Politika beogradski glas
Ekonomija

Gubitaši pojedu više novca nego što se uzme od penzija

Razgovarao: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Ona baš nema dlake na jeziku. Nije štedela „žute“, ne štedi ni esenesovce. U kolumni koju je „Politika“ odbila da objavi Vučića je nazvala „benevolentni diktator“ koji podnosi da mu se „poslanici frljaju ’vazduplohovima’ ili ’sineopsisima’, a učene ljude naziva glupacima kad objave dokaze o plagiranim doktoratima“.

Jer za razliku od nekih svojih kolega, koji mirne duše overavaju doktorske disertacije za koje se iz aviona vidi da su prepisane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović javno se bori protiv kvazidoktora, visokih državnih funkcionera koji ne znaju da beknu ni reč na engleskom i ostalog polusveta koji je ovladao javnom i političkom scenom Srbije. Kada ju je Marijan Rističević tužio sudu, samo je slegla ramenima: „Sama sam prizvala otpadne vode u svoj slivnik.“ I poručila: „Naprednjaci, svi ste vi – Rističevići!“

Na početku razgovora za „Beogradski glas“ podsećamo je da prvi među Rističevićima, „predsednik premijer – šef svih kućnih saveta“, kako ga ona naziva, tvrdi da „svako ko pogleda kroz prozor mora da vidi kako nam je bolje nego ikada“, iako podaci kazuju da su tokom njegove dosadašnje vladavine prosečne plate povećane za oko 50, a prosečne penzije za jedva desetak evra.

A šta vidi Danica Popović?

Pogledom kroz prozor te se stvari ne vide – recimo, i na Menhetnu ima beskućnika, verovatno i više nego u centru Beograda! Samo, razlika je u institucijama: radi li policija svoj posao, rade li sudovi… i tako redom. Sad, plate i penzije jesu ovde bedne, a izbor je sledeći: ili se priključi naprednjacima, stavi porodicu i prijatelje na listu sigurnih glasova SNS-a ili – nestani. To se kroz prozor ne vidi, a svi to znamo.

Državu vode nesposobni

U praktičnom delanju naprednjaci su, kako se to moderno kaže, u potpunosti preuzeli agendu demokrata i čine sve ono zbog čega su predstavnike prethodne vlasti do juče nazivali nacionalnim izdajnicima. Pa ipak, na proteklim beogradskim izborima birači su demokrate, ali i ostale stranke koje se zalažu za promenu sistema, surovo kaznili. O čemu se tu radi?

Tu su prvenstveno krive same demokrate. Kad vi u tom opštem slomu postavljate Šutanovca za predsednika stranke, jasno je da ste uvereni da je sve u redu! Ili, što je još gore, možda i niste uvereni da je baš sve u redu, ali pošto DS već dugo nije stranka u klasičnom smislu nego interesno preduzeće, onda će glasačka mašina raditi u korist onih sa najviše privilegija. U stvari, „žuti“ su se ponašali isto kao i ranije, ali sada nisu nudili zaposlenja, plate i položaje. Ko bi za to glasao?

Ministar finansija Dušan Vujović nedavno je izjavio da je Vlada u budžetu za 2018. ostavila maksimalno mogući prostor za povećanje plata i penzija – 600 milijardi dinara (pola milijarde evra) ili 1,5 odsto BDP-a, što je, kako je rekao, „svetski rekord“ da se u okviru nekog programa štednje ostavi toliki prostor za povećanje plata i penzija. Da li je možda taj novac planiran da lakše progutamo najavljeno rešenje kosovskog pitanja i ustavne promene?

Vreme štednje bi trebalo da je za nama, a glavne stvari nisu urađene. Privreda i dalje radi isto kao što je radila. Bor, Resavica, i svi ostali gubitaši, pojedu više novca nego što se prikupilo smanjenjem penzija. Na čelna mesta stavljaju se ljudi od kojih je svakog normalnog sramota. Tako da je ovde uspeh polovičan. S jedne strane, izbegli smo bankrot, s druge, ništa nije promenjeno. Zato se i nastavlja sa merama štednje jer je sve ostalo isto. A da li će narod da proguta da se odreknemo Kosova za rast plata od 50 evra, videćemo. Verovatno hoće.

Jedna od stvari koje su naprednjaci preuzeli jeste i sistem subvencionisanja stranih investitora. Samo je SIEPA promenila ime u RAS, a sistem je, čini se, još više ponižavajući za zaposlene i još štetniji po državni budžet nego što je bio. Izgleda kao da nema zahteva stranaca koji vlast neće ispuniti samo da bi se, prilikom potpisivanja ugovora i otvaranja fabrika, promovisao njen lider. Kakav je vaš utisak?

Slika nije tako crno-bela. Ne verujem da Vučić samo želi da otvara Potemkinova sela i da se slika. Ali činjenica je da ovde neće nijedan investitor da dođe ako ne dobije subvencije. A neće da dođe jer sistem ne radi. Jer se zakoni ne primenjuju. Jer nesposobni vode državu. E sad, za brži rast bi trebalo da Vučić otera i većinu svojih direktora i sve svoje poslušnike, da raspiše  konkurse, da oslobodi sudstvo i medije, pa da sistem oživi. Ali ako izabere da institucije rade svoj posao, on će svoj posao da izgubi. Izgubiće i partiju ako prestane da zapošljava i deli privilegije. Dakle, drugog rešenja za njega nema – nego da nam dovodi Vuline, Stefanoviće, Drobnjake, „vazduplohove“… Pogledajte samo ovaj naslov: „Stefanović i Vulin razmotrili bezbednosnu situaciju u zemlji“. Što reče Igor Brakus na „Tviteru“: „E ako ste vas dvojica razmotrili, onda nemamo razloga za brigu…“

Posle dva neuspešna tendera, 2010. i 2015, za ovu godinu najavljen je i treći tender za prodaju državnog udela u Telekomu Srbija. Šta mislite, hoće li biti „treća sreća“?

Telekomu je neophodno da se izvuče iz partijskih kasa. To se ne može uraditi drugačije nego privatizacijom. Dakle, možete da birate: ili da Telekomovi tenderi pune kasu SNS-a i njihovih partnera ili da ustupite firmu onima koji to neće raditi. Ali ko nam garantuje da neće? Pa niko, dok pravosuđe ne funkcioniše. Ako Telekom, na primer, prodamo Bogoljubu Kariću ili nekom njegovom konzorcijumu, svakako nam neće biti bolje. Dakle, opet se vraćamo na pravosuđe.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 08. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas