Ekonomija Kolumna

Mehanizam ispiranja mozgova

Piše: Biljana Stepanović, glavni urednik Nove ekonomije

Beogradski glas – „Za Vučića je opasnije da izgubi ’Pink’ nego Kosovo“, napisao je jedan tviteraš i sa ovih desetak reči objasnio sve – i prirodu ove vlasti, i njene stubove, pa time i prioritete.

Zvuči groteskno i preterano? Tačno. Ali to ne znači da nije istinito. Da poređamo činjenice, pa da izvedemo zaključak.

Aleksandar Vučić je, naravno u svom patetičnom stilu, sve se prenemažući, izjavio na Glavnom odboru SNS-a da je njegova politika na Kosovu doživela poraz. Njegovi pokušaji da Srbija „dosta toga“ sačuva na Kosovu doživela je poraz jer Srbi više vole da izgube sve, da plaču nad nečim što ostane daleko, nego da imaju nešto u rukama. Kad predsednik jedne države, posle šestogodišnje politike koju je vodio potpuno sam, nikome čak i ne govoreći šta je suština i cilj te politike, odjednom prizna da je doživeo poraz, sledeća rečenica morala bi biti – i zato podnosim ostavku. Ali ne. O tome ni pomena nema jer nije kriv on nego „Srbi“.

I šta se dalje događa? Odmah sutradan njegovi tabloidi se prave kao da to nije ni rečeno, ili bar da uopšte nije bitno. Pa tako na naslovnim stranama tabloida, teške artiljerije vlasti, izlaze sledeće udarne „teme“: „Majmunske boginje prete Srbiji“, „Svi Nikolićevi ljudi imaju masne plate i funkcije“, „Vučić i Putin spasavaju Republiku Srpsku“, „Stojke se pokajao – oprostite mi, ostaću Srbin“. Dakle, ono što je rečeno treba hitno zatrpati.

A šta imamo sa druge strane? Ministar informisanja se jednog dana trgao iz hibernacije i izjavio da rijaliti programi, odnosno „verbalni i fizički pornografski sadržaji“ ne smeju da imaju mesta u programu nacionalne televizije. Opravdanje da narod to traži nije tačno, rekao je ministar Vukosavljević. Rekao bi čovek – dobro se setio. Ali ne – prva ga je napala lično predsednica Vlade Republike Srbije, koja je istrčala na televiziju da izjavi kao su i ovu pošast izmislili „žuti“ i to najžući među njima, naravno Đilas. Za njom je istrčala neka žena iz REM-a, tela koje bi kao trebalo da se bori protiv tih pornografskih sadržaja na nacionalnim frekvencijama. Ali, eto, i ona kaže da se „rijalitiji nigde ne zabranjuju, pa neće ni u Srbiji“. I tabloidi su se, kao po nekoj komandi, obrušili na „svog“ ministra.

Šta nam to sve govori? Zašto su se svi ovoliko uznemirili pri samom pomenu da rijalitije, taj simbol trovanja i potonuća osnovnih civilizacijskih, kulturnih i moralnih vrednosti jednog društva, treba ukinuti?

Upravo zato što je Srbija pretvorena u rijaliti društvo i što se aktivno radi na tome da se što više mozgova zatruje do te mere da više ne razlikuju istinu od fikcije, rijaliti od svog života, i da im se u takvom stanju svesti može „prodati“ apsolutno sve. Smanjujemo penzije. Dobro, ako. Ne možemo da uradimo ništa oko Kosova. Ah, šta možemo. Morate da radite za 200 evra. Pa šta ćemo, dobro je i toliko. Opozicija nam kvari posao. To treba da se ukine. Dokle to može da ide, svako neka zamisli.

Da bi ceo sistem prvo primitivizacije pa potom i pokoravanja velikog dela stanovništva funkcionisao, mora da se napravi zaokružena celina. Prvo mozgovi treba da se isperu svakodnevnom presijom – red rijalitija koji bude najniže porive i teraju ljude da svoje jadne živote zamene tuđim još jadnijim, red političkog rijalitija u kome se predsednik svakog dana bori, brani, napada, plače, hukće, ali odoleva, a između toga red neke uvezene treš serije gde se isto plače, voli, vara i oprašta. Bilo kakav nagoveštaj normalnosti, civilizovanosti ili ne daj bože istine, ne sme ni da priviri – jer onda buši sistem.

Sistem mora da bude hermetički zatvoren za glasačko telo koje ćemo držati u višegodišnjoj hibernaciji ili u mobilizaciji, zavisno od potrebe. Svaku istinitu informaciju ćemo proterati sa programa ili ćemo je zasuti toliko neverovatnom količinom izmišljotina, da će i oni koji su nešto shvatili zaboraviti o čemu se radi. Samo će „znati“ da je ova „naša“ strana u pravu. Jer osnovni cilj i jeste da se strane podele na našu (dobru, vrednu, pametnu i nadasve patriotsku) i njihovu (lošu, lenju, glupu i nadasve izdajničku). Ko god je na početku mislio da ovu podelu naroda vlast ne sprovodi planski već što ne zna bolje, uključujući i potpisnicu ovog teksta, grdno se prevario.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas