Društvo

Srbija ogrezla u korupciji

Piše: Dragica Bg. Pušonjić   

Beogradski glas – Dok Srbija beznadežno tone u živom blatu korupcije u javnom sektoru, najjača vladajuća stranka planski neguje suprotnu medijsku sliku za kućnu upotrebu i vlastiti ostanak na kormilu države. Slave nepostojeće uspehe u suzbijanju koruptivnog ponašanja državnih službenika i javnih funkcionera, od frontalne verbalne bitke ne odustaju jer ih je ona i dovela na vlast. A zna se, konj (metod) koji dobija trku ne menja se.

Odsustvo demokratije generator korupcije

Privid je lako održiv uz direktno ili indirektno gazdovanje medijskim prostorom. U simbiozi vladajuće stranke i ključnih medija, što naprednjaci, ruku na srce, nit su izmislili niti patentirali, blokirano je sve ono što dolazi izvan informativnog karantina u koji je zemlja pretvorena, a što narušava idiličnu sliku o tzv. domaćinskom vođenju države.

Zato najgledaniji i najčitaniji mediji i nisu izvestili građanstvo da je Srbija, prema Indeksu percepcije korupcije za 2018. godinu, lošije kotirana u odnosu na 2017. godinu i da smo zadržali hipoteku zemlje visokog nivoa korupcije. Ova vrsta hipoteke potvrđuje odsustvo demokratije u ključnoj sferi, a to su fer i slobodni izbori za nosioce državne vlasti. Prema tim podacima, Srbija je danas korumpirana jednako kao što je bila daleke 2008. godine.

Naime, „Transparensi internešenel“ (Transparency International), sa sedištem u Berlinu, objavio je 29. januara globalni Indeks percepcije korupcije (CPI) za 2018. godinu, prema kome Srbija sa 39 poena – od poželjnih 100 poena – deli 87. mesto sa NR Kinom. Sa 41. poenom smo 2017. godine bili na 77. mestu, skupa sa NR Kinom, Surinamom i Trinidadom i Tobagom. Prema tome, prošle godine izgubili smo dva poena i pali za deset mesta na listi CPI, koja obuhvata 180 država. Pri tome, ta dva poena su mnogo bitnija od mesta koje smo zauzeli na globalnoj evidenciji korumpiranosti.

To vlast ne brine. Nijedna od osam vlada počev od tzv. petooktobarske revolucije nije htela, premda je mogla, da donese političku odluku o razbijanju korupcije i, samim tim, znatnom stabilizovanju društva i države. Na kom su fonu, manje-više, sve te vladajuće garniture, možda najbolje svedoče reči Aleksandra Vučića iz 2013, kada je bio vicepremijer. Tada je rekao da je „politička korupcija najveći društveni problem“, da će Vlada već 2014. stvoriti „pravno uređenu državu“, da je „borba protiv korupcije prva oblast u kojoj je Srbija postigla rezultate“ nakon što je SNS, preuzevši vlast, zatekao „razoreno društvo, nejednakost ljudi pred zakonom, gde su neki ljudi imali više od drugih samo zbog pripadnosti partiji ili bogatstva“. Zaključio je da „kad imate vladavinu prava, nemate korupciju“. Gotovo iste reči od početka veka slušamo sa megafona svih vlasti.

Da li je Fabrici bio naivan?

Vlasti ne čuju nikoga osim sebe. Tako je uzalud Sem Fabrici, šef delegacije EU u Srbiji, lane rekao da, prema brojim međunarodnim izveštajima, u radu srpskih državnih organa postoje mnogi nedostaci u borbi protiv korupcije jer nije dovoljno samo doneti zakone, akcione planove i strategije, već je potrebna njihova primena da bi se u praksi pojavili rezultati. Na konferenciji o borbi državnih organa protiv korupcije, održanoj u Beogradu, gospodin Fabrici je dodao da je „potrebno videti i dokaze o konfiskaciji imovine stečene krivičnim delima, a naročito korupcijom na visokom nivou, ali da će se konkretni rezultati videti u narednih šest meseci“. Pola godine kasnije, međutim, stanje je nepromenjeno.

O tom stanju i govori CPI, kog 24 godine zaredom objavljuje vodeća svetska antikorupcijska organizacija. I ovaj put je rangirano 180 država, bodovanjem na skali od 100, što znači da je država veoma čista od korupcije, do nule – za veoma korumpirane zemlje. Ovo istraživanje potvrđuje da ne postoji zemlja u kojoj nema korupcije, što je i logično jer je čovek oduvek i svuda kvarljiva roba.

Sa skorom 88 Danska je sada svetli primer svim državama kao najmanje korumpirana od svih. Na drugom mestu je Novi Zeland, a treće mesto dele Finska, Singapur, Švedska i Švajcarska. U deset uzornih plasirale su se još Norveška, Kanada, Holandija i Luksemburg. U koruptivnom rasulu prednjači Somalija, sa deset poena, koju slede, ovim redosledom, Sirija, Južni Sudan, Jemen, Severna Koreja, Sudan, Gvineja Bisao, Ekvatorijalna Gvineja, Avganistan i Libija (koja ima svega 17 poena).

O tome gde smo se mi zaglavili govori činjenica da o suzbijanju korupcije možemo da učimo od Estonije, Barbadosa, Bocvane, Slovenije, Litvanije, Gruzije, Letonije, Ruande, Kostarike, Namibije, Hrvatske, Rumunije, Crne Gore, Belorusije, Bugarske… Ako je za utehu, korupcija je u odnosu na Srbiju neznatno izraženija u BiH, na Kosovu, u Makedoniji ili Ukrajini, Rusiji, Iraku, Albaniji, Ukrajini…  

Dalja analiza pokazuje da su fluktuacije kod nas minimalne, a da je poslednji značajniji napredak u suzbijanju korupcije bio pre više od deset godina. Sa skorom od 39 mi smo među zemljama sa raširenom korupcijom (ispod 50). Da sve bude jasnije, nalazimo se za četiri poena ispod svetskog proseka i za čak 18 poena ispod proseka za zemlje Evrope. Od svih bivših socijalističkih zemalja, najuspešnija u suzbijanju korupcije je Estonija, među bivšim članicama SFRJ najdalje je odmakla Slovenija, dok je među nečlanicama Evropske unije najuspešnija – Gruzija.

Zakoni koji se ne sprovode

„Ovogodišnji indeks percepcije korupcije predstavlja sumornu sliku antikorupcijskih napora u Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji“, navodi se u regionalnoj analizi, prema kojoj je lošije stanje jedino u regionu Podsaharske Afrike. Ističe se da zemlje sa lošim CPI trendiraju da imaju „krhke demokratske institucije“, a njihovi građani „slabija politička i građanska prava“. Dalje se kaže da bi opadajući trend u Srbiji mogao da traje „ako Vlada nastavi da podriva one organe i institucije koji su odgovorni za održavanje vladavine prava“ i da je „u 2018. godini, uprkos protivljenju nevladinog sektora, Vlada insistirala na povećanom uticaju na pravosuđe“, a da radi i na „smanjenju pristupa javnosti informacijama tako što izuzima državne kompanije od objavljivanja informacija“. Konačno, dodaje se da „uprkos tvrdnjama Vlade da podržava slobodne medije, novinarska udruženja imaju poteškoća da se uključe u razvoj nove medijske strategije Srbije“.

Analitičari „Transparentnosti“ konstatuju da Srbija ide korak nazad zbog toga što ne primenjuje dosledno ni preventivne ni represivne mehanizme protiv korupcije. Nisu ispitani čak ni oni slučajevi sumnje na korupciju koji su dokumentovani u izveštajima medija i državnih organa! Kad je o prevenciji reč, ni 2018. vlasti nisu sprovele ključne antikorupcijske odredbe Zakona o javnim preduzećima (odnose se na izbor i razrešenje direktora), Zakona o državnim službenicima (odnose se na izbor i razrešenje službenika na položaju), Zakona o javnim nabavkama (vezano za prekršajne kazne), Zakona o Agenciji za borbi protiv korupcije (zloupotreba javne funkcije za stranačku promociju) i Zakona o slobodnom pristupu informacijama (sprovođenje rešenja poverenika za informacije od javnog značaja).

To nije sve. Aktuelni nacrt izmene akcionog plana za Poglavlje 23, ključni dokument politike Vlade u ovoj oblasti, ne predstavlja dobru osnovu za poboljšanje stanja jer, prema istim analitičarima, „zadržava isti neambiciozni koncept, kao i postojeći tekst iz 2016, samo konstatuje višegodišnja zakašnjenja i ne pruža uverenje da će se išta promeniti ubuduće“.

Uz to, iz dosad objavljenih podataka ne može se videti da li je, dugo čekani, početak rada posebnih tužilačkih odeljenja za borbu protiv korupcije tokom 2018. godine „doneo neke pozitivne promene kod broja optuženja i oduzimanja imovine“.

„Očigledno je, međutim, na osnovu istraživanja iskustava građana i obelodanjenih sumnji u korupciju, da veliki broj slučajeva i dalje nije prijavljen i istražen“, navode analitičari „Transparentnosti Srbije“. „Kada je reč o ovoj vrsti kriminala, izvesnost otkrivanja počinilaca je daleko važnija od visine izrečenih kazni. Na lošu percepciju korupcije u velikoj meri utiču netransparentnost u donošenju odluka i odsustvo konkurencije kod zaključivanja velikih Vladinih ugovora. To je najvidljivije u slučajevima neobjavljivanja ugovora i drugih dokumenata, kao i pri sklapanju poslova za izgradnju najvećih infrastrukturnih objekata direktnim ugovaranjem, po cenama koje izazivaju sumnju u tržišnu zasnovanost“.

Igrice populističkih lidera

Kako se korupcija zbiva kada se udruže prilika i nekažnjivost, u godišnjem izveštaju „Transparensi internešenel“ poziva sve vlade da „obezbede slobodan prostor za rad civilnog društva, uključujući zaštitu slobode govora i pravo na organizovanje i protest“; da „uključe građane u praćenje Vladine potrošnje“; da adekvatno reformišu pravosuđe i „poboljšaju integritet i odgovornost u svim Vladinim institucijama“; da „obezbede slobodan pristup informacijama i poboljšaju mehanizme izvršenja kao preduslov za uspešne antikorupcijske napore“.

Kako je Srbija natprosečno korumpirana zemlja, vredi dodati upozorenje iz ovog izveštaja da „zemlje koje su nedavno prešle na demokratsko upravljanje često nisu razvile delotvorne mehanizme za borbu protiv korupcije i sada se nalaze u ciklusu visokih korupcija i slabog učinka demokratskih institucija“, dok „neki populistički lideri, koji su došli na vlast kapitalizujući gnušanje javnosti prema korupciji, ironično, sada pokušavaju da podriju mehanizme za borbu protiv korupcije i demokratske institucije“. Sve to, naravno „kako bi i dalje mogli ostati na vlasti nekažnjeni“.

Nijedna zemlja, pa ni naša, nije tabula rasa kada je reč o borbi protiv korupcije. Imamo dobre ustavne norme i hrpu odličnih zakona i podzakonskih akata za suzbijanje zloupotrebe funkcije ili pozicije zarad ličnog bogaćenja; ne zaboravimo strategije i akcione planove, međunarodno prihvaćene obaveze i zakletve građanima u svim izbornim kampanjama. Imamo i krivičnopravne institucije, razna specijalizovana tela, komisije, savete, odbore i pododbore, plaćene da zaštite društvo i državu od ljudi lepljivih prstiju i fluidne etike. Sve to imamo, ali korupcija se ne dâ i sve više postaje, ako već i nije postala, jedini model ponašanja kojim se potvrđuju – sposobnost, pamet i socijalna inteligencija.

Ni Dodik nije promakao
Kosovo je izdvojeno od Srbije i zasebno razmotreno i ove godine. Sa ocenom 37 takođe ima dva poena manje nego 2017. godine, a u izveštaju se kaže da su neki od najvećih izazova za borbu protiv korupcije „nedovoljna transparentnost, slabe institucije i vladavina prava, nedovoljan prostor za angažovanje građana“. Zato Kosovski demokratski institut „prati javne institucije, zagovara transparentnost finansiranja političkih partija i vodi razne kampanje za uključivanje građana u donošenje nacionalnih odluka“

Crna Gora je pala za jedan bod u odnosu na 2017. godinu i „uprkos napretku u integraciji u EU, tek bi trebalo da značajno poboljša svoju vladavinu prava“. Iskazana je zabrinutost povodom „finansiranja političkih stranaka  i nedostatka obelodanjivanja finansijskih podataka, što baca senku na izborne rezultate“.

Uz Tursku, Gruziju, Makedoniju i Jermeniju, BiH je država koja će narednih godina biti nadgledana. Iako je indeks korupcije prošle godine isti kao 2017, u izveštaju se kaže da zabrinjava to što je banjalučki javni tužilac odbacio „pozive na istragu političara Milorada Dodika zbog nezakonitog pritiska na birače tokom kampanje“ oktobra prošle godine.

„Nedavno su vlasti u Banjaluci napale mirne demonstrante, uhapsile i pritvorile opozicione lidere i aktiviste i zabranile javne skupove“, navodi se dalje.

Komotna zloupotreba javnih funkcija
Povodom najave Ministarstva pravde da će otvoriti javnu raspravu o novom nacrtu zakona o sprečavanju korupcije – nakon silnih primedbi na nacrt istog zakona iz avgusta prošle godine – srpski ogranak „Transparency Internationala“ ocenio je nedavno da do sada objavljeni nacrti „nisu sadržali rešenja za sve veoma važne probleme prepoznate u praksi, izveštajima EU i planovima Srbije“, pa se „kašnjenje reforme može tumačiti i nedovoljnom spremnošću da se problemi reše“.

Izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije su prvobitno planirane za davnu 2014. godinu, a pisanje novog zakona počelo je marta 2015. Ministarstvo pravde objavilo je prvi nacrt zakona u oktobru 2016, a drugi, značajno lošiji, pod novim nazivom (Zakon o sprečavanju korupcije) avgusta 2018. Iako su o ovim nacrtima bile organizovane javne rasprave, nisu objavljeni celoviti izveštaji o razmatranju dobijenih predloga.

„Transparentnost Srbija“ predložila je da se krivično delo u vezi sa davanjem lažnih podataka o imovini precizira, a gonjenje olakša ukidanjem nedokazive „namere“. Predložili su kako sprečiti „zloupotrebe javne funkcije kroz izmišljanje promotivnih aktivnosti, koje funkcionerima služe da povećaju prisustvo u informativnom programu medija u doba izborne kampanje“, što je „posebno važno u kontekstu sve češćih najava novih izbora i sve zastupljenije prakse vođenja ’funkcionerskih kampanja’“.

„Transparentnost Srbija“ podvlači da kumulacija javnih funkcija mora biti zakonom zabranjena, tj. da valja ukinuti sadašnju praksu davanja saglasnosti. Uz to, da zakon obaveže funkcionere da prijave poklone velike vrednosti „čak i kada naizgled nisu dati u vezi sa javnom funkcijom“, kao i gotovinu „u vrednosti preko 10.000 evra“. Takođe, kontroli bi moralo da bude podvrgnuto „poslovanje firmi u vlasništvu funkcionera sa koncesionarima, primaocima subvencija i preduzećima koja obavljaju poslove u Srbiji na osnovu međudržavnog sporazuma“.

Uslov za izbor članova Odbora i direktora Agencije za borbu protiv korupcije trebalo bi da bude njihova „nepovezanost sa političkim subjektima po bilo kom osnovu, a ne samo članstvu u partiji (npr. da nisu bili kandidati na poslednjim izborima, finansijeri, članovi izbornih komisija iako formalno nisu bili članovi stranke)“.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!