Ekonomija

Ko će kupiti Telekom?

Šta je Srbiji preostalo od prirodnih resursa (IV)

Piše: Branislav Krivokapić

Uopšte nisam ubeđen da je privatizacija dobra stvar. Slovenački Telekom je, barem do sada, ostao u državnim rukama i ne vidim da je telefoniranje u Sloveniji drugačije od telefoniranja u Austriji ili Hrvatskoj, rekao mi je 2010. slovenački ekonomista Jože Mencinger, komentarišući raspisivanje tendera za prodaju 51 odsto Telekoma Srbija. Osam godina kasnije stvari se nisu mnogo promenile – najveći slovenački telekomunikacioni operater i dalje je državni, a srpski Telekom se još uvek prodaje. Posle dva neuspešna, najavljeno je raspisivanje i trećeg tendera, uprkos oceni pojedinih stručnjaka da, zbog pada profita i investicija, naša telekomunikaciona kompanija danas vredi manje nego pre osam godina.

Na tenderu koji je 20. oktobra 2010. raspisala vlada Mirka Cvetkovića jedinu ponudu dostavio je Telekom Austrija, koji je za 51 odsto akcija Telekoma Srbija (31 odsto državnih i 20 odsto akcija grčke kompanije OTE) ponudio 950 miliona evra u kešu i 450 miliona u investicijama. Tendersku dokumentaciju otkupilo je još pet ponuđača, među kojima i „Dojče telekom“, ali oni ponudu nisu dostavili. Vlada ponudu Telekoma Austrija nije prihvatila (traženo je da sve 1,4 milijarde evra odmah bude uplaćene) i tender je poništen, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenio je to kao „očekivan epilog operacije koja od samog početka ide traljavo i protiv koje se izjasnila većina građana Srbije“. Ali i tadašnja opozicija predvođena Srpskom naprednom strankom, koja se, odmah po dolasku na vlast jula 2012, od žestokih protivnika pretvorila u ostrašćene zagovornike prodaje tada najprofitabilnijeg srpskog preduzeća.

Cvetković tražio više od Vučića

I na tender koji je 3. jula 2015. raspisala Vlada Aleksandra Vučića stigla je samo jedna ponuda, ali javnosti nije saopšteno ime ponuđača. Spekulisalo se da je u pitanju američki investicioni fond „Apolo“, koji je za 58,1 odsto državnog kapitala ponudio 1,2 milijarde evra i čiji je plan, kako su pisali mediji, da sredi stanje u srpskom telekomunikacionom operateru i da ga za dve godine proda „Dojče telekomu“. Vučić je tada izjavio da je, iako veća od one s prethodnog tendera, ponuda niska i da je šteta što nisu „dali bar 100, 200 miliona evra više“. Takvom izjavom sakrio je od javnosti da je zapravo bio spreman da prihvati nižu cenu nego pet godina ranije Mirko Cvetković. Jer Telekom Austrija je ponudio 950 miliona, a fond „Apolo“ 1,2 milijarde evra. Prema Vučićevoj izjavi, do prodaje bi došlo da je ponuda iznosila 1,4 milijarde evra, tačno koliko je tražila i Cvetkovićeva vlada, ali za sedam odsto akcija manje u odnosu na paket koji je na prodaju ponudila Vučićeva vlada.

A kolika je realna vrednost srpskog Telekoma? Ima mišljenja da se radi o sumi od najmanje pet milijardi evra, od čega se tri milijarde odnose na oko tri miliona priključaka fiksne telefonije.

Srpski Telekom ima veću mobilnu mrežu od „Mobtela“, koji je svojevremeno prodat za 1,513 milijardi evra, kažu zagovornici bombastičnih procena, podsećajući da je za 65 odsto vlasništva

Telekoma Republike Srpske plaćeno 650 miliona evra, te da po toj logici 58 odsto Telekoma Srbija vredi bar tri milijarde evra. I to bez vrednosti nekretnina, centrala, softvera, rutera, optičkih kablova i druge opreme.

U objavi tendera Agencija za privatizaciju uopšte nije navela procenu vrednosti kompanije, već samo iznose upisanog novčanog i nenovčanog kapitala. Na tenderu iz 2010. procenjena vrednost iznosila je 2,45 milijardi evra, dok je 2015, prema nezvaničnim informacijama, privatizacioni savetnik – francuska kompanija „Lazard“, u kojoj je jedan od direktora bivši ministar finansija Božidar Đelić – tu vrednost umanjio na 2,2 milijarde.

Na bazi desetogodišnje procene novčanih tokova ekonomista Dragovan Milićević je vrednost Telekoma procenio na 1,9 milijardi evra, uz ocenu da 58,1 odsto državnog udela otprilike vredi onoliko koliko je 2015. ponudio neimenovani američki investicioni fond, najverovatnije „Apolo“. Analitičar Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Momentum sekjuritis“ smatra da se za državne akcije može dobiti još manje – između 980 miliona i 1,050 milijardi evra – jer, kako kaže,  Telekom beleži pad dobiti za oko 15 odsto, padaju prihodi u fiksnoj a stagniraju u mobilnoj telefoniji, zbog smanjenih ulaganja u razvoj povećava se zaostajanje za konkurencijom, a na pad cena akcija utiču i višak zaposlenih, uz nedostatak stručnog kadra.

Oni koji smatraju da vrednost Telekoma Srbija opada kao razlog navode i činjenicu da država radi pokrića minusa u budžetu kroz dividende neprekidno isisava profit iz ovog preduzeća. To je posledica partijskog upravljanja preduzećima, kaže predsednik Upravnog odbora hotela „Mona“ Tomislav Momirović, koji je uveren da će Telekom Srbija, ako se hitno ne privatizuje, za nekoliko godina biti firma koja neće moći da opstane bez državnih subvencija.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 18. 07. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas