Ekonomija

Radnici na lizing bez zaštite

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Očekivalo se da će Srbija u ovu godinu konačno ući sa regulisanim položajem radnika angažovanih preko agencija za privremeno zapošljavanje, koje radnike praktično ustupaju poslodavcima, zbog čega se za njih često i kaže da su radnici na lizing. Međutim, to se nije desilo jer je država naprasno promenila rešenja o kojima je sa predstavnicima radnika, odnosno sindikatima, bio postignut dogovor.

Reč je pre svega o ograničenju procenta radnika koji u ukupnom broju zaposlenih mogu da budu angažovani preko agencija za posredovanje u zapošljavanju. Naime, sindikati su bili dali pristanak na rešenje po kome taj procenat može da bude deset, da bi on kasnije iz Vlade Srbije bio preinačen na 30 i 50, dok u malim firmama, do 50 zaposlenih, ograničenja praktično ne bi ni bilo.

„Na takvo rešenje nismo mogli da pristanemo jer najveći broj firmi čine upravo one sa manje od 50 zaposlenih. Time bismo došli u situaciju da većina zaposlenih uopšte bude angažovana na ovakav način, a naš je cilj da zapošljavanje preko agencija bude ograničeno samo na sezonske poslove. To i jeste njegova suština, a ne da ono bude dominantna praksa, što bi se primenom predloženih rešenja dogodilo“, naglašava Zoran Stojiljković, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“.

On ističe da sindikati žele da budu fleksibilni i prihvate realnost, te da njihov stav nije da ne treba dozvoliti agencijsko zapošljavanje, nego ga, kada je u nekim sektorima već postalo praksa, legalizovati i omogućiti radnicima angažovanim na taj način ista prava kao i ostalim.

Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, ukazuje na to da je u predlog sa kojim sindikalci nisu mogli da se slože ušlo dosta rešenja Američke privredne komore, koja su suprotna stavovima sindikata jer idu na štetu radnika.

Na pitanje koja je glavna zamerka odbijenom predlogu, kaže da je to težnja zakonodavca da na mala vrata ukine rad na određeno ili neodređeno vreme i da zapošljavanje preko agencija postane dominantan oblik radnog angažovanja u zemlji.

A kakva su prava sadašnjih agencijskih radnika?

„Nikakva. Agencija je posrednik između radnika i poslodavaca kojima ih iznajmljuje i za tu uslugu uzima određeni procenat od zarade radnika. Radnici na lizing plaćeni su manje i za 30 odsto od ostalih radnika, nemaju pravo na bolovanje ni na godišnji odmor. Ovim zakonom je trebalo da se njihova prava izjednače sa pravima regularno zaposlenih radnika, ali je to sada odloženo“, kaže Ranka Savić.

Iako se ni u razvijenoj Evropi ne gleda blagonaklono na ovaj oblik angažovanja radnika, pristaje se na njega iz nužde jer svet kapitala dominantno nameće pravila igre.

Ipak, praksa je da on bude zakonski regulisan, a po evropskoj direktivi o radu preduzeća za privremeno zapošljavanje iznajmljeni radnici treba da budu jednako plaćeni kao i oni koji su regularno zaposleni.

Mi smo još daleko od te jednakosti, a ne postoji ni precizan podatak koliko ljudi je angažovano na ovakav način. Procenjuje se da se taj broj kreće oko 100.000. Veliki broj njih angažovan je i u javnim preduzećima, kao što su NIS, Pošta Srbije, Elektroprivreda Srbije, Aerodrom „Nikola Tesla“ i druga.

„Upravo zato što je takvo zapošljavanje postalo masovno i što su mnoge firme, uključujući i javna preduzeća, svoje probleme rešavale tako što su jedan broj ljudi otpuštale pa ih angažovale preko agencija, neophodno je da se zakon donese i reguliše položaj ovih radnika. Bili smo došli do rešenja koje je, čini se, bilo prihvatljivo, ali onda je došlo do revizije rešenja. Uključile su se i neke asocijacije vlasnika, pogotovo stranih, i pojavila su se rešenja koja zaposlenima i sindikatima nisu nudila dovoljno garancija“, kaže Zoran Stojiljković.

U sindikalnim organizacijama nadaju se da neće dugo čekati na novi predlog nacrta zakona iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 08. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas