Ekonomija

Podanicima trospratnice, narodu kreveti na sprat

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Iako je Srbija prema broju stanova popravila svoju poziciju – od 393 u 2002. stigli smo do brojke od 455 stanova na 1.000 stanovnika, standard stanovanja prihvaćen u EU – 25 kvadratnih metara korisnog prostora po osobi – ispunjava tek 39 odsto stanova, oko 30 odsto je u granicama prihvatljivog odstupanja (15‒25 kvadrata po osobi), dok trećina stambenih jedinica ima veoma nizak stepen korisnog prostora – ispod 15 kvadrata po osobi. Podaci „Eurostata“ kazuju da imamo najveću stopu pretrpanosti stanova u Evropi – 57,7 odsto, dok u okviru EU prednjači Rumunija, u kojoj u stanovima neadekvatne kvadrature živi 47,9 odsto stanovništva. Za razliku od većine građana bahati naprednjački moćnici baškare se u stotinama kvadrata kuća, stanova i vikendica.

Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, među Vučićevim gradonačelnicima najprostraniju kuću (419 kvadrata) ima leskovački klovn Goran Cvetanović, tragikomični lik koji je zbog puta u Čikago odložio proslavu Dana oslobođenja grada, a prilikom nedavne posete Makedoniji slikao se u odori egipatskog faraona. Osim pomenute kućerine, Meklaud iz Leskovca ima i dva poslovna prostora, desetak parcela ukupne površine 1,5 hektara i, naravno, sopstvenu pečenjaru. U stopu ga prati gradonačelnik Kragujevca i sin bivšeg predsednika Radomir Nikolić, koji, sem kuće (318 kvadrata), vikendice i zemljišta (4,67 hektara), poseduje po polovinu još dve vikendice i jedne garaže. Sa dve kuće (225 i 118 kvadrata) i vikendicom među prvih deset smestio se i gročanski naručilac ubistva novinara Dragoljub Simonović, dok je seksualni manijak iz Brusa, „popularni“ Jutka, morao da se zadovolji stanom od svega 80 kvadrata i utehom u vidu poslovnog prostora površine 12 ari.

Više stanova, manje kvadrata

I dok su se Vučićevi najbliži podanici debelo obezbedili, sudeći po broju izgrađenih stanova, oporavak srpske ekonomije daleko je od „zlatnog doba“. Sa 10.300 izgrađenih stanova 2015. godine, pri čemu je najviše podbacio Beograd sa svega 4.014 novih stanova, stanogradnja je dostigla istorijski minimum, a blagi oporavak poslednjih godina daleko je od poželjnog. Učešće sektora građevinarstva u BDP kreće se u rasponu od četiri do četiri i po odsto, što je nedovoljno za značajniji multiplikatorni efekat koji zamah ovog sektora ima na čitavu ekonomiju, a što se uči u svim mogućim ekonomskim školama. Iako prema popisu iz 2011. imamo veći broj stambenih jedinica a manji broj domaćinstava nego 2002, oko 300.000 porodica još uvek nema rešeno stambeno pitanje. Otuda je maja 2014. ohrabrujuće delovala najava o mogućem sklapanju ugovora sa „Araptek holdingom“, vodećom građevinskom kompanijom iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, za izgradnju oko 100.000 stanova koji bi se prodavali uz period otplate od 20 do 30 godina i godišnju kamatu od tri odsto. Nažalost, priča o novim stanovima u koje bi se useljavalo sa ratom kredita manjom od podstanarske kirije, završila je u bogatoj riznici neispunjenih obećanja Aleksandra Vučića.

Uoči beogradskih izbora prošle godine novu nadu beskućnicima podgrejalo je utrkivanje Vučića i Zorane Mihajlović u najavljivanju gradnje hiljade jeftinih stanova u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Kraljevu i Vranju, sa prosečnom cenom od 450 do 500 ili od 500 do 580 evra po kvadratnom metru, zavisno od toga ko je i kada dao izjavu. Ti stanovi namenjeni su isključivo za pripadnike bezbednosnih snaga, vojske, policije i BIA, dok su stambeno ugroženi iz sektora zdravstva, obrazovanja, nauke itd. ostali kratkih rukava. No, osim tu i tamo započetih radnji na pripremi lokacija, i na ovom projektu je malo toga konkretnog urađeno.

Nakon pada na nivo iz 2000. aktuelna vlast je svoj „građevinski bum“ nekako napregla približno broju izgrađenih stanova u godini kad je preuzela vlast (2012), ali zato je površina završenih stanova sve manja. Tako je ukupna kvadratura stanova čija je izgradnja završena 2016. bila 8,2 odsto niža nego 2013. i 45 odsto niža nego rekordne 2008. Uprkos smanjenoj kvadraturi, prema računici Ivana Nikolića objavljenoj u časopisu „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT), prosečnom domaćinstvu u Srbiji kupovina stana je za čak 68 odsto manje dostupna nego prosečnom domaćinstvu u zemljama EU. Tako je za samo jedan kvadrat novogradnje u Beogradu i dalje potrebno 3,4 prosečne zarade, a za kupovinu stana od pedesetak kvadrata čak 14 prosečnih godišnjih srpskih plata.


Uspešno zidanje cena

Za razliku od skromnog „uzleta“ stanogradnje, vlast je mnogo uspešnija u zidanju cene kvadrata koja je u poslednje tri godine u proseku porasla za 300 evra. Naruku im ide činjenica da je Srbija zemlja sa najvećom stopom nejednakosti u Evropi, pa, uprkos tome što je najveći deo stanovništva u hroničnoj besparici, potražnja za stanovima, pre svega onim najskupljim, ne jenjava. Izveštaji agencija za promet nekretnina govore da se mnogo lakše prodaju stanovi vredni po nekoliko stotina hiljada evra, poput onih u „Beogradu na vodi“ gde kvadrat košta i po 8.000 evra, nego stanovi čija je cena pedesetak ili nešto više hiljada evra. Stanove kupuje uzak krug ljudi s viškom kapitala, često jedni isti kupci pod različitim imenima, pa je vrlo verovatno da danas u Srbiji ima dosta stanovlasnika poput bivšeg direktora Elektrodistribucije Beograd Branislava Uskokovića, koji je pre 17 godina bio optužen za mahinacije u sticanju više od 30 stanova i poslovnih prostora.

Nasuprot Uskokovićima koji se polako ali sigurno množe, ostalim građanima je kupovina novog stana uglavnom misaona imenica. U časopisu MAT Ivan Nikolić pojasnio je nisku dostupnost stanova i matematički. Polazeći od činjenice da je prosečnom domaćinstvu, uz kredit u visini četiri petine ukupne cene, dostupan stan maksimalne vrednosti 57.125 evra, te da podaci državne statistike kazuju da je u prvoj polovini 2018. prosečna površina novoizgrađenih stanova iznosila 56 kvadrata, a prosečna cena iz kupoprodajnih ugovora bila je 1.474 evra po kvadratu, Nikolić zaključuje da optimalna cena kvadrata, ona koja odgovara platežnoj sposobnosti prosečnog građanina, iznosi 1.020 evra, odnosno 45 odsto manje od prosečnih kupoprodajnih cena.

Zašto je onda tržišna cena toliko iznad prosečne kupovne moći, pita se Nikolić i daje logičan odgovor: zato što je cena stana opterećena velikim državnim i paradržavnim nametima, znatno većim nego što je to bio slučaj pre petnaestak godina. Naime, statistički podaci pokazuju da stvarni trošak gradnje novih stanova, uključujući i dobit izvođača radova, iznosi svega 58 odsto ukupne cene, 24 odsto čine troškovi građevinskog zemljišta, a 18 odsto ostali rashodi (takse, dozvole) i dobit investitora. Visoka opterećenost cene stana različitim nametima, nažalost, pokazuje trend rasta. Tako su u prvom polugodištu 2018. cene novoizgrađenih stanova u proseku porasle za 7,7 odsto i to isključivo zahvaljujući bezobraznom rastu cena građevinskog zemljišta za 22,1 i ostalih troškova za 17,6 odsto, dok je cena gradnje povećana za svega 0,1 odsto.

Dakle, osim što građane obmanjuje bajkama o jeftinim stanovima, naprednjačka vlast sve čini da destimuliše stambenu izgradnju, posebno domaće investitore. A tamo gde se kao investitor pojavljuje država, kao što je slučaj sa naseljem Zemunske kapije, koje niče na prostoru nekadašnje kasarne „Aleksa Dundić“ u Zemunu, grade se stanovi koji su po kvadraturi daleko ispod standarda stanovanja u EU – jednosobni su veličine garsonjere, dvosobni su kao omanji jednosobni itd. Kao što misli da su dobre plate od 300‒350 evra, kakve u većini isplaćuju strani investitori koje on dovodi u Srbiju, izgleda da Aleksandar Vučić, koji se u ovo naselje sa sve kamerama „uselio“ i pre dizanja prve ploče, smatra da je evropsko liderstvo Srbije po stopi pretrpanosti stanova vrlina koju treba dodatno učvrstiti, na primer, smeštanjem bračnog para sa jednim detetom u jednoiposoban stan od fantastičnih 39 kvadrata. Veće površine rezervisane su za Jutke, Labane i ostale faraone.

Broj izgrađenih stanova u Srbiji

godina broj stanova

1990. 41.547

2000. 10.372

2008. 19.815

2012. 15.223

2015. 10.306

2016. 11.250

2017. 14.080

*Stanovi čija je izgradnja završena u toj godini

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 04. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas