Društvo

Topi se podrška politici prema migrantima

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Koliko migranata živi u Srbiji? Šta učiniti kad je status kvo ovakav: tu su, žele u EU, ona ih neće, a oni će pre ostati ovde nego se vratiti u svoju domovinu? Da li je tzv. evropska finansijska pomoć usmerena samo na potporu ekonomski iscrpljenom srpskom društvu ili je krajnja svrha – udomljenje migranata u Srbiji? Gde će i kako sviti krov oni kojima odobrimo azil? To su neka od otvorenih pitanja na koja domaća javnost još nije dobila odgovore. Pitanje je, takođe, u kom pravcu delaju naše vlasti.

Statistički podaci su jasni. Prema dopisu koji je 20. oktobra 2017.  parlamentu  uputio dr Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova, od 1. jula 2011. do 1. januara 2017. azil je zatražilo 618.412 migranata. Prošle godine stiglo je novih 6.199 zahteva. Ne računajući ovogodišnju priliv, u Srbiji danas živi 624.611 migranata. Dakle, na svakih 12 državljana Srbije dođe po jedan migrant.

Oni odbijaju ne samo da se vrate u zemlje čiji su državljani već i u države sa čijih su teritorija ušli u Srbiju. Istrajni su, pa je Srbija završila pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, gde je dobrano „povučena za uši“.

Naime, pred Upravnim sudom Srbije spor je izgubio migrant H. M., koga je Mađarska (ne osvrćući se na odluke Evropskog suda) vratila Srbiji. Tako su uradili jer je sa naše teritorije stupio na mađarsku. Onda H. M. traži azil u Srbiji. Zahtev mu je, kako su to i Mađari uradili, odbijen, rešeno je da bude vraćen u Makedoniju, iz koje je i ušao u Srbiju. Kako je, prema odluci Vlade Srbije,  Makedonija na listi sigurnih trećih zemalja – azil može zatražiti u Skoplju.

Iz svoje zemlje porekla H. M. je otišao januara 2016, zbog straha od prinudne mobilizacije, progona iz verskih razloga (pripadnik je sufizma, derviš) i stanja opšte nesigurnosti. Na putu do Srbije, iz Sirije, prošao je kroz Tursku, Grčku i Makedoniju. Konačna odluka Upravnog suda Srbije dostavljena je Beogradskom centru za ljudska prava (BCLJP) 17. oktobra 2017, a istog dana pravnici ove NVO, koji zastupaju H. M., traže od Evropskog suda da spreči vraćanje ovog migranta Makedoniji. Taj sud posle sedam dana privremenom merom zabranjuje Srbiji prinudno udaljenje H. M., koji kod nas ostaje do okončanja postupka protiv Srbije u Strazburu.

Strah od bolesti i terorizma

U BCLJP pitaju zašto Upravni sud Srbije nije uvažio „suštinu izveštaja UNHCR-a o rizicima koji postoje u Makedoniji“, po kojem se „izbeglice i tražioci azila ne smeju vraćati u Makedoniju dok ne dođe do značajnijeg poboljšanja situacije“. Komiteti UN za ljudska prava, za prava deteta i za eliminaciju rasne diskriminacije, kao i neka druga međunarodna tela, smatraju da je „problematična praksa automatske primene koncepta sigurne treće zemlje“,  navodi pomenuta NVO u analizi „Pravo na azil u Republici Srbiji 2017. godine“. I spor koji se vodi u Strazburu svedoči da se Srbiji vezuju ruke za vraćanje u Makedoniju onih migranata koje EU neće da primi, a koji su iz Makedonije ušli u našu državu.

Kako na suživot s migrantima gledaju građani? Prošlog maja Fondacija „Ana i Vlade Divac“ sprovela je istraživanje javnog mnjenja u okviru projekta „Podrška lokalnim zajednicama u odgovoru na izbegličku krizu“. Učestvovalo je 2.700 državljana Srbije, starosti od 15 i više godina, iz Beograda, Dimitrovgrada, Lajkovca, Preševa, Sjenice, Tutina, Subotice i Šida. Pozitivan stav prema migrantima opao je sa 47 na 43 odsto. Trećina ima negativan stav prema njima, što je znatno povećanje u odnosu na prethodnih 19 odsto. Ogromna većina anketiranih misli da je Srbija bolje od susednih država prihvatila migrante. Tri petine razumeju probleme izbeglica i u njima vide mlade, miroljubive ljude, međutim, polovina ispitanika strahuje da bi migranti mogli preneti neke bolesti građanima Srbije, dok se trećina oseća nesigurno zbog terorističkih napada. Mada su ispitanici iz gradova sa najvećom koncentracijom migranata, opao je broj anketiranih koji su direktno komunicirali sa migrantima, zaključeno je u pomenutoj publikaciji BCLJP.

Građani koji su razgovarali sa migrantima ocenjuju taj kontakt pozitivno, najčešće u Sjenici, Tutinu i Preševu (iznad 95 odsto). Većina anketiranih smatra da EU mora preuzeti brigu o migrantima, a na jednu trećinu smanjen je broj onih koji kažu da je to posao srpske vlade. Konstatuje se da nije bilo „većih incidenata sa elementima ksenofobije i rasizma“, ali je potrebno raditi „sa lokalnim zajednicama“ u kojima su centri za azil i prihvatni centri. Zašto? Zato što „integracija kao proces zahteva dvosmeran pristup u kome će se upoznati dve zajednice koje otpočinju zajednički život kako bi postojao suživot umesto segregacije zajednica prema etničkoj ili rasnoj pripadnosti“, objašnjava BCLJP. U toj organizaciji naglašavaju da Srbija „kao država koja je u nezavidnoj ekonomskoj situaciji“, u kojoj su „nedovoljno poštovana radna prava, mora da uzme u obzir novu realnost koja podrazumeva novu ranjivu grupu na tržištu rada i prepozna je u strateškim dokumentima kao ranjivu kategoriju“.

Ovim oblikom nove realnosti planski se bave pojedine opštine. U okviru dva projekta („Jačanje kapaciteta i pružanje pomoći u rešavanju izbegličke krize“ i „Jačanje kapaciteta Saveta za migracije za upravljanje azilom kroz izradu i realizaciju Lokalnih akcionih planova“), a uz finansije iz Ambasade Danske u Srbiji i potporu Danskog saveta za izbeglice, saglasnost i saradnju naših vlasti, lokalni akcioni planovi (LAP) spremaju se ili su već doneti u Aleksandrovcu, Subotici, Šidu, Kikindi, Zaječaru, Negotinu, Pirotu, Dimitrovgradu, Preševu, Bujanovcu, Bosilegradu, Sjenici, Tutinu, Žitorađi, Novom Kneževcu i beogradskim opštinama Voždovac i Palilula.

LAP je pre godinu dana donet u Aleksandrovcu i Mladenovcu. To su strateški, petogodišnji planovi (od 2017. do 2021), za čiju primenu Aleksandrovcu treba oko 80.000 evra, a Mladenovcu oko 1,85 miliona evra.

„LAP za unapređenje položaja izbeglica, interno raseljenih lica, povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, tražilaca azila i migranata u potrebi bez utvrđenog statusa, definisao je promene značajne za život lica koja su bila izložena prisilnom napuštanju svojih domova i raseljavanju zbog  rata na prostoru bivših jugoslovenskih republika, bombardovanja Kosova i Metohije, kao i zbog migrantske krize koja je eskalirala u jesen 2015. sa prostora Bliskog istoka, Azije i Afrike“, piše u aleksandrovačkom LAP-u. „Te promene i rešenja nameravamo da ostvarimo u svom lokalnom okruženju u predviđenom vremenskom periodu“.

U istoj vreći našli su se prognanici i izbeglice iz Hrvatske i BiH, interno raseljeni Srbi sa KiM i migranti. LAP je, kao i onaj mladenovački, maestralno zakukuljen, uopšten i floskulisan, valja to umeti razumeti i čitati između redova. Za tražioce azila rečeno je da Vlada Srbije osniva centre za boravak i iz budžeta finansira njihovo funkcionisanje. „Migranti u potrebi bez utvrđenog statusa“ dolaze „sa ratom zahvaćenih područja Bliskog istoka i Afrike“, a Aleksandrovac svojim LAP-om odlučuje „koje promene, značajne za život ovih lica, namerava da ostvari“. Kreiranje i sprovođenje LAP-a za unapređenje položaja migranata tretira se kao „deo šireg mehanizma smanjenja siromaštva (!) i socijalne isključenosti osetljivih društvenih grupa“.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas