Ekonomija

Pogubna politika subvencionisanja stranih investitora: Naprednjaci gori od Dinkića

Beogradski glas

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Od 501,8 miliona evra, koliko je Srbija u periodu od 2006. do 2016. izdvojila po osnovu ugovora o dodeli podsticajnih sredstava za privlačenje investicija (analiza Miroslava Filipovića sa Ekonomskog fakulteta i Miroljuba Nikolića iz Ministarstva privrede), skoro 90 odsto otišlo je strancima. Za deset godina država je sponzorisala strane investitore otprilike istom sumom koju je pljačkaškim i neustavnim Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija otela od penzionera. Efekat je daleko ispod očekivanog – manje novih radnih mesta nego što je najavljeno, na mnogima plate više nego dvaput niže od prosečnih, a radnici nezaštićeni i izloženi neviđenom šikaniranju. Uz sve to, strani investitori sve češće otvoreno prete da će, ukoliko država prestane da ih subvencioniše, otpustiti deo radnika, a nove do daljeg neće zapošljavati.

Fijasko „posla veka“

Nema državnih subvencija – nema novih radnih mesta“, nedavna je poruka poslovodstva „Gorenja“ koje je još krajem 2016. najavilo ulaganje od 12 miliona evra i otvaranje 300 novih radnih mesta u Fabrici rashladnih uređaja u Valjevu, ali s Vladom Srbije nikako da se dogovori o iznosu subvencija za ovaj poduhvat. A priča je i počela s „Gorenjem“ još 2006. kada je Mlađan Dinkić isposlovao odluku Vlade da se preko Agencije za podsticanje stranih investicija (SIEPA) stranim investitorima za otvaranje novih radnih mesta dodeljuju novčani podsticaji u iznosu od 4.000 do 10.000 evra. U to vreme subvencije su namerno usmeravane u gradove gde su u vlasti participirali Dinkićevi „Ujedinjeni regioni Srbije“, pa je tako, umesto u Valjevu, gde su već imali uhodane pogone, novi pogon „Gorenja“ završio u Zaječaru, gde su Slovenci, sem subvencija od 10.000 evra po radnom mestu, dobili i dodatne pogodnosti oko infrastrukture.

Najčuvenija politička fabrika iz tog perioda svakako je „Fijat automobili Srbija“, projekat koji su mlađani Dinkić i Boris Tadić lansirali uoči izbora 2008. Ni deset godina nakon potpisivanja ovog ugovora njegova sadržina nije poznata javnosti. Da li smo na dobitku i koliko, ili novcem građana plaćamo statističku fatamorganu, koja pokazuje da se u Kragujevcu proizvodi 110.000 automobila, da je „Fijat“ najveći izvoznik (1,5 milijardi evra), da država prihoduje ogromni uvozni PDV.., pita se ekonomista Ljubodrag Savić napominjući da statistika takođe beleži da je „Fijat“ među najvećim uvoznicima (oko milijardu evra) jer blizu 80 odsto komponenti dolazi iz sveta, preko 90 odsto vozila se izveze i na njih se ne plaća PDV, „Fijat“ radnicima isplaćuje samo neto platu, a država plaća poreze i doprinose, doškolovanje i preobuku radnika…

Država je „Fijatu“ dala na raspolaganje preko 300.000 kvadrata poslovnog prostora, kompletnu infrastrukturu u krugu fabrike, garanciju za kredit od 500 miliona evra, bespovratno je uložila 50 miliona evra gotovine, plaća kapitalne investicije, komunalne usluge, tekuće održavanje, zaštitu životne sredine, 10.000 evra za svako novootvoreno radno mesto… FAS je oslobođen poreza na imovinu, poreza na dobit, kao i taksi prema lokalnoj samoupravi, a jedno vreme država je čak subvencionisala i prodaju „Fijatovih“ automobila sa neverovatnih 3.000 evra po vozilu. A koliko je Srbija profitirala od „posla veka“? Toliko da se proizvodnja i broj radnika smanjuju, izvoz opada, a od obećanog novog modela nema ništa, kaže profesor Savić i podseća da je nekadašnja „Zastava“, za razliku od „Fijata“, bila istinski pokretač razvoja srpske privrede vezujući za sebe stotine kooperanata i desetine hiljada radnika.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju na stranama 6-7.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas