Ekonomija

Lizing ropstvo uz blagoslov vlasti

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Naprednjačka vlast se baš trudi da zaštiti radnike. Na svojoj koži to najbolje osećaju oni koji platu primaju na osnovu ugovora sa agencijama za privremeno zapošljavanje, a takvih je između 60.000 i 80.000, uz tendenciju stalnog povećanja. Iako su rad preko agencija i povećanje nesigurnosti zaposlenja globalni fenomeni, zloupotrebe takozvanog lizinga radne snage kod nas su daleko veće nego u zemljama gde je ova oblast zakonski regulisana. Za razliku od njih, u Srbiji je iznajmljivanje radnika omogućeno na mala vrata – Vladinom uredbom o klasifikaciji delatnosti iz jula 2010, a posledice su poražavajuće. Polovina zaposlenih preko agencija mesečno zarađuje manje od 25.000 dinara, većina nema prava na godišnji odmor i bolovanje, a 70 odsto na istom radnom mestu prima manju platu od onih koji su zaposleni direktno od poslodavca.

Bezakonje u oblasti rada preko agencija za privremeno zapošljavanje ide naruku kako stranim, tako i domaćim poslodavcima, koji iznajmljene radnike manje plaćaju, a prema njima nemaju uobičajene obaveze propisane Zakonom o radu. Takvo stanje je u potpunoj suprotnosti sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o privremenom agencijskom radu (2008/104/EC), koja nalaže da radnici angažovani preko agencija za zapošljavanje tokom svog angažmana imaju najmanje iste uslove rada kao da su direktno zaposleni. Međutim, iako se Srbija još 2013, ratifikovanjem Konvencije 181. o privatnim agencijama za zapošljavanje Međunarodne organizacije rada (MOR), obavezala da ovakav oblik rada reguliše u svom nacionalnom zakonodavstvu, Vlada Srbije namerno odugovlači sa izradom zakona. Za to vreme, a na osnovu izmena Zakona o radu iz 2014, kojim je samo predviđena mogućnost upućivanja zaposlenih na rad kod drugog poslodavca, osnovano je na desetine agencija koje se osim posredovanjem u zapošljavanju bave i iznajmljivanjem radne snage (prema podacima sa sajta Ministarstva rada dozvolu za rad trenutno ima 111 agencija). Zloupotrebe lizinga radne snage poprimaju sve ozbiljnije razmere, a Vladi Ane Brnabić se ne nimalo ne žuri da takvim pojavama stane na put.

Favorizovanje stranih agencija

Prva radna grupa za izradu nacrta zakona o radu preko agencija za privremeno zapošljavanje formirana je početkom marta 2016. S obzirom na to da su u njen sastav ušli samo predstavnici tri najveće strane agencije, najkonkurentnije na tržištu radne snage, manje, uglavnom domaće agencije, dostavile su radnoj grupi sopstveni predlog nacrta zakona koji je izradio Mario Reljanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“. O tome zašto je Ministarstvo rada odbacilo ovaj nacrt, Reljanović za „Beogradski glas“ kaže:

„Tadašnja struktura u Ministarstvu za rad forsirala je strane agencije koje su imale nekoliko mesta u radnoj grupi, dok domaće agencije nisu mogle dobiti niti jedno mesto iako se većina njih udružila u strukovno udruženje. Posledica takvog stava Ministarstva za rad bila je evidentna i u samom radnom tekstu zakona, koji je započeo svoj život kao prepisana i prevedena verzija slovačkog zakona, koja nikako nije odgovarala našem pravnom okviru. Nakon što se odustalo od te ideje, članovima radne grupe dostavljena je verzija zakona za koju nije sasvim jasno ko ju je i kada napisao. Ova verzija je, međutim, bila značajno bolja jer je usvojeno nekoliko rešenja iz verzije zakona koja je nastala u okviru udruženja domaćih agencija, ali su izostavljeni neki važni detalji. Na primer: šta se dešava u slučaju da se ugovori raskinu pre vremena, zatim pitanje naknade štete, problem sa kvotama – da li poslodavac može da ima samo zaposlene preko agencije ili bi ga trebalo ograničiti na određeni procenat od ukupnog broja.“

Reljanović smatra da ne postoji nikakvo legitimno opravdanje za nepostojanje granice broja privremeno zaposlenih preko agencija. U Hrvatskoj je mogućnost angažovanja zaposlenih preko agencije vremenski ograničena na tri godine, u Nemačkoj na 18 meseci. U Norveškoj poslodavci, ako žele da iznajme veći broj radnika od zakonskog ograničenja, moraju za to imati odobrenje predstavnika reprezentativnog sindikata, dok u Sloveniji čak postoji predlog da poslodavci koji žele da zaposle radnike na lizing plate veći porez.

U Srbiji je lizing radne snage dobio na značaju nakon izmena Zakona o radu iz 2014. kojim je propisano da radni odnos na određeno vreme ne može trajati duže od dve godine, dok se kod lizinga ovo ograničenje lako zaobilazi tako što iznajmljenog radnika nakon dve godine preuzima druga agencija i sklapa sa njima novi ugovor za isto radno mesto. Zbog toga, a „podstaknuti“ zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, koja je na snazi već četiri godine, lizing radne snage sve masovnije upražnjavaju mnoga javna preduzeća. Tako, na primer, JKP „Gradska čistoća“ po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima zapošljava skoro hiljadu radnika, a neki od njih su na ovaj način zaposleni duže od deset godina, dok na Aerodromu „Nikola Tesla“ skoro hiljadu radnika godinama radi preko omladinskih zadruga. Iz „Telekoma Srbija“ je 2014. saopšteno da nema radnika na lizing, a već do kraja 2015. u toj kompaniji je preko agencija angažovano hiljadu radnika. U „Pošti Srbije“ novembra 2017. godine doneta je odluka o dodeli ugovora vrednog skoro četiri milijarde dinara za agencijsko angažovanje radne snage, pri čemu poštari zaposleni preko agencija, omladinskih i studentskih zadruga, imaju mnogo niže plate i manje prava nego njihove stalno zaposlene kolege, a slično je i u EPS-u, „Srbijagasu“ i mnogim drugim javnim preduzećima.

NIS model izrabljivanja

Uvođenje rada preko agencija uglavnom se pravda „potrebama savremene ekonomije“, koja zahteva smanjenje birokratskih troškova, ali je očigledno da utemeljenost ovakvih argumenata počiva isključivo na potrebama poslodavaca da smanje troškove i rizik u poslovanju, zbog čega ovakav način zapošljavanja postaje dominantan u ekonomijama poput srpske, čija se konkurentnost velikim delom bazira na veoma niskoj ceni rada i krajnje fleksibilnim radnim odnosima.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju Beogradskog glasa!

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!