Društvo

Srbija i Jugoslavija u 16 teza: 100 godina lutanja

Piše: Igor Gajić

Beogradski glas

1.Srbija je 19. vek provela u borbama za integraciju srpskog naroda i stvaranje moderne države. Trebalo je da dovrši taj proces u 20. veku, a ne da ulazi u političku zajednicu Južnih Slovena jer je to prevazilazilo njene kapacitete. Posao srpske političke klase bio je da to prepozna.

 

2. Definisanje ratnih ciljeva Kraljevine Srbije da se u Prvom svetskom ratu bori za oslobođenje svih Južnih Slovena bilo je nepotrebno pravljenje „računa bez krčmara“, odnosno ugrožavanje vlastitih nacionalnih interesa zarad slobode naroda kojima ona nije bila prioritet.

 

3. Trebalo je zaokružiti srpsku državu u skladu sa planom Londonskog ugovora iz 1915. godine. Saveznici su u njemu definisali srpski interes bolje od srpske političke klase.

 

4. Kralj Aleksandar I odlučio se za kvantitet, ne za kvalitet.

 

5. Kada je već stvorena Kraljevina SHS, trebalo je ići u pravcu formiranja nove, jedinstvene nacije Južnih Slovena i neslovena. Uslov za to bili bi krupni kompromisi poput odricanja od ćirilice za Srbe i prihvatanja ekavice za Hrvate. Nova država nije trebalo da se zove Jugoslavija jer u njoj nisu živeli samo Sloveni. Glavni grad je trebalo da bude Sarajevo. Pismo je moglo da bude albansko.

 

6. U Kraljevini SHS i kasnije Jugoslaviji energija za modernizaciju srpskog društva i države potrošena je na političke sukobe sa ostalim narodima u toj zajednici.

 

7. Srpska politička klasa nije imala obzira prema kompleksnosti nove države. Stvorila je sistem baziran na neiskrenosti, govoreći o SHS, ponašala se kao da je to proširena Srbija.

 

8. Drugi svetski rat doneo je promenu političko-nacionalne paradigme prema kojoj Srbija mora da se odredi na pravi način. Srpska monarhija je previše kompromitovana u Drugom svetskom ratu da bi opstala. Pobeda komunista je logičan sled njihove superiornosti u organizacionom, vojnom, etičkom, pa i vrednosnom smislu. Prihvatanje toga ne znači ignorisanje zločina i nepravdi komunističkog režima.

 

9. Srbija treba da se ponosi i da baštini tradiciju antifašizma. Četnici nisu, niti mogu biti simbol srpskog patriotizma.

 

10. Propuštena je prilika da Srbija nađe svoje mesto u složenoj državi SFRJ. Srbi su se stopili sa saveznim nivoom umesto da prema njemu brane svoje partikularne interese kao ostali narodi federacije.

 

11. Poslednji modernizatori SR Srbije, liberali pod M. Nikezićem i L. Perović, žrtvovani su kao kolateralna šteta u Titovom obračunu sa Maspokom. Tako oslabljena, Srbija ulazi u fazu krize i raspada SFRJ.

 

12. YU je poslužila kao inkubator državnosti svih ostalih naroda osim srpskog.

 

13. Srbi su iz YU, osim partokratije i kulta ličnosti, poneli i toksični amalgam svih propalih ideologija 19. i 20. veka.

 

14. Krah jugoslovenske države ostavio je srpsku naciju bez referentnog sistema vrednosti i identiteta, uspostavio je trajnu paradigmu gubitništva i inferiornosti.

 

15. Ratovi s početka 20. veka dobijeni su uprkos objektivno velikom materijalnom siromaštvu i nerazvijenosti, ratovi na kraju 20. veka izgubljeni su uprkos objektivno najboljem materijalnom stanju i razvijenosti.

 

16. Potreban je novi, široki i pozitivan nacionalni narativ za 21. vek.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Nikola Stankovic

1
Leave a Reply

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
zoran hudak Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
zoran hudak
Guest
zoran hudak

Pismo je moglo da bude albansko…………

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 05. 12. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas