Ekonomija

Bivši radnici PKB-a: Tužili smo državu za neisplaćene akcije

Izvor: Insajder

Udruženje penzionera i bivših radnika PKB-a „RIT“ podnelo je Privrednom sudu u Beogradu tužbeni zahtev za isplatu besplatnih akcija PKB-a koje su im, kako tvrde, nezakonito uskraćene. Predstavnici ovog udruženja navode da trenutno preko 1800 bivših radnika PKB-a traži od kombinata i države isplatu akcija u ukupnom iznosu od oko 850 miliona dinara.

Advokat Udruženja „RIT“, Saša Gemaljević kaže za Insajder da je država raznim sporazumima i zaključcima društveni kapital PKB-a prevela u državni i tako nezakonito uskratila radnicima pravo na besplatne akcije.

„U PKB-u je postojao neosporno utvrđeni društveni kapital koji je po zakonu izvor prava za upis besplatnih akcija radnicima. Akcije ne mogu da nestanu kao što ni zaključci Vlade ne mogu biti jači od zakona“ rekao je Gemaljević.

On je na sednici Skupštine Udruženja penzionera i bivših radnika PKB-a objasnio da je na prethodno poslate zahteve radnika o upisu akcija, Ministarstvo privrede dalo negativan odgovor. Ocenio je da su za to izneli kontradiktorne razloge.

„Prvo su naveli da radnici ne mogu ostvariti pravo na akcije jer PKB od 2009. ne poseduje društveni kapital a zatim da nemaju pravo na isplatu akcija jer predmet prodaje PKB-a nije bio kapital preduzeća već njegova imovina“ rekao je Gemaljević.

On je naveo i da je PKB odbio da mu dostavi neophodnu dokumentaciju, uključujući i procenu vrednosti kapitala preduzeća.

Sednici Skupštine Udruženja RIT juče je prosustvovalo oko 800 ljudi a predstavnici udruženja su istakli da se neće odreći svojih prava kao i da će, ukoliko to bude potrebno, organizovati protestna okupljanja ispred nadležnih institucija države.

Pre prodaje, državno zemljište upisano kao privatno vlasništvo državnog PKB-a

Jedna od tema na skupu penzionera i bivših radnika PKB-a, bilo je i istraživanje Insajdera objavljeno u serijalu „Prodaja“ o tome kako je državno poljoprivredno zemljište, koje je PKB samo koristio, upisano kao privatna imovina državnog kombinata, čime je omogućena njegova prodaja.

Podsetimo, kompanija AL Dahra je početkom oktobra prošle godine kupila deo imovine PKB-a za oko 120 miliona evra. 

Prodato je i oko 17 000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje je prethodno prevedeno iz državne u privatnu imovinu PKB-a.

Prema istraživanju Insajdera, to je omogućeno odlukama i sporazumima koje su donosili predstavnici vlasti od 2009. godine do danas a sprovedeno Zaključkom Vlade iz 2015. kojim je naloženo državnom pravobranilaštvu da okonča upravne sporove i dozvoli da se državno zemljište upiše kao privatna svojina državnog kombinata.

Na taj način je zaobiđen Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji zabranjuje otuđenje državnog poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa.

Istraživanje Insajdera pokazalo je i da je Republika Srbija prodala Al Dahri čak i zemljište PKB-a koje je obuhvaćeno važećim projektom izgradnje brze saobraćajnice Beograd – Zrenjanin. Realizacija tog projekta značila bi da će država od Al Dahre morati da otkupljuje zemljište koje je nedavno prodala.

Da bi za otkup tog zemljišta Republika Srbija mogla da plati i do 20 puta veću cenu od one po kojoj je zemljište prodato Al Dahri pokazuju podaci o nedavnoj ekproprijaciji poljoprivrednog zemljišta za izgradnju deonice Koridora 11 od Surčina do Obrenovca.

Država i Javno preduzeće Putevi Srbije su, prema dokumenatciji u koju su uvid imali novinari Insajdera, zbog izgradnje tog puta, vlasnicima zemljišta u Jakovu i Boljevcu 2016. godine morali da plate nadoknadu u iznosu od 25 do 50 000 evra po hektaru dok je za hektar poljoprivrednog zemljišta u Surčinu isplaćivano čak 130 000 evra po hektaru.

Kroz postupak privatizacije PKB-a, zemljište je Al Dahri prodato po ceni od 4 700 evra po hektaru .

Na pitanje Insajdera zbog čega je država dozvolila prodaju poljoprivrednog zemljišta promenom vlasništva, predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da je prilikom privatizacije PKB-a sve urađeno po zakonu jer je odluke Vlade odobrio Republički sekreterijat za zakonodavstvo. On je dodao da bi u suprotnom „imali pravobranioca čiji je posao da zaštiti taj interes“. Na konstataciju novinarke Insajdera da je u serijalu „Prodaja“ objavljen sporni Zaključak Vlade kojim se upravo nalaže Pravobranilaštvu da u ovom slučaju ne radi svoj posao, Vučić je rekao da nije stigao da odgleda serijal ali da Al Dahra zemljište ne može odneti na ćilimu.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 04. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas