Ekonomija

Deca iz visokog prizemlja

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Mada sam na predsednika ljut zato što je tajno organizovao referendum na kom je narod odbacio njegov predlog o razgraničenju sa Kosovom (poznajem mnoge ljude koji bi, da su znali za glasanje, zaokružili DA), javno podržavam ideju Aleksandra Vučića da se ubuduće grade zgrade sa najviše četiri sprata.

Ne zato što ja živim na četvrtom spratu i imam samo jedno dete, a da sam živeo u visokom prizemlju i da nije bilo rata, sankcija, hiperinflacije, podstanarstva, nezaposlenosti, infarkta itd., mogao sam da imam barem dvoje, već zato što sam uveren da korelacija između spratnosti i nataliteta zaista postoji. Posebno imajući u vidu stanje beogradskih liftova koji su u proseku stari četiri decenije i često se kvare, a da bi se remontovali, stanari na regularnu cenu moraju JKP „Infostan“ da plate reket od po deset odsto za svaku deceniju. Jer – kome je do seksa posle penjanja na 14. ili 22. sprat?

Žalosno je i neprimereno što se deo medija sprda sa ovim predlogom samo zato što nikom od statističara i demografa nije poznato istraživanje po kom se u višespratnicama, poput kule u „Beogradu na vodi“, rađa manje dece nego u kućama i zgradama manje spratnosti. No, neobaveštenost naučnih krugova u ovom je slučaju irelevantna, jer empirijski je dokazano da Aleksandar Vučić nikad ne laže, čak ni kada govori o penzijama. Zato bih želeo da ukažem na neke detalje koji bi se, ako Ana Brnabić dozvoli, mogli inkorporirati u ovaj višeslojni projekat i doprineti da predsednikova vizionarska ideja o građevinarstvu u službi rađanja što pre zaživi. Sve sa sloganom: „Gradnja niska, da uložiš Kviska!“

Čekajući da Srbiju preplave nove četvorospratnice, TV „Pink“ bi mogao da obogati svoj obrazovni program rijalitijem koji bi bračne i ostale parove podsticao da prilikom vođenja ljubavi preferiraju misionarsku pozu koja omogućava najdublju penetraciju, a time i najbrže začeće, dok bi ostale televizije sa nacionalnom frekvencijom, umesto dosadne „Plodne zemlje“, u kojoj se mahom reklamiraju proizvođači pesticida, mogle uvesti emisiju „Plodni dani“.

Takođe, ljudima treba skrenuti pažnju da je za stvaranje potomstva najbolje odabrati termin oko 17 časova, jer tada muškarci imaju najveći broj spermatozoida, a što je sada neizvodljivo jer u to vreme manji deo zaposlenih tek kreće kući, a veći deo još uvek ne sme da izađe s posla. S tim u vezi, a u saradnji sa vlasnicima šoping centara i kladionica, te čelnicima Lige šampiona, valja razmotriti vraćanje radnog vremena na nekadašnji termin od 7 do 15 časova, što bi spermatozoidima otvorilo prostor da stupe u dejstvo u momentu kad su na gomili. U projekat bi se, naravno, morao uključiti i Goran Vesić pomeranjem saobraćajnog kolapsa u Beogradu, koji sada traje od jutra do mraka, na vreme kad se ne prave deca.

U slučaju da se sa niskom gradnjom ponovi neprijatno iskustvo referenduma o razgraničenju sa Kosovom, predlažem primenu skrivenih podsticaja, najpre neinvazivnih, poput don Fabijanovog bušenja kondoma iz Brešanovog filma „Sveštenikova deca“, a u krajnjoj nuždi i nešto ekstremnijih metoda oca Makarija iz filma „Čudo neviđeno“ Živka Nikolića. Ali šta ćemo ako ideja zaživi? Ako niska Srbija bude kmečala bez prestanka?  

Muškarci koji „švrljaju“, a većina to počinje da radi čim im supruge zatrudne, relativno lako se mogu kontrolisati legalizacijom prostitucije, po modelu Narodne skupštine. Ali šta sa ženama koje su, kako kaže Milena Antić iz Ministarstva rada, „poslodavcima potrebne da rade a ne da idu na porodiljsko odsustvo“?  Najsuvisliji predlog za rešenje ovog problema pronašao sam na netu: Trajanje trudnoće zakonom treba skratiti najpre na šest, a potom na tri meseca. Mislim, kaže vickasti predlagač, da ovaj skupštinski saziv ne bi imao nikakav problem da izglasa ovakav zakonski predlog.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 24. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas