Ekonomija

Dok Vučić imitira Miloševića, njegovi ljudi pljačkaju Srbiju

Razgovarao: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Aleksandar Vučić sada već i ne skriva da vodi politiku Slobodana Miloševića u izmenjenom obliku. Milošević je svoj opstanak na vlasti kupovao ratovima u kojima Srbija nije zvanično učestvovala, a iz svih je izašla kao poražena. Istovremeno je bio čovek koji je sve žrtvovao zarad ostanka na vlasti, pa čak i sopstveni život. Setite se da je Milošević bio „faktor stabilnosti“ Zapadnog Balkana nakon potpisivanja sporazuma u Dejtonu 1995, da bi samo četiri godine kasnije Srbija bila bombardovana. Danas je Aleksandar Vučić taj faktor stabilnosti, kako ga zapadni političari vide, dok istovremeno čekaju da se Vlada odrekne dela sopstvene teritorije. U međuvremenu, ljudi bliski Vučiću pljačkaju Srbiju „na veliko“, privatizuju institucije i uništavaju nepodobne. Šta posle toga? Naravno, očekuje nas otrežnjenje koje će, kao i te 1999, biti pre svega ekonomski bolno. Srbija je danas jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi i to vlast vešto uspeva da sakrije uz pomoć pojedinaca iz EU i nekih međunarodnih institucija, kaže za „Beogradski glas“ dr Goran Radosavljević, potpredsednik Socijaldemokratske stranke i profesor FEFA univerziteta.

Prema vašoj oceni, „EU nikada u svojoj istoriji nije imala ovako loše predstavnike u Briselu“ pa „nije ni čudo što politika u zemljama članicama ide u potpuni ekstremizam“. U kojoj meri je „kvalitet“ briselske administracije odgovoran za tolerisanje ekonomskih poteza Vučićeve vlasti, koji ne samo da su štetni po državu i stanovništvo već su i u potpunoj suprotnosti sa preporukama Evropske komisije i obavezama Srbije u procesu pridruživanja EU?

Iako stojim iza tvrdnje da u Briselu od osnivanja EU nije sedela lošija garnitura političara, oni su samo delimični krivci za situaciju u kojoj se nalazimo. EU ima svoje prioritete, a u ovom trenutku to je rešavanje statusa KiM, tj. insistiranje na tome da ga Srbija prizna. To je naravno licemerno jer nisu ni sve zemlje EU to uradile. Umesto da tu činjenicu koristi da u pregovorima izvuče što bolju poziciju, Vlada je svesno zanemaruje i servira nam da je to pozicija EU. A to nije pozicija EU, što je Španija jasno pokazala tokom poslednjeg samita EU ‒ Zapadni Balkan.

I posle šest godina skoro apsolutne vlasti čini se da Aleksandar Vučić od kritike svojih prethodnika, pre svega demokrata, još uvek nema „jačih“ argumenata. I to mu „prolazi“, pa izgleda da će na kritici demokrata „jahati“ bar još jedan mandat. Šta vi mislite o gresima demokrata?

Činjenica je da su prethodne koalicione vlade predvođene DSS-om, pa DS-om, pravile određene greške, jer da je sve bilo dobro, i danas bi bile na vlasti. Umesto toga, DSS jedva da postoji, a DS je verovatno na najnižem nivou podrške građana od svog osnivanja. I to su činjenice koje nisu sporne. Međutim, porediti vlade koje su izgradile prve institucije u Srbiji (Agencija za borbu protiv korupcije, Komisija za zaštitu konkurencije, Zaštitnik građana, Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, Poverenik za zaštitu građana i dr.) i ovu koju predvodi SNS, koji je sve institucije uništio ili marginalizovao, van je svake pameti. SNS je svoju politiku izgradio na kritici demokrata i borbi protiv korupcije, a uz potpunu medijsku blokadu i trovanjem medijskog prostora plasiranjem lažnih vesti putem tabloida kreira javno mnjenje prema svojoj meri. To nije novo u Srbiji, nažalost, ali sada je poprimilo akutnu dimenziju. Zadatak opozicije je da se izbori za vraćanje demokratije, a to u ovom trenutku znači pobeda ove vlasti. Međutim, teza da se demokratskim putem može pobediti nedemokratska vlast u Srbiji ozbiljno se dovodi u pitanje.

Fijat nije bajka

Jedna od najvećih naprednjačkih optužbi odnosi se na proces privatizacije koji je, kako kažu, bio kriminalan, obeležen velikom korupcijom i rasprodajom važnih resursa. S druge strane, danas imamo prodaju PKB-a, tajne ugovore s partnerima nacionalnog avio-prevoznika i Aerodroma „Nikola Tesla“, „Beograd na vodi“ itd. Koje su sličnosti i razlike između ondašnje i sadašnje privatizacije?

Naprednjaci su punih šest godina na vlasti i imali su dovoljno vremena da ispitaju sve kriminalne radnje koje su predstavnici vlasti pre njih navodno radili. Umesto toga, imamo ključne „igrače“ iz vremena navodnih sumnjivih privatizacija u redovima današnje Vlade. Nemojte da zaboravite da, osim NIS-a, nijedna velika privatizacija nije urađena u vreme vlade koju je vodio DS nakon 2008. godine. Čak je i ta bila dogovorena 2007. za vreme koalicione vlade na čijem je čelu bio Koštuničin DSS. Jedan od razloga je naravno i kriza koja je 2009. zadesila Evropu i Srbiju. Dakle, najveći broj privatizacija desio se u periodu od 2004. do 2008, u vreme kada je vladu predvodio DSS, a koalicioni partner bio je G17 plus uz manjinsku podršku SPS-a. Danas je SPS koalicioni partner SNS-a, a G17 plus bio je deo te vlade, pri čemu su kadrovi te stranke i danas na ključnim pozicijama u državi. Ja smatram da je sakrivanje ugovora sa investitorima (Fijat i NIS) u vreme vlade koju je predvodio DS do 2012. bio pogrešan korak. Naročito zato što se kasnije ispostavilo da tu nema ničega što bi trebalo sakriti. Međutim, to je danas postalo način poslovanja i gotovo da nema ugovora sa investitorima koji nije sakriven od očiju javnosti. Ako pored toga ima i elemenata koji ukazuju na to da su ti dogovori imali sumnjiv karakter (Beograd na vodi) ili da prete da budu raskinuti (Er Srbija) ili pak da je investitorima koji su juče osnovani sa kapitalom od 100 dinara prodato najvrednije poljoprivredno zemljište u okolini Beograda (PKB), onda sve to budi sumnju da je sakrivanje ugovora u stvari prikrivanje kriminalnih radnji. Ako nema ničega nezakonitog, nema ni razloga da se krije.
Na „Tviteru“ se vrti pitanje „šta bi sa onim ’Fijat 500L’ automobilima koje je trebalo da izvozimo za Rusiju“. Pitanje jeste na mestu, ali bajku sa „Fijatom“ i neverovatne privilegije koje ova kompanija uživa o trošku poreskih obveznika overio je bivši predsednik Srbije i sadašnji predsednik vaše stranke Boris Tadić.

Predlažem da odete do Kragujevca i da se sami uverite da „Fijat“ nije bajka, već realnost. Jedan od najzaslužniji za to jeste bivši predsednik Srbije Boris Tadić. „Fijat“ je danas ubedljivo najveći izvoznik, a šta kompanija znači za sam Kragujevac, najbolje je da pitate same građane Kragujevca. Međutim, nakon smene vlasti i dolaska naprednjaka, niko se nije bavio tom najvećom investicijom i kompanijom u kojoj Vlada Srbije ima oko 30 odsto vlasništva. To zanemarivanje i negiranje vrednosti projekta koštalo nas je u međuvremenu pada proizvodnje i odlaganja proizvodnje drugog modela, kako je to bilo ranije planirano. Automobilska industrija je nosilac razvoja gotovo svake zemlje i jedna od pet industrijskih grana koje najviše učestvuju u međunarodnoj trgovini. Šta znači imati velikog proizvođača automobila u zemlji, može se videti iz primera Slovačke, Češke, Poljske ili Mađarske. Problem je što mi nismo iskoristili dolazak tako velike kompanije u Srbiju da kreiramo veliki broj malih i srednjih preduzeća koja će biti kooperanti „Fijata“. Umesto toga, davali smo enormne subvencije stranim kompanijama koje ovde motaju kablove ili liju plastiku, a čija je dodata vrednost proizvodnje jako mala. Mislim da je to najveća greška koja danas dovodi u pitanje i samu isplativost „Fijat“ investicije. Umesto da se pobrine da „Fijat“ iz Srbije izvozi dva ili tri puta više novih modela automobila, vlast je plasirala bajku o 10.000 automobila koje ćemo izvoziti za Rusiju. Osim što to nije realno, sam nivo tog izvoza (oko 120 miliona evra godišnje) gotovo je smešan i služi samo za dnevno političke potrebe vladajućih stranaka.

Afere ministra finansija

Uprkos brizi za siromašne, Vlada je pripremila izmene Zakona o socijalnoj zaštiti kojima se dodatno marginalizuju najranjivije socijalne grupe, a uvodi se i sistem prinudnog rada kao uslova za dobijanje socijalne pomoći. Kakav je vaš stav o tome?

Srbija nema nikakvu socijalnu politiku jer ne zna tačno ko su siromašni. To je osnova svega. Pričamo o socijalnim kartama decenijama, a niko ih do sada nije napravio. Ja verujem da to nije slučajno jer socijalna politika kod nas služi u političke svrhe, kao i sve ostale politike koje ova Vlada vodi. Naravno, bilo je potrebno disciplinovati određene korisnike tog sistema, te je ovakav korak uvođenja prinudnog rada „razumljiv“ i, po mom mišljenju, samo je nastavak razaranja svih institucija koji je Vlada koju predvodi SNS započela 2012. godine.


Kao profesor na predmetu Javne finansije i bivši državni sekretar u Ministarstvu finansija šta očekujete od državnih finansija kojima rukovodi Siniša Mali?

Apsolutno ništa. Proći ćemo kao i u vreme kada je ministar bio Dinkić. Najveća konjuktura rasta u Evropi i svetu u prethodnoj deceniji, a mi ispod proseka.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 10. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas