Ekonomija

Nepristojna brojka profesora Milojka

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – „Moj Milojko leg’o je da spava“ pesma je koju bi najradije slušao Aleksandar Vučić. Srećom, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ne spava, već pomno prati predsednikove ničim neizazvane slavodobitne tirade o pompeznim stopama privrednog rasta po kojima smo bez premca u ovom delu sveta, pa i šire. I ne samo da prati već ih i javno komentariše, kao što je to učinio kad je, demantujući predsednika, izjavio da nije tačno da imamo visoku stopu rasta jer ona od početka godine iznosi 2,5 odsto, što je najsporija stopa rasta u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE). U sudaru sa nepobitnim činjenicama Vučić je, po običaju, potegao svoja glavna oružja – laži i uvrede. Sve do juče, kaže, mislio je da je Arsić pristojan čovek iako je bio savetnik Mirka Cvetkovića, za čijeg je mandata u Srbiji bilo šest puta gore nego danas.

Ovakvu tvrdnju Arsić je nazvao apsurdnom jer, kako kaže, u periodu Vučićeve vladavine „ništa nije poboljšano, ni BDP, ni plate, ni penzije, pa ni standard građana“, a umesto poboljšanja „uspostavljen je sistem u kome je suspendovana demokratija, država je manje efikasna nego ranije, a korupcija cveta“. 

„Mislim da nije nepristojno koristiti statističke podatke o drugim zemljama i analizirati ih opšeprihvaćenim, naučnim metodama, ali smatram da je nepošteno da se podacima manipuliše ili da se izmišljaju, pa se kada se postignu prosečni, oni prikazuju kao najbolji. Niko nije povećao nivo razvoja šest puta za sedam-osam godina, to je nemoguće, ali bilo je moguće popraviti stanje za 20‒30 odsto, međutim, to se nije desilo“, rekao je Arsić. A onda se predsednik uskopistio i latio pera.


Puder deblji od asfalta

U tekstu nedostojnom predsednika države i iole ozbiljnog intelektualca („Elita i plebs“, „Politika“,10. 7.2019) vrcavim rečnikom („marisanje“, „muntanje“, „zapišavanje grobova“, „krezuba stoka“…) Vučić konstatuje da su predstavnici lažne elite prešli sve granice političke učtivosti jer, kaže jasno aludirajući na izjavu profesora Arsića i vreme vlade Mirka Cvetkovića, smatraju da je glup svako „ko misli da je za Srbiju bolji ekonomski rast od 4,5 nego minus od 3,1 odsto“. Kao što to svakodnevno više puta čini, poput antibiotika koji se pije na šest sati, ispisujući ovu golemu nebulozu predsednik je opet u širokom luku zaobišao istinu. Jer čak ni u periodu od 2008. do 2012, nakon velike ekonomske krize koja je pogodila čitav svet, Srbija ni u jednoj godini nije imala negativan privredni rast, za šta nije zaslužan ni profesor Arsić, a još manje Mirko Cvetković. Nasuprot tome, od 2012. do danas, u godinama kada je došlo do značajnog oporavka svetske privrede, kumulativna stopa privrednog rasta Srbije iznosila je 10,5 odsto, što je dvostruko niže u odnosu na kumulativnu prosečnu stopu rasta zemalja regiona CIE. Uprkos prošlogodišnjoj stopi rasta od 4,3 odsto, najvećoj otkad je Vučić na vlasti, zaostajanje Srbije je nastavljeno, o čemu svedoči i izjava predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića. 

„Najveći ekonomski problem Srbije je nizak privredni rast – rast BDP-a u prethodne tri godine u proseku je iznosio 3,2, a u zemljama CIE 4,1 odsto“, rekao je poslovično „neučtivi“ Petrović.

Ali nisu za Vučića neučtivi samo oni koji barataju validnim statističkim podacima, najčešće potvrđenim i od našeg Zavoda za statistiku. U lažnu elitu on svrstava sve koje ne raduje činjenica da je, kako je duhovito zapazio jedan tviteraš, „puder na licu Zorane Mihajlović deblji od asfalta na srpskim putevima“. I koji ne skaču do plafona od sreće zbog arčenja novca poreskih obveznika na subvencionisanje stranih investitora, u čijim fabrikama ljudi rade za mizerne plate i u uslovima na ivici dostojanstva. Sve koji nisu oduševljeni lažnim povećanjima plata i penzija, smanjenjem sredstava za socijalne potrebe, fiktivnim povećanjem zaposlenosti, poplavom falsifikovanih doktora i diplomaca, egzodusom gotovo svih profesija u inostranstvo… Nepristojni i neučtivi „mrzitelji Srbije“ za Vučića su svi koji se usude da protivreče „većim nego ikada“ dometima naprednjačke ekonomije. Poput profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Ognjena Radonjića, koji je predsednikovu tvrdnju da „nikada nismo imali više investicija“ lako opovrgao podacima prema kojima su ukupne srpske investicije u periodu od 2013. do 2017. u proseku iznosile 16,8 odsto BDP-a godišnje, dok je u istom periodu taj procenat u EU iznosio 20,5, u CIE 21,5, a u zemljama Zapadnog Balkana (ZB) 22,2 odsto BDP-a. Situacija se prošle godine popravila (srpske investicije bile su 18,8, u CIE 22,5, a na ZB 21,2 odsto BDP-a), ali zaostajanje nije zaustavljeno.


Stiže nas i Albanija

Trenutno u Evropi manji BDP po stanovniku od Srbije imaju samo Severna Makedonija, BiH i Albanija, ali se njihov zaostatak za Srbijom, posebno kod Albanije, polako smanjuje. Koristeći podatke „Eurostata“ o razvijenosti pojedinih zemalja u odnosu na prosečnu razvijenost u EU, ekonomista Miroslav Zdravković došao je do zanimljivih zaključaka. BDP u Srbiji je u 2018. bio na 40 odsto proseka EU, 2008. taj procenat iznosio je 38,7, dok smo maksimum dosegli 2013. kada smo imali BDP na nivou od 40,6 odsto prosečnog BDP-a u EU. Dakle, evidentan je lagani zaostatak u poslednjih pet godina, što se u regionu CIE dogodilo samo još Hrvatima i Slovencima, dok su svi ostali napredovali. Tako je npr. 2000. Srbija za 48 odsto bila razvijenija od Albanije, 2006. za 55,1 odsto, da bi od tada Albanija bržim rastom smanjila razliku na svega 29 odsto u 2018. Protekle godine stanovnici EU su u proseku za hranu trošili 1.861 evro, a u Srbiji tek polovinu tog iznosa – 926 evra, što je više jedino od potrošnje za hranu stanovnika Bugarske, Turske i Severne Makedonije. Po potrošnji za zdravstvo, obrazovanje, kulturu i rekreaciju za prosekom EU zaostajemo oko šest, a po izdacima za restorane i hotele čak 12 puta.

Možda najbolju ilustraciju sveopšteg zaostajanja Srbije predstavlja poređenje sa susednom Rumunijom, koja je 2000. bila jednako razvijena, a danas je od nas razvijenija za čitavih 60 odsto. Zemlja za koju se smatra da je politički „progurana“ u EU i jedna je od njenih najsiromašnijih članica, 2017. zabeležila je najvišu stopu rasta u Evropi, od fascinantnih sedam odsto, dostigavši BDP od oko 200 milijardi dolara. Poređenja radi, srpski BDP je oko 38 milijardi dolara, što je nivo na kom je Rumunija bila davne 1987. godine. Po svim kriterijumima koji karakterišu ekonomski ambijent jedne države, kao što su indeks ekonomskih sloboda, indeks vladavine prava i drugi, Rumunija je među prvih 30‒40 zemalja na svetu, dok je Srbija za najmanje još toliko mesta rangirana iza nje. Po stopi nezaposlenosti od svega 4,6 odsto, Rumunija je među vodećima u EU, a značajni uspesi postignuti su i u domenu restrukturiranja privrede, pa tako uslužni sektor u stvaranju BDP-a učestvuje sa 64, industrija sa 32, a poljoprivreda sa svega četiri odsto.

I konačno, najveći napredak, posebno u poređenju sa Srbijom, Rumunija je postigla na polju  borbe protiv korupcije, prevashodno zahvaljujući tužiteljki Lauri Kovesi, sa čijim su dolaskom na čelo Nacionalnog antikorupcijskog direktorata 2013. počele ozbiljne istrage visoke korupcije. Ubrzo je podignuto na desetine optužnica protiv bivših i aktuelnih gradonačelnika, poslanika, ministara, tužilaca i sudija, a oko 90 odsto procesuiranih na kraju je i osuđeno. Što bi rekli predstavnici „lažne elite“ – baš kao u Vučićevoj Srbiji.

Bajatović „pojeo“ prugu

O nekim drugim aspektima teksta „Elita i plebs“ sud su izrekli sociolozi, psihijatri i drugi stručnjaci. Kada je o ekonomiji reč, ovaj pamfletski napis, koji je usledio ubrzo nakon polemike s profesorom Arsićem, pokazuje da je Vučić hiperosetljiv kada se negiraju ekonomski „uspesi“ njegove vladavine. Pogotovo kad ga „lažna elita“ podseti da je za zaostajanje Srbije dvostruko odgovoran – kao bivši radikal koji je podržavao pogubnu politiku Slobodana Miloševića, zbog koje smo krajem 20. veka nenadoknadivo zaostali za razvijenim svetom, i kao presvučeni evropejac koji propagira „zlatno doba“ zasnovano na lažnom napretku države, čije materijalno i duhovno devastiranje nikako da prestane. Bolno je to podsećanje, tim pre što je pitanje dana kad će se i njegove najvatrenije pristalice zapitati zašto i njima nije šest puta bolje, već su im penzije za sedam godina povećane za 13,39, a plate za 25 odsto. I nikako da dostignu bezbroj puta obećani prosek od 500 evra.

Otuda je za Vučića svaka istinita statistika „nepristojna“ i „neučtiva“ jer predstavlja potencijalni fitilj koji bi, poput novogodišnjih ukrasa koji sijaju kad im vreme nije, u glavama plebsa mogao upaliti lampicu za pitanje – kud se dede taj boljitak ako bar delić nije završio u našim džepovima. Ali i lampicu za nimalo prijatne odgovore. Na primer o EPS-u, koji je zbog lošeg rukovođenja od 100 miliona dobiti u 2015. stigao do 11 miliona evra gubitka u 2018, a prosečna plata (89.639 dinara) im je i dalje 70 odsto veća od proseka u državi. Ili o „Srbijagasu“, čiji direktor Dušan Bajatović mesečno prima 11.000 evra, a Vlada mu otpisuje dug od 1,2 milijarde evra, što je novac za koji se, kako su izračunali „nepristojni“ novinari, može izgraditi 140 kilometara auto-puta, čitava pruga Beograd‒Budimpešta ili se može kupiti čak 1.200 aparata za magnetnu rezonancu. Ili o bankama, koje su u 2018. ostvarile rekordnu dobit od neverovatnih 70,5 milijardi dinara ili blizu 600 miliona evra!

Na kraju teksta o Vučićevim mega investicijama, objavljenom na sajtu „Peščanika“, profesor Ognjen Radonjić citira Vinstona Čerčila: „Istina je nesporna. Zloba može da je napadne, neznanje da je ismeva, ali je na kraju ona još uvek tu.“ Lepo rečeno, ali valja imati na umu još jednu istinu koja je, takođe, tu, među nama, takvim kakvi smo. Gledaoci finala „Zadruge“ poslali su 18.935.960 SMS-ova po ceni od 36 dinara, što je ukupno 681.694.560 dinara ili 5,7 miliona evra, daleko više nego što se skupi u bilo kojoj SMS humanitarnoj akciji. Ako je reč o 500.000‒600.000, najviše milion najzagriženijih ljubitelja rijalitija koji su slali po 20‒25 poruka, onda neka bledunjava nada još uvek postoji. Ali ako je reč o milion i po do dva miliona „pinkovaca“ koji su te večeri iskuckali prosečno desetak poruka, onda su zaludne sve „nepristojne“ brojke, sva lažna i prava elita. Spasa nam nema.

Stope rasta BDP u prvom kvartalud

Slovenija 5,2%

Rumunija 4,9%

Letonija 4,0%

Hrvatska 3,9%

Češka 3,2%

Crna Gora 3,0%

Bugarska 3,0%

Albanija 2,6%

Srbija 2,5%

*Reč je o međugodišnjoj stopi rasta u prvom kvartalu u zemljama Centralne i Istočne Evrope; Izvor: Kvartalni monitor, broj 56

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!