Ekonomija

Kolumna dokonog ministra

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Nikad ne reci nikad! Kao maljem ova me drevna mudrost klepila po glavi kad sam na naslovnoj strani jednog dnevnog lista ugledao najavu autorskog teksta ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića. I shvatio da se njegovom stavu nema šta prigovoriti.

„Dobra je samo ona politika koja povećava životni standard“, naslov je teksta koji se, doduše, bavi fenomenima koji mi nisu poznati („obrazovana radna snaga naš najvažniji resurs“, „drastični pad nezaposlenosti“…). Ali poenta je jasna. Dakle, politika Aleksandra Vučića je loša zato što ne obezbeđuje povećanje životnog standarda, o čemu svedoče i podaci Zavoda za statistiku. Prosečna neto zarada u avgustu iznosila je 49.773 dinara ili 421 evro, samo 21,6 odsto ili 75 evra više od prosečne zarade u julu 2012. kad je Vučić kao prvi potpredsednik Vlade zaseo na vlast. A čak 50 odsto zaposlenih, priznaje državna statistika, zarađuje manje od 39.000 dinara, dakle manje od proseka iz vremena kada je Vučić postao alfa i omega „moderne“ Srbije.

Koliko je aktuelni master, a budući doktor ekonomskih nauka, član Udruženja Mensa i, pre svega, član Glavnog odbora SNS-a Zoran Đorđević u pravu, najbolje ilustruje položaj penzionera. Za razliku od vladavine „žute bande“, tokom koje su penzije u periodu od 2003. do 2012. povećane za 212 procenata, naprednjaci su za šest godina penzionerima udelili čak 13,4 odsto ili – kako se to popularno kaže – više nego ikada. Prosečna penzija danas iznosi 24.982 dinara, celih deset evra više nego 2012. Koje su performanse tako velelepnog uspeha?

Prvi i ključni performans, objašnjava doktorand Đorđević, zove se Aleksandar Vučić, njegovi državnički kontakti i genijalna, skoro natprirodna sposobnost da „preživljavajuće“ transformiše u „razvojno dinamično“, ma šta to značilo. Na drugom mestu je meritokratija, po mišljenju bivšeg vozača Jorgovanke Tabaković, „jedan od ključnih pojmova tržišne ekonomije“. U pitanju je politički koncept koji vuče korene iz mandarinskog sistema kineske dinastije Han 200 godina pre nove ere, a po kom se vlast dodeljuje ljudima sa izraženom inteligencijom, talentom, kompetencijama… Što bi se reklo po srpski – pravi ljudi na pravim mestima, gde se obrće lova.

Taj naprednjački mandarinizam, koji neki nazivaju kakistokratija (kakios – najgori; kratos – vladavina;), duboko je utkan u sve pore društva. Zahvaljujući tome predsednik države uporno najavljuje pismo zahvalnosti penzionerima tvrdeći da 10. novembra svima stiže povišica. A neće stići nikome. Onima čije su penzije umanjivane biće uplaćen iznos bez umanjenja, ali i bez povećanja, a ostalima sleduje „uvećanje uz penziju“ u iznosu od pet odsto. Uredbom o uslovima, visini, obuhvatu korisnika penzija i dinamici isplate novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, koju je Ana Brnabić potpisala 18. oktobra, propisano je da će „uvećanje uz penziju“ dobiti svi čije penzije ne prelaze 34.003,90 dinara, uz striktno naglašavanje da se novčani iznos „uvećanja uz penziju“ posebno iskazuje, dakle, ne ulazi u penzijsku osnovicu, niti se može tretirati kao trajno povećanje.

Tako će korisnik penzije od 25.000 dinara, i to samo uz isplatu za oktobar i novembar, dobiti milostinju od 1.250 dinara (ukupno 2.500), što je dva puta manje od ranije obećane jednokratne pomoći od 5.000 dinara. A kako će se stvari dalje odvijati, kao i u svakoj meritokratiji, manje zavisi od Zakona o budžetu za 2019. nego od predsednikovog pisma zahvalnosti koje penzioneri s nestrpljenjem očekuju. O sadržaju tog pisma dokoni ministar u svom autorskom tekstu mudro ćuti. Ko da veli – šta zna meritokrata šta je to resor!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas