Ekonomija

Metla vuka manitoga

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Iako za vreme boravka u Boki Kotorskoj nisam nameravao da pratim ovdašnja zbivanja, za moju „obaveštenost“ postarali su se rođaci i prijatelji koje sam stigao da obiđem. U polovini kuća u koje sam kročio dočekao me je upaljen televizor, Prvi program RTS-a i Vučić od 55 inča. „Il’ gasi, il’ sipaj lozu“, pokušavao sam da ucenim domaćine, ali su oni imali dovoljno rakije za sve blagodeti života u Srbiji. Iako je jednom od njih, nedugo pre moje posete, komplikovanu operaciju odstranjivanja tromba iz oka, i to u privatnoj klinici, a o trošku crnogorskog fonda zdravstva, obavio i vid spasao srpski lekar koji je mom gotovo slepom prijatelju za sličnu intervenciju u Beogradu nedavno tražio 3.000 evra jer se ista, navodno, ne može obaviti u državnoj bolnici u kojoj je dotični zaposlen.

Kod drugog sam na konaku zatekao sredovečnu gospođu sa severa koja morskom vodom, opet o trošku države, leči nekakvo degenerativno oboljenje zglobova za koje joj lekari u Srbiji ne bi ni bolovanje otvorili. Pa ipak, ubeđuju me dolivajući lozu, valja saslušati „ovoga pametnog čovjeka“. Jer, tako mi boga, vele, ima se što čuti.

I tako čuh, a bolje da nisam, jer u Crnoj Gori kad kažu „čuje se“, znači da nešto smrdi, da je „pametni čovjek“ tokom boravka u Kini najavio da ćemo već za šest meseci rešiti jedan od najvećih srpskih problema – izvoz svinjskih papaka. I da je zamolio Kineze da kod nas otvore fabriku letećih automobila čiji je prototip već urađen, a početak prodaje najavljen za 2019. Uz treću lozu već sam zamišljao našeg ponosnog predsednika kako, nakon otvaranja ove fabrike, u srpskom modelu letećeg automobila, na primer u obliku metle, nadleće sve glavne državne institucije i Dom penzionera na Bežanijskoj kosi u kom žive starine sa penzijama većim nego ikada, a uskoro i sa „uvećanjem“ po odluci Vlade „pametnog čovjeka“. Fascinaciju ovim prizorom nije umanjila ni ocena Fiskalnog saveta da će ukidanje formule za usklađivanje penzija i uvođenje diskrecione mogućnosti Vladi da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju „degradirati penzijski sistem Srbije na nivo najnestabilnijih zemalja Severne Afrike“, poput Jemena ili Džibutija.

„Ma pušti politiku“, reče mi jedan čoek čiji su preci gradili Među Vuka Manitoga, 500 kilometara dug i tri metra visok zid od kamenih gromada koji se prostirao od zaleđa Dubrovnika, preko Bijele Gore, mojih Cuca, Ostroga, planina iznad Lima, Komova i Prokletija, sve do Skadra. „Sad kad vi Vučko, mašala, poveća penzije, bićeš ka tica. Ima da kupiš ’ehang 184’ i nema te međe koju nećeš prepišat za po ure. Doljećeš mi kad god te je volja. Da se pitamo za junačko zdravlje, da popijemo kafu i lozu. I kisjelu, nećemo ih razdvajat! Tako! Pa se posle vrni u taj tvoj Džibuti!“

I još pita Radosav: „A šta ti je to kolonskop?“ To ti je, objašnjavam, medicinski instrument kojim se vrši pregled tankog i debelog creva i anusa. Jedan moj prijatelj, gastroeneterolog, kada ga pozovem telefonom i pitam „gde si“, ima običaj da kaže: „Evo me u guzici.“

„Pa ti vidi šta ćeš! Il’ gasi, il’ sipaj još jednu!“

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas