo. Doduše, prosečan godišnji rast BDP-a od 2009. do 2016. u tim je državama nešto veći od našeg (Mongolija 9,2, Laos 8,8, Tajland 4,2, a Srbija 0,9 odsto), ali i to će se nekako rešiti. Samo da nam Si Đinping pošalje FK-3.

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas