Politika beogradski glas
Ekonomija

Poglavlje o farsi

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Prošlo je jedanaest godina otkako su komesar za proširenje EU Oli Ren i potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije. Od ukupno 34 poglavlja u pregovaračkom postupku, Srbija je do sada otvorila 16, a zatvorena su svega dva poglavlja – „Obrazovanje i kultura“ i „Nauka i istraživanje“. Nakon izvršenog skrininga, Evropska komisija je za većinu neotvorenih poglavlja upotrebila izraz „potrebno je više napora“ ili „potreban je značajan napor“, a za poglavlje „Životna sredina“ konstatovana je „potpuna neusklađenost sa zakonodavstvom EU“.

Skrining za Poglavlje 19, koje se odnosi na socijalnu politiku i zapošljavanje, završen je juna 2014, a prethodni ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin obećavao je da će to poglavlje biti spremno za otvaranje do kraja 2016. Ali niti se to dogodilo, niti Poglavlje 19 više iko pominje. Umesto da radi na usklađivanju sa principima EU koji se odnose na socijalna i radnička prava, Vlada je donela uredbu kojom je uveden prinudni rad korisnika novčane socijalne pomoći. Prema podacima koje je izneo Danilo Ćurčić iz YUCOM-a, za četiri godine primene ove uredbe skoro 10.000 korisnika novčane socijalne pomoći bilo je prinuđeno da obavlja neplaćeni rad pod pretnjom gubitka svojih prava. Najčešće se korisnici primoravaju da čiste ulice, kopaju kanale i grobove (Rekovac), a o kakvom je ponižavanju reč, najbolje govori primer Plandišta, u kome se novčana pomoć od 2.000 dinara odrađuje dva dana po osam sati društveno korisnog rada, što je manje i od dnevnice koju na crno dobijaju nekvalifikovani radnici. Uprkos zahtevima za ocenu ustavnosti ove uredbe, Ustavni sud nije stigao da je razmotri, prioritetnije su bile ocene ustavnosti Pravilnika za izdavanje i oduzimanje licence za ribočuvara i drugih sličnih propisa.

Da li su u Briselu upoznati sa ovakvim stanjem? Naravno da jesu. U nekoliko poslednjih izveštaja Saveta Evrope u vezi sa izvršavanjem obaveza koje je Srbija preuzela potpisivanjem Evropske socijalne povelje konstatovano je da je nivo socijalne pomoći građanima Srbije „očigledno nedovoljan“, posebno kada je reč o pravu na socijalnu i medicinsku pomoć i pravu starijih lica na socijalnu zaštitu.

A da li čelnici EU znaju kakvo je stanje radničkih prava? Jesu li čuli za pelene u „Juri“, zaključane toalete u „Geoksu“, za radnika „Goše“ koji je izvršio samoubistvo zato što mu je poslodavac dugovao 20 plata, za sve one koji su zbog pokušaja da iskoriste pravo na štrajk pod pretnjom krivičnim prijavama i zatvorom primoravani da potpisuju sporazumne raskide radnog odnosa? Znaju li da u Srbiji nikada nijedan poslodavac nije odgovarao zbog zabrane sindikalnog udruživanja, garantovanog Ustavom i Zakonom o radu? Znaju, naravno. Kao što znaju i za još mnoge loše stvari zbog kojih Srbija ne otvara Poglavlje 19, a kad će – ne zna se.

U romanu „Rod“ Miljenko Jergović kaže da je Evropska unija zajednica kultura samo u onoj meri koliko to doprinosi boljem poslovanju i prosperitetu telekomunikacionih i naftnih kompanija. „Ali ono što je najgore i najmučnije jest to da temeljna ljudska prava građana EU zavise od toga jesu li oni rođeni u Nemačkoj, Nizozemskoj, Francuskoj ili, na primer, u Grčkoj, Mađarskoj ili Italiji“, kaže Jergović, konstatujući da je sa stanovišta ljudskih prava prostor ujedinjene Evrope isti kao da carine i granični prelazi i dalje postoje.

Kako će se s tim prostorom sjediniti država čija socijalna uloga odumire, a vlast odustaje od principa solidarnosti svodeći socijalnu politiku na diskreciona ovlašćenja Vlade i volju nedodirljivog vođe? Uz minimum iluzija o vrednostima ujedinjene Evrope, odgovor na ovo pitanje verovatno glasi: Nikako! Otuda i ova farsa sa otvaranjem poglavlja više liči na nekakav srpski Bregzit nego na iskrene napore za usvajanje standarda modernog sveta. Ali problem je što su alternative loše, a „prijatelji“ iz Brisela surovo racionalni, pa na konkursima za radna mesta u njihovim firmama u Srbiji bolje prolaze kandidati koji, osim srpskog, imaju i hrvatski pasoš.

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 22. 05. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas