Ekonomija

Biro zapošljavanja u plusu, nezaposleni bez naknade

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Gospoda iz MMF-a su zadovoljna. Uz sitne zamerke, poput kritike što još uvek nije prodata „Komercijalna banka“, rijaliti zvani „čuvarkuća“ se odvija po planu. To što je Srbija po ekonomskim i medijskim slobodama sve lošije plasirana na svetskim listama, a po kvalitetu pravnog poretka i indeksu svojinskih prava među najgorima, jedva nešto bolja od Albanije i BiH, apsolutno ih ne zanima. Vašingtonske birokrate, jednako kao i oni u Briselu, još manje su zainteresovane da makar opomenu Vladu Srbije zbog brojnih manipulacija u zakonskim tekstovima i neuko sročenim strategijama razvoja, a čija je posledica dalje sužavanje socijalnih prava građana. Tipičan primer su nezaposleni koji za naprednjačku vlast postoje samo kada ih statističkim vratolomijama pretvara u „zaposlene“, ali ne i kada ih treba zaštititi kao pripadnike jednog od najranjivijih delova društva najviše izloženog riziku od siromaštva.

Nejednakost i među nezaposlenima

Pitanje zaštite nezaposlenih dobija na značaju nakon najave ministra finansija da će od januara naredne godine, kao jedna od mera za rasterećenje privrede, biti ukinut doprinos za nezaposlenost na teret poslodavca (isti doprinos na teret zaposlenog ostaje na snazi), jedan od glavnih izvora prihoda Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Kada je polovinom 2017. prvi put najavljena ova mogućnost, mnogi su bili iznenađeni saopštenjem Vlade u kome se kaže da je povod za razmatranje smanjenja ili ukidanja doprinosa za nezaposlene na teret poslodavca činjenica da je NSZ, prema finansijskom izveštaju za 2016, po ovom osnovu prihodovala oko 20 milijardi i ostvarila suficit od preko tri milijarde dinara. Predlog za ukidanje ovog doprinosa podržao je i Fiskalni savet, takođe sa obrazloženjem da NSZ u svom budžetu često ostvaruje suficit. Tako smo došli u paradoksalnu situaciju da institucija koja vodi brigu o ljudima bez posla ima višak novca, a da su nezaposleni sve manje zaštićeni.

Po Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, pravo na naknadu u slučaju gubitka posla imaju samo nezaposleni koji su u prethodnoj godini bili neprekidno osigurani za slučaj nezaposlenosti i nezaposleni koji su prethodnih 18 meseci bili osigurani sa prekidima. To znači da zaposleni koji je bio osiguran 30 go­dina, ali mu poslodavac nije uplaćivao osiguranje prethodnih 18 meseci, ne može ostvariti pravo na naknadu iako je 30 godina uplaćivao osiguranje.

Psiholog Sarita Bradaš, saradnik Fondacije „Centar za demokratiju“, u istraživanju „Politike zapošljavanja u Srbiji – podstrek (ne)dostojanstvenom radu“ navodi da je u NSZ 2017. planirano je da od 22,9 miliona dinara prihoda od doprinosa za socijalno osiguranje za naknadu za slučaj ne­zaposlenosti bude isplaćeno 12,538 miliona ili svega 55 odsto uplaćenih sredstava. Dakle, uprkos tome što je zakonom propisano da se kroz doprinose za slučaj nezaposlenosti obezbeđuju prava za slučaj nezaposlenosti, ne postoji garancija da će osoba koja je uplaćivala doprinose imati naknadu kada po­stane nezaposlena.

Prema podacima koje iznosi Bradaševa, broj korisnika naknade za nezaposlene je u 2017. u odnosu na 2015. smanjen za 48 odsto, dok je istovremeno broj nezaposlenih smanjen za 12,5 odsto. Ponovnim izmenama Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti iz decembra 2017. položaj malobrojnih nezaposlenih koji primaju naknadu, od kojih 54 odsto dobija naknadu do šest meseci, a 83 odsto prima minimalni iznos na­knade koja je ispod granice siromaštva, dodatno je pogoršan. Iznos minimalne naknade dodatno je smanjen, a povećan je iznos maksimalne naknade koju prima svega dva odsto korisnika, tako da su i nejednakosti među korisnicima povećane. Umesto da unapređenje položaja nezaposlenih bude u fokusu politika zapošljavanja i socijalne politike, izmenama zakonodavstva ostvaruju se uštede na račun najranjivijeg dela stanovništva, konstatuje Bradaš, navodeći da u odnosu na Srbiju manju pokrivenost nezaposlenih naknadama imaju samo Litvanija, Rumunija i Bugarska.

Muvanje s podacima o nezapolenosti

Analizirajući Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (NAPZ), kao osnovni instrument aktivne politike zapošljavanja u okviru Nacionalne strategije zapošljavanja 2011‒2020, Sarita Bradaš ukazuje na mnoge nedoslednosti ovog dokumenta, poput one da je broj nezaposlenih na evidenciji NSZ u 2017. smanjen za više od 70.000. Ona navodi da razlozi za smanjenje registrovane nezaposlenosti pre svega leže u manjem prilivu nezapo­slenih (smanjenje broja novoprijavljenih za 43.318) i brisanju nezaposlenih sa evi­dencije zbog nepridržavanja zakonskih obaveza (za 19.641). U odnosu na prethodnu godinu, u 2017. broj nezaposlenih je smanjen za 50.374, pri čemu je broj zaposlenih sa evidencije povećan za samo 3.386, što očito pokazuje da je smanjenje nezaposlenosti ponajmanje posledica novih zapošljavanja. Uz to, poslednje četiri godine broj stanovnika starosti od 15 do 59 godina smanjio se za 212.000, kao posledica negativnog prirodnog priraštaja, ali i sve većeg broj građana Srbije koji emigriraju tražeći posao i pristojan život po celom svetu. Međutim, službenici Vlade koji su radili na izradi NAPZ-a ovaj pro­blem uopšte ne registruju.

A kao krunski dokaz iskrenosti naprednjačkog opredeljenja ka evropskom putu Bradaš navodi da politika zapošljavanja, opredmećena u NAPZ, prepoznaje značaj ulaganja u znanje, iako se ova ulaganja u okviru Strategije „Evropa 2020“ smatraju ključnim za kreiranje novih, kvalitetnih radnih mesta i dostizanje stope zaposlenosti stanovništva starosti 20‒64 godine od 75 odsto.

Prema podacima „Eurostata“, Srbija za istraživanje i razvoj izdvaja 2,3 puta manje nego zemlje EU 28 ili, posmatrano po glavi stanovnika, deset puta manje od Slovenije, a 31,5 puta manje od Danske. Struktura ulaganja u istraživanje i razvoj u Srbiji potpuno je drugačija nego u zemljama EU 28, gde je učešće privatnog sektora dominantno (preko 55 odsto), dok je ono u Srbiji jedva nešto veće od deset odsto. Zašto privatni sektor tako malo ulaže u istraživanje, pita se Sarita Bradaš i daje jasan odgovor: zato što 62 odsto malih i srednjih preduzeća koja zapošljavaju najveći broj radnika (59,6 odsto) posluje u nisko tehnološki razvijenim delatnostima, dok je u tehnološki visokorazvijenim delatnostima svega 2,6 odsto privatnih preduzeća sa učešćem od 3,3 odsto zaposlenih.

„Od zemlje koja je nekad imala brojne naučne institute u svim oblastima, kao i razvojno istraživačka odeljenja u svakom većem preduzeću povezana sa naučnim institucijama, Srbija je došla na periferiju Evrope. Danas je Srbija zemlja u kojoj se uz državne subvencije otvaraju fabrike u kojima se angažuju ljudi za manuelne poslove, u veoma lošim radnim uslovima, za šta dobijaju zarade kojima ne mogu da podmire ni osnovne potrebe, a kamoli da obezbede dostojanstven život za sebe i porodicu“, kaže Sarita Bradaš.

Ali izostanak ulaganja u znanje, manjak sloboda i prava i slične trice i kučine MMF ne zanimaju. Ne smetaju im ni strategije razvoja kulture i nauke usmerene na „jačanje nacionalnog identiteta“. A posledice takve politike i te kako su vidljive. Iako su po raznim osnovama sve više podeljeni, pa čak se i međusobno mrze, Srbi imaju i sve veću etničku distancu prema drugim, pre svega susednim narodima. Prema istraživanju CeSID-a, više od polovine pripadnika srpskog naroda ne želi nikakve rodbinske veze sa Albancima, Romima, Bošnjacima, Hrvatima, Mađarima. Gde se siromaštvo i nesloboda udruže, ni tolerancija ne cveta.

Smanjen grobljanski deficit

Da u srpskoj ekonomiji nije sve tako crno, potrudio se da pokaže ekonomista Miroslav Zdravković. Na sajtu www.makroekonomija.org Zdravković je analizirao podatke o svetskoj trgovini nadgrobnim pločama koji pokazuju da je Srbija, sa izvozom od 7,5 miliona evra u 2017, na solidnom 49. mestu u ovoj delatnosti. Ono što raduje, kaže Zdravković, jeste činjenica da je izvoz od 2008. povećan tri puta i da se Srbija nalazi među najbrže rastućim izvoznicima u svetu. Od susednih zemalja veću vrednost izvoza od Srbije imaju Hrvatska i Bugarska, ali Zdravković je uveren da će ih Srbija u narednim godinama preteći, mada je značajno povećanje izvoza spomenika registrovano i u Mađarskoj (čak 20 puta) i Crnoj Gori (4,7 puta), ali ove zemlje na grobarskom tržištu još uvek ne ugrožavaju Srbiju. Doduše, konstatuje Zdravković, Srbija beleži i povećan uvoz nadgrobnih ploča – sa 12,8 u 2016. na 13,5 miliona evra u 2017, ali zahvaljujući rekordnom izvozu grobljanski deficit je sa 10,3 smanjen na šest miliona evra.

 

 

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas