Ekonomija

Manjak razvoja, višak bahatosti

Piše: Branislav Krivokapić  

Beogradski glas – Farsa zvana „ekonomija zlatnog doba“ nastavljena je i u tekstu predloga budžeta za 2019. godinu. Na većini od 1.200 stranica ovog dokumenta prikazana je preraspodela novca poreskih obveznika prema aršinima vlasti i zarad njenog očuvanja, a samo pojedini delovi liče na odgovorno vođenje države.

Već viđeno, uz dodatnu dozu bahatosti prema stručnoj javnosti, narodnim poslanicima, građanima. O poštovanju zakonske procedure da i ne govorimo. Umesto do 1. novembra, kako propisuje Zakon o budžetskom sistemu, petu godinu zaredom Vlada Predlog zakona o budžetu dostavlja Skupštini sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, ostavljajući tako poslanicima, umesto zakonskih 45, svega dvadesetak dana za razmatranje hiljada stranica glavnog teksta, obrazloženja i pratećih zakona.

To su radili i „žuti“, jedina je odbrana naprednjaka na ovu vrstu kritike. I to je tačno, s tim što su naprednjaci ovakvu praksu toliko „usavršili“ da žuća ne može biti. Sem nametanja objedinjene rasprave o budžetu i desetinama pratećih zakona, kao i limitiranja vremena za raspravu, vladajuća koalicija dodatno obesmišljava diskusiju podnošenjem gomile idiotskih amandmana, čime se prostor za argumentovanu parlamentarnu raspravu o Vladinim predlozima svodi na minimum. Bez odjeka ostaju upozorenja nevladinih organizacija, kao što je „Transparentnost Srbija“, da smo zbog kašnjenja u donošenju ključnih budžetskih dokumenata u poslednjem istraživanju „Indeks otvorenosti budžeta“ zauzeli 62. mesto od 115 zemalja, sa svega 43 od 100 mogućih poena. Umesto objave ovakvih informacija, provladini mediji uveliko su hvalili budžet i pre nego što je objavljen na internet stranici Vlade, pompezno ističući da je budžet „razvojni“, „usmeren na poboljšanje kvaliteta života građana i ulaganja u kapitalne projekte“. Nažalost, istina je sasvim drugačija. 

Razvoj preko nišana

Ubedljivo najveće povećanje budžeta od 35 odsto predviđeno je za sektor odbrane, dok je sektor unutrašnje bezbednosti (policija i BIA) sa povećanjem od 13,9 odsto na petom mestu. Visoko drugo, treće i četvrto mesto, sa povećanjima od 24,7, 17,3 i 16 odsto, zauzimaju sektori turizma, poljoprivrede i zaštite životne sredine. No, za razliku od poljoprivrede, gde povećanje od oko 64 miliona evra svakako nije beznačajno, povećanja u sektorima turizma i ekologije, zbog dugogodišnjih nedovoljnih ulaganja u ove oblasti, u apsolutnom iznosu su vrlo mala – u oba slučaja ispod deset miliona evra. Zbirno povećanje budžeta u pet važnih sektora – zdravstvu, ekologiji, turizmu, kulturi i pravosuđu – jedva je jednako sredstvima predviđenim za putovanja službenika Vlade koja iznose 4,4 milijarde dinara ili 37 miliona evra.

Smanjenje budžeta planirano je u dva slučaja – kod Ministarstva za evropske integracije za 10,5 odsto i kod Ministarstva rada za čak 17,6 odsto (oko 188 miliona evra). Pogrešno tumačeći ovaj podatak, pojedini mediji požurili su da konstatuju kako je povećanje budžeta u bezbednosnom sektoru kompenzovano smanjenjem sredstava za socijalnu zaštitu. Srećom, to nije tačno. U pitanju je samo metodološka promena čija je posledica da su transferi Fondu PIO, namenjeni za pokrivanje nedostajućih sredstava za isplatu penzija, a koji su do sada knjiženi na razdelu Ministarstva rada, ovog puta knjiženi na razdelu Ministarstva finansija. Što se tiče socijalne zaštite, sredstva za tu namenu su manje-više ostala na nivou iz 2018, a dobar deo nevelikog povećanja „poješće“ povećanje plata zaposlenih u ovoj oblasti.  

Sama činjenica da socijala nije na listi prioriteta Vlade, a da će vojska i policija dobiti skoro 300 miliona evra više, dovoljno ubedljivo govori koliko je budžet „razvojni“ i koliko je „usmeren na poboljšanje kvaliteta života građana“. Umesto za investicije u infrastrukturu, novac poreskih obveznika opet će ići na subvencionisanje stranih investitora, i to u iznosu od 15 milijardi dinara (126 miliona evra), što je 21 milion evra više nego u 2018. Umesto za zaštitu životne sredine, gde je stanje alarmantno (zbog činjenice da je Srbija najzagađenija evropska država, Fiskalni savet je nedavno predložio da se u ovu oblast što hitnije uloži najmanje 100 miliona evra), povećanje kapitalnih izdvajanja već drugu godinu zaredom velikim delom odnosi se na kupovinu opreme za vojsku i policiju.

A koliko su vojska i policija važni za naprednjačku vlast, pokazuju i podaci o zaradama. U analizi Fiskalnog saveta piše da će nakon predviđenih povećanja u 2019. zaposleni u sektoru bezbednosti biti ubedljivo najplaćeniji u državnom sektoru. Tako će zaposleni u MUP-u u proseku primati 78.000 dinara, što je za oko 30 odsto više od proseka u prosveti i zdravstvu i skoro 40 odsto više od prosečnih primanja zaposlenih u državnoj administraciji, dok će prosek zaposlenih u Ministarstvu odbrane iznositi 68.000 dinara, što je za šest odsto više nego u obrazovanju i 13 odsto više nego u zdravstvu. Takvi odnosi između zarada u vojsci i policiji i zaposlenih u drugim državnim institucijama ne postoje ni u jednoj od uporedivih država, konstatuje Fiskalni savet.

Metodološka i druga muljanja

Iako je javni dug od 2012. do danas povećan sa 15 na preko 24 milijarde evra, naprednjačka vlast obožava da se hvali kako je spasla državu od bankrota i značajno smanjila učešće javnog duga u BDP-u. Da bi to dokazali, koriste se razne metodološke smicalice i statistička muljanja.  Ali stručnjaci, poput profesora Ekonomskog fakulteta i bivšeg guvernera NBS Dejana Šoškića, upozoravaju da je povoljnija slika o javnom dugu posledica statističke korekcije kojom je Zavod za statistiku podigao nivo BDP-a, što je automatski rezultiralo padom učešća javnog duga.

A nakon što su penzije doterane do „većeg nego ikada“ iznosa, muljanje sa njihovom isplatom biće nastavljeno i naredne godine. O tome svedoče transferi Fondu PIO koji su, po oceni Fiskalnog saveta, planirani na nivou od pet do deset milijardi dinara većem od objektivnog nivoa, čime se, najverovatnije, priprema prostor za jednokratne „povišice“ penzionerima s najnižim primanjima. Fiskalni savet ponovio je ocenu da to nije dobar način za vođenje socijalne politike i da je loše što Vlada u predlogu budžeta nije obrazložila zašto je i za koju namenu povećala transfere Fondu PIO uprkos činjenici da je broj penzionera od 2015. u konstantnom opadanju. Navedena netransparentnost verovatno je i razlog zašto je stavka –  transferi Fondu PIO – prebačena na razdel Ministarstva finansija jer, uz sve poštovanje finansisti Đorđeviću, Siniša portfolio Mali je ipak veći muljator od njega.

Na podužem spisku loših stvari koje nam donosi budžet za 2019. visoko mesto zauzima odluka o produženju zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Po ko zna koji put Fiskalni savet ponovio je da je nastavak važenja ove zabrane, kao privremene mere uvedene još decembra 2013, izuzetno opasan, posebno za sektore koji već imaju veliki problem s manjkom kadrova, kao što su zdravstvo, inspekcijske službe, institucije zadužene za upravljanje projektima EU i sl. Za vlast je, međutim, ova zabrana idealan alibi za „zapošljavanje“ njihovih ljudi, najčešće s neadekvatnim, ponekad i krajnje bizarnim kvalifikacijama, što dodatno srozava ionako problematičan kvalitet javne uprave. Ali baš takva javna uprava potrebna je da bi se u praksi realizovao netransparentan i muljatorski budžet koji počiva na diskrecionim pravima nekolicine ministara i njihovih nalogodavaca.  

Bez dodatnih sredstava za porodilje
Budžetom zа 2019. godinu nisu plаnirаnа dodаtnа izdvаjаnjа zа porodilje u Srbiji, saopštila je Inicijativa „Mame su zakon“ uz konstataciju da je Vlada time nedvosmisleno dаlа do znаnjа dа pronаtаlitetne mere postoje sаmo nа pаpiru. Predstavnici ove organizacije tražili su da svаkа mаjkа tokom porodiljskog odsustvа i odsustvа rаdi nege detetа primа fiksnu nаdoknаdu kojа ne može biti mаnjа od aktuelnog minimаlcа, uz dodatak varijabilnog dela zavisno od dužine radnog staža svake majke. Ignorisanje ovog zahteva od Ministаrstvа finаnsijа i drugih nаdležnih ministаrstаvа dovelo je do toga da nа prаgu zime veliki broj porodiljа primа iznose od jedvа nekoliko hiljаdа dinаrа, saopštila je Inicijativa.

 

Nula za izveštavanje o radu Vlade
Nacionalni PAR Monitor izveštaj za Srbiju, kao deo projekta za unapređenje kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), pokazao je da su najveći problemi Srbije vezani za transparentnost rada Vlade, izveštavanje o njenom radu i (ne)transparentnost odlučivanja na sednicama Vlade. Na skali od 0 do 5, Srbija je u izveštaju dobila nulu za praksu izveštavanja o radu vlade jer se godišnji izveštaji o radu vlade i izveštaji o ključnim strateškim dokumentima uglavnom ne objavljuju. Drugi problem jesu pozicije najviših državnih službenika koje su jako podložne političkom uticaju, zbog čega se u najvećoj meri postavljaju vršioci dužnosti po političkim a ne po profesionalnim kriterijumima. Od sredine 2017. do sredine 2018. bila su čak 694 postavljenja na najviše službeničke pozicije, od čega je 94 odsto bilo u v. d. statusu.

 

Ko je dobio više, a ko manje

namena          2019/2018. (%)          mil. evra

vojska               + 35,0                               207,21

turizam            + 24,7                                9,38

poljoprivreda  + 17,3                                64,43

ekologija          + 16,0                                7,88

policija             + 13,9                                87,95

građevina        +  8,5                                 58,32

kultura             + 7,9                                   8,93

zdravstvo         + 7,6                                  11,19

prosveta           + 6,0                                 99,93

pravosuđe        + 0,6                                 1,09

EU integracije  – 10,5                               0,91

*Tabela urađena na osnovu podataka Ministarstva finansija

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas