Društvo

Roditeljski teror po školama

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Šaljete li decu u školu po ocene, po znanje, zato da budete sigurni da su nekoliko sati u bezbednom okruženju ili da preko njihovog stajlinga demonstrirate vlastiti uspeh i moć? Šta drugo upitati kada u osnovnim i srednjim školama kao bosi po trnju prolaze naši prvorazredni predavači? Oni koji od đaka traže znanje, radne navike i disciplinu umesto verglanja, ogovaranja i servilnosti.

Reforma prosvete dugo je u fokusu javnosti, ali u zasenku ostaje tortura nad prosvetarima koji se ne srozavaju na nivo evidentičara odsutnih đaka i delilaca željenih ocena. Oni trpe samo zato što deci uporno prenose vrednosti koje su neprolazne bez obzira na to da li je aktuelno vreme manje ili više smutno.

Nije da nije smutno. Potkraj svake školske godine nahrupe majke i očevi, babe i dede, pa mole ili zahtevaju petice da deci ne izmakne Vukova diploma (neverovatno je, ali istinito da to kreće od prvog razreda osnovne škole). Drugima je obična dvojka – puna kapa, samo da se dete preko leta ne zlopati učeći ili da ne propadne uplaćeno letovanje. Đaci pak gledaju da makar na suze isposluju ocenu koja fali. Tada se osim profesora s dignitetom više niko ne seća ko je od septembra do juna na kontrolnim zadacima samo ispisivao svoje ime, predavao prazan papir i izlazio sa časa da, kako u slengu govore, bleji (sa sličnima).

Umesto sloge roditelja i nastavnika da deca steknu znanje i razviju saznajni aparat, već u prvim srednjoškolskim danima roditelje udruži zahtev za uklanjanje predavača za koje su čuli da mnogo muče đake. Kako to izgleda? U jednoj srednjoj školi, pre nekoliko godina, roditeljski hor zahtevao je na prvom sastanku smenu profesora matematike zato što ne daje petice! Sat i po je razredni vodio psihološku staljingradsku bitku sa visokopozicioniranim intelektualcima, dok nekoliko roditelja nije revoltirano prekratilo da će o tome debatovati posle prvog pismenog zadatka, kad se na delu pokažu i deca i profesor. O kakvom tlačenju je reč, videlo se kad je razredni, bezmalo mahnit od sreće, uleteo u odeljenje i najvećom čokoladom častio učenika: na sudbinskom pismenom dobio je peticu iako bi matematičarka „i Ajnštajna poslala na popravni“.

Roditelji se na bave svojom decom

Paradigma ovog potonuća može da bude „Joca ubica“. Taj nadimak prati Jovana Kneževića, profesora matematike u Šestoj beogradskoj gimnaziji, koji je u ovom poslu od 1986. i još mu nije zamereno na načinu predavanja ili nivou objašnjavanja. Protiv njega, međutim, direktor vodi disciplinski postupak po prijavi dvoje roditelja zbog navodnog verbalnog nasilja nad njihovom decom.

„Početkom jula dobio sam rešenje o pokretanju tog postupka jer direktor smatra da ima indicija da sam izvršilac verbalnog nasilja nad dvoje đaka“, kaže prof. Knežević za naš list. „Od 29 roditelja prijavu je potpisao 21, svi iz istog odeljenja, iz prvog razreda u prošloj školskoj godini. U drugim odeljenjima nije bilo žalbi, a imao sam u svakom razredu po jedno odeljenje.“

Prijave su stigle krajem aprila, odnosno sredinom maja, kad je bilo jasno kakve će ocene biti zaključene.

„U prijavi iz aprila majka neodređeno kaže da sam učenicu zlostavljao decembra 2017“, priča prof. Knežević. „Ovaj drugi je navodno zlostavljan u martu, prijava je podneta 15. maja, kažu da sam đaku rekao da je prasac. Za ono u decembru, na času sam komentarisao da mi je na razgovoru bila majka jedne učenice. Bio sam ponet dobrim utiskom koji je gospođa ostavila, videli smo na isti način ulogu profesora i bili na istoj talasnoj dužini. Zato sam napravio verbalnu akrobaciju, najpozitivnije se našalio želeći da deca znaju da nije strašno ako kod mene dođe roditelj. Čudi me zašto me roditelj nije odmah potražio ako dete tada nije shvatilo kako treba moj komentar. Nemoguće je svakom detetu ući u glavu, posebno u prvom razredu kada predavanja slušaju veoma selektivno, da ne kažem da ne slušaju, i imaju problem koncentracije.“

Oba ova đaka su na kraju godine zaradila dvojku iz matematike, a reč je o odeljenju u kome je najlošiji uspeh – vrlo dobar! Bilo je i petica za znanje, odgovornost i rad, kaže profesor, kao što je normalno da se za nerad dobiju jedinica ili dvojka.

„Ljudi imaju sve manje energije i volje da se bave svojom decom“, veli profesor. „Ovo je već četvrta godina da se na kraju školske godine nađe nekoliko glasnih roditelja da organizuju hajku. Veoma su agresivni. Poneki roditelj se javi i kaže da to nije pravi način, ostali se povuku da ne upetljavaju svoje dete. Ovi koji se žale neće da pričaju sa mnom, idu direktoru i onda to on rešava. Deci je danas dato sve na slobodu, nemamo instrumente da kaznimo učenika koji ne radi. Ako date jedinicu, onda ste krivi što đak ne uči jer ste dužni da ga pomerite s mrtve tačke. Tako je odskoro, ne znam po kom propisu. Od polovine do tri četvrtine naših đaka odlazi na tehničke fakultete i sa njima imam mnoga prijatna iskustva jer kad odu na studije, shvate šta su bile moje namere. Čak i ako su mislili da sam ih previše mučio, tada uvide koliko im je to značilo. Za mene je profesor dužan da decu povede u bolje sutra kroz kvalitetno znanje i dosta rada jer samo tako može da se ide napred.“

Nastavnici bez zaštite

Nova školska godina uveliko odmiče, prof. Knežević dao je direktoru izjavu početkom jula, ali disciplinski postupak traje li traje. Do direktora gimnazije nismo stigli ni uz pomoć sekretara škole. Čovek je, eto, toliko zauzet da mesec dana nema vremena ni za telefonski razgovor.

Prof. Knežević nije usamljen u oceni da su današnje škole pretrpele drastične promene u odnosu na ranije i da su se mnogo više promenili roditelji nego li učenici. Koliko god im teško bilo, deca ipak shvate kad se jasno postave parametri, mada nemaju svi iste ideje o tome šta u školi žele da postignu, pa i vrludaju. Đaci su za dve klase bolji od nas, prema prof. Kneževiću, a roditelji u panici šta će im deca uraditi sa životom „misle da je bitna ocena, što je iluzija; radnih navika više nema, ležernost je prevelika jer sistem tako oblikuje decu još od osnovne škole, što se nastavlja i kroz srednju“.

Forum beogradskih gimnazija prati šta se događa jer je njihov član i ova gimnazija, profesoru Kneževiću pružaju podršku, računajući i pravnu.

„Jovan je samo primer uobičajene pojave u svim školama, ne samo u gimnazijama“, kaže Aleksandar Markov, predsednik Foruma. „Pritisci roditelja su sve učestaliji, često preko direktora. Potežu i inspekcije unedogled, sve dok dete ne završi razred bez stečenog znanja. Indikativno je što se u ovom slučaju neko osetio povređenim sa više meseci zakašnjenja. Zdravorazumski, ako se nešto zbilo u decembru, reaguje se odmah, ne u aprilu. To je jedan od oblika pritisaka radi sve većeg zastrašivanja nastavnika. Ova pojava prisutna je duži niz godina, ali sve je češća i intenzivnija. Učenici i roditelji znaju sva moguća svoja prava, ali ne znaju za obaveze! I direktori često pritiskaju nastavnike da poprave jedinicu po svaku cenu.“

Sporni su nam i propisi. Roditelj uloži žalbu na ocenu, direktor poništi ocenu, đak polaže pred komisijom i, po novom zakonu, direktor šalje nastavnika kome je ocena poništena – na dodatne seminare da nauči kako da ocenjuje!

„To su ti pritisci koji idu ka tome da deca manje znaju, što je posebno izraženo u osnovnim školama“, dodaje Markov. „Nastavnici ogoljeni stoje pred tim pojavama. Zaštite nema. Ponekad neko uđe u sudski spor sa direktorom i školom, ali suđenje traje unedogled, zahteva finansijska sredstva. Zato danas postoje profesori poput Jovana Kneževića, koji ne žele da odstupe ni milimetar od propisanog što učenik mora da nauči. Postoje i nastavnici koji, pomireni sa svime, zarad ličnog mira idu linijom manjeg otpora, što za posledicu ima izlazak iz škola učenika bez elementarne pismenosti. Nema velike razlike između osnovnih i srednjih škola, deca izlaze funkcionalno nepismena.“

Prečicom u budućnost

U Forumu beogradskih gimnazija uočavaju još jednu zakonitost.

„Što je roditelj moćniji i uticajniji, pritisci su jači“, govori Markov. „Sistemski smo podbacili. Pretnje profesorima postale su standardne. Širok je dijapazon pretnji: od nabrajanja koga sve poznaju, preko toga da se obraćaju samo direktorima preko kojih vrše pritisak, sve do onih koji preskaču i direktore, pa pritiskaju preko Ministarstva prosvete. Pogledajte stanje u najpopularnijim beogradskim gimnazijama, gde je za upis potreban najveći broj poena. Koliko tu ima popravnih ispita? Jedan ili nijedan! Kolika je verovatnoća da su svi učenici toliko dobri kad ima deset i više odeljenja? Postoji odeljenje u kome je preko 80 odsto učenika odlično, a u jednom odeljenju su preko 80 odsto nosioci Vukove diplome! Na godišnjem nivou u gimnazijama prosečno ima između 20 i 30 popravnih ispita, a u tim popularnijim, izvikanim gimnazijama, ako ima jedan – to je senzacija. Ne kažem da je popravni ispit merilo znanja učenika, ali stanje je simptomatično i ovo je problem za ozbiljnu širu javnu raspravu.“

U prosveti se nekoliko godina prenosi priča, ne može se reći anegdota, o nosiocu javne moći koji je direktora obavestio da njegovom osnovcu fiziku neće predavati čovek na glasu kao vrlo zahtevan, da nikome ne popušta, koji je čak svog sina oborio na godinu jer nije znao za dvojku. S pretnjom funkcionera da će dete ispisati iz državne škole, tadašnji direktor se izborio nezakonitim penzionisanjem profesora. Rešenje mu je poslato na adresu škole, profesor je potpisao ne znajući šta prima i nakon dužeg, neuspešnog suđenja digao je ruke od prosvećivanja dece, kojoj je, kažu, bio neograničeno na raspolaganju mimo nastave, besplatno.  

Na udaru đaka koji prečicom idu u budućnost, direktora koji čuvaju fotelje umesto profesiju, roditelja koji iznuđuju ocene i prosvetnih inspektora koji beže od suštine držeći se forme kao pijan za tarabu, današnji sledbenici profesora Koste Vujića zavređuju orden za izdržljivost. Ne odustaju od nauma da iz đaka izvuku ono najbolje, niti se klone odgovornosti da ih istovremeno spremaju i za život. Prof. Vujić govorio je da će ostati upamćen po tome što je bio profesor sjajnih budućih imena – đaci su mu bili Jovan Cvijić, Jaša Prodanović, Mihailo Petrović Alas… – a u njega je, kao u svetinju, gledao Aleksa Šantić. U naše doba, nipodaštavajući preostale svetionike unakarađene prosvete, moćni i obesni roditelji boksuju ocene svojoj deci, onda im obezbeđuju društvene pozicije, pa ne bi trebalo da nas čudi ambicija polupismenih i uobraženih praznoglavaca da upravljaju i našim sudbinama.

                                                                                 

Po ćeifu inspekcije i direktora

„Od ovog disciplinskog postupka ne očekujem ništa“, kaže prof. Knežević. „Prošli put sam kažnjen tromesečnim oduzimanjem 30 odsto od plate zato što u pomoćni dnevnik nisam redovno upisivao dopunsku nastavu, koju sam držao dva puta više nego što je obavezno. Taj dnevnik koriste svi profesori, svaki čas ga neko uzme, a evidenciju sam vodio kod sebe da bih je upisao kad dnevnik stigne do mene. Bila je neka inspekcija, ispalo je da ništa ne radim iako sam imao za svaki taj čas potpise prisutne dece, što je i direktor video. To nije bilo po ćeifu nekim inspektorima i naložili su direktoru da to reguliše, a ovaj je regulisao tako što mi je uzeo 90 odsto jedne plate! To je isti direktor koji sada vodi postupak zbog navodnog verbalnog zlostavljanja dvoje učenika.“

Prof. Knežević je 2009. tužio gimnaziju zato što ga je tadašnji v. d. direktora suspendovao na šest meseci i kaznio tromesečnim oduzimanjem 20 odsto od zarade zbog inspekcijskog nalaza da „nije na odgovarajući način upisivao ocene“. Suđenje još nije završeno. „Zastupa me bivši đak, sam se javio kad je čuo za moj problem“, veli profesor. „Imao je keca iz matematike na polugođu u prvom razredu, ali je završio prava i sada je advokat.“

 

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
1 Comment
Oldest
Newest
Inline Feedbacks
View all comments
Milica
Milica
23 марта, 2019 9:33 am

Nije mu se zamerao nacin predavanja? Mora da je zato bio suspendovan 2 puta do 2014 godine… A sto se tice “dopunskih casova” koje je on drzao a nije upisivao – na te casove ste MORALI da dolazite ako imate keca jer je otvoreno pretio da ukoliko ne dodjete , idete na popravni i ponavljate razred!! E sad, posto sam i ja zavrsila fakultet (uprkos njegovoj viziji da cu da “virim iz kante za djubre” ) i koliko-toliko znam o manupulisanju u tekstovima, molim vas da lepo kazete sta su ti dopunski casovi bili- OBAVEZA- a ne njegova dobra volja. Sto se tice njegovog ocenjivanja? Ucenici koji su na kraju osnovne skoleimali ocene 4 i 5 , kada su dosli kod njega imali su jedinice. Samo u mom odeljenju, od 32 ucenika u prvoj godini ostalo nas je 23- samo oni koji nisu mogli da odu. Mislite da smo imali veliki odmor kada imamo dvočas iz matematike drugi i treci cas? Mislite da smo mogli samo 2 puta da prebrisemo tablu i pustimo da se osusi? Hahaha… A sad ja vama da kazem kako funkcionisu njegovi “privatni casovi”… On u svom stanu ima sobu u koju namestio da izgleda kao ucionica i u koju moze da stane otprilike 5 ljudi i tu drzi casove od 2 sata za 20€- to je bila cena casa pre 4,5 godina – mozda se sad promenila ( 5 ljudi u isto vreme ima cas i svako mu daje 20€) ALI – na casove idu ucenici 5 beogradske gimnazije kojima predaje njegova koleginica iz pete!! Jer svi znamo da je protivzakonito da drzis privatne casove svojim ucenicima. A njegova koleginica- profesorka matematike iz pete – DRZI NJEGOVIM UCENICIMA IZ ŠESTE PRIVATNE CASOVE!! Dakle, ko ide kod NJE na privatne casove, “zaradice” dvojku kod NJEGA. I obrnuto. Ona samo javi ko joj je dolazio od njegovih (ko je placao casove) i on dobija dvojku ? Bravo.. a na nasim roditeljskim sastanicima – majka mog druga iz razreda koji ima sve petice ( osim iz matematike) place jer ne zna sta da radi , cak je dala zadatke sa pismenog ( na kom -naravno po zakonu- ima 5 zadataka SAMO STO SVAKI IMA POD a.) b.) v.) g.) d.) dj.) ) svom bratu koji predaje isti taj predmet na Oxfordu i koji joj govori da ovi zadaci nisu za 3 razred gimnazije nego da su a 4 godinu fakulteta.. ali mi smo krivi sto smo imali keceve 🙂 svako ko nije hteo da se “povinuje” imao je jedan , ako je vama to normalno- onda ste vi u problemu

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

1
0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x