Politika beogradski glas
Društvo

Prava radnika na nivou 19. veka

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – „Uprava je od nas tražila da skupimo novac za merač krvnog pritiska da bi oni mogli da se igraju doktora kad se onesvestimo i da ne bi zvali Hitnu pomoć… Rekao sam nadzornici: ‘Ne mogu da dišem pored ove mašine. U fabrici je već 30 stepeni i još je toplije kada radimo pored mašine.’ Nakon što sam to rekao, ona je uzela izduvnu cev, usmerila je ka našim licima i rekla: ‘Pomirite se sa tim jer je mnogo onih koji čekaju da vas zamene! Vrata su vam otvorena!“

Te reči radnika u industriji obuće, zapisane u istraživanju nemačke fondacije okrenute jugoistočnoj Evropi, svedoče koliko se Srbija, od razvijene ekonomije i društva, pretvorila u zavisnu ekonomiju, u kojoj su radnici puki trošak koji valja minimizirati.

Naša beda se prodaje kao tržišna konkurentnost. Tako, „Gorenju“ smo dali 6.000‒10.000 evra po radnom mestu na kome radnik prima 200 evra, a u Sloveniji isti posao vredi 1.600 evra. Ataci na dostojanstvo rada, procvat nejednakosti i stalno sužavanje demokratskog terena radnicima, u eri nekontrolisane korporativne pohlepe, mogu samo da bujaju jer je država saučesnik. Srozani smo do nezapamćenog nasilja nad radnim pravom, iako smo još 1906. godine (mada poslednji u Evropi) doneli Zakon o radu.

Prema Globalnom indeksu prava (GIP) u 2018, koji je početkom juna objavila Međunarodna konferencija sindikata (MKS), Srbija je u jednoj od najgorih kategorija, među zemljama čiji radnici trpe sistemsko nasilje. U više od  330 sindikata u 163 države MKS je prosledila upitnike radnicima, koji su prijavili pre svega kršenje prava na slobodu udruživanja, na kolektivne ugovore i na štrajk.

Srbija u rangu afričkih i azijskih zemalja

GIP prikazuje najgore zemlje za radnike rangiranjem 142 države na skali od 1 do 5, prema nivou poštovanja prava radnika, po podacima za april 2017– mart 2018. Rejting 1 je najbolji nivo poštovanja (sporadična povreda prava). Države koje neznatno slabije štite ta prava imaju rejting 2 (ponovljeno kršenje prava). Rejting 3 znači „redovnu povredu prava“, a rejting 4 otkriva „sistemsko kršenje prava“ (vlade i kompanije ulažu ozbiljne napore da sruše kolektivni glas radnika, kojima su ugrožena bazična prava). Najrđavije zemlje imaju rejting 5 (nema garancije prava), radnici su porobljeni zbog autokratskih režima i nepoštenih praksi. Automatski se stiče rejting 5+ kad su institucije disfunkcionalne zbog unutrašnjeg sukoba ili vojne okupacije.

Najobespravljeniji radnici u 2018. su na Bliskom istoku i u Severnoj Africi (sa  rejtinzima država 4 i 5); GIP je 4,55. Sledi Azijsko-pacifički region (rejtinzi država 3 i 4); GIP je 3,95. Potom Afrika (rejtinzi država 3 i 4); GIP je 3,91. Zatim, Amerika (Severna i Južna, sa rejtinzima država 3 i 4); GIP je 2,48. Najbolje prolaze radnici u Evropi (rejtinzi država 2 i 3); GIP je 2,48. A Srbija, sa rejtingom 4, kao da se nalazi u Africi ili Aziji!

Prema GIP-u, ukoliko vlast prestane da sistemski obespravljuje radnike, imamo šansu  da dostignemo nivo zaštite radnika na Bahamima, u Albaniji, Bugarskoj, Burkini Faso, Čileu, Kongu, El Salvadoru, Gani, Makedoniji ili Rusiji, gde su kršenja prava redovna (ali nisu sistemska!), pa imaju rejting 3. Ako bi pak vlast zagrizla da poštuje prava radnika za rejting 2, svečano bismo se izjednačili sa Barbadosom, Belizeom, Kostarikom, Hrvatskom, Dominikanskom Republikom, Estonijom, Jamajkom, Latvijom, Litvanijom, Crnom Gorom, Namibijom, Ruandom, Togoom… Ali sad smo među vicešampionima u gaženju radničkih prava, sa Angolom, BiH, Bocvanom, Čadom, Obalom Slonovače, Etiopijom, Rumunijom, Sijera Leoneom, Svazilendom, Tanzanijom, Trinidadom i Tobagom, SAD ili Zambijom (vidi grafikon).

Nastavi li se trend kojim galopiramo, stižemo svetske šampione – države najozloglašenije zbog terora nad zaposlenima (rejting 5), Bangladeš, Kambodžu, Ekvador, Kolumbiju, Gvatemalu, Kuvajt, Laos, Nigeriju, Pakistan, Saudijsku Arabiju, UAR, Zimbabve… Pomenuti galop vlasti, poslodavaca i nekih sindikata uveliko obećava da nam ostaje nedostižno poštovanje rada i radnika u državama sa rejtingom 1, od kojih neke posluju i kod nas: Austrija, Nemačka, Belgija, Švedska ili Italija.

Zato je Srbija jedna od malobrojnih zemalja kojima GIP posvećuje posebnu pažnju. Evo našeg profila: „Zakonodavstvo o radu prvenstveno diktiraju interesi poslodavca. Vlada Srbije prihvatila je 80 odsto preporuka dobijenih od Saveta stranih investitora (SSI), koje uključuju veću fleksibilnost korišćenja ugovora na određeno vreme, prekovremeni rad, kao i recenziju pravila za zaposlene trudnice. Uticaj SSI postao je belodan kad je Vlada Srbije rešila da oformi radnu grupu za postupanje po ‘Beloj knjizi’ SSI, godišnjem proglasu privatnog sektora o poslovnoj klimi u zemlji.“

Dok Međunarodna organizacija rada ovu temu prati ujedinjujući sva tri socijalna partnera (vlast, poslodavci, sindikati), MKS za godišnje preglede globalnog kršenja prava radnika uzima podatke samo od sindikata, usled čega su nešto radikalniji u ocenama.

„To treba naglasiti, mada možda zvuči banalno, zato što imamo nacionalne sindikate koji se problemima radništva ne bave ozbiljno jer idu naruku poslodavcima i državi“, kaže za  naš list Srećko Mihailović, sociolog iz Centra za razvoj sindikalizma. „Ocene MKS-a su utemeljene na činjenicama, realno je ono što kažu za Srbiju i kako smo svrstani u klasifikaciji kršenja radničkih prava. Naš zakon o radu je na strani poslodavca i države, a ne radnika, što je nazadovanje u odnosu na ranije propise. Taj zakon je jedan od razloga što smo ovako rangirani, a Srbija je podlegla uticaju krupnog kapitala i njegovih predstavnika u vidu Američke privredne komore (APK) i sličnih tela. Sindikati su bili nemoćni da isposluju bolji status radnika.“

Kad firma pomaže sindikatu

Država toleriše progon sindikalnih lidera i zabranu sindikalnog organizovanja, uprkos protestima i stanju u mnogim, pogotovo stranim firmama. To je drugi razlog za ovakav rejting Srbije, veli Mihailović. Uz to, imamo sindikate u državnim firmama, a u privatnim je izuzetno niska stopa sindikalizovanosti. Ipak, ima zemalja sa mnogo nižom stopom sindikalizovanosti u kojima sindikati imaju ugled i poverenje radnika i građana. To potvrđuje francuski paradoks: kod njih je stopa sindikalizovanosti osam odsto, ali su u stanju da izvedu nekoliko stotina hiljada radnika na proteste u Parizu, a naši sindikati ne mogu ni nekoliko hiljada.

„Sledeća grupa činjenica koja objašnjava ovakav rejting Srbije vezana je za odnos države i poslodavaca prema štrajku“, navodi Mihailović. „Kod nas može da se štrajkuje koliko god radnici mogu da izdrže, ali država i vlast reaguju tek ako to remeti našu svakodnevicu, kao protest vozača zbog poskupljenja goriva. Ako nema tog remećenja, u firmama može da se dešava bilo šta – država ćuti. Imamo primer ‘Goše’, gde se radnik ubio na radnom mestu i država je kako-tako reagovala.“

Sve to stavilo je Srbiju na zaista nezavidno mesto u kršenju ljudskih prava, konstatuje Mihailović uz opasku da možemo koješta zameriti ovom rangiranju, ali ne možemo osporiti da mnoge firme ne tolerišu sindikalni rad, da je u pojedinim preduzećima sindikat kupljen od poslodavca ili je poslodavac finansijer sindikata – što postoji jedino u Srbiji, ili da neke državne firme obilato pomažu rad sindikata i sindikalne lidere.

Koji su sistemski uzroci ovakvog stanja?

„Studija MKS govori o globalnom trendu pogoršanja radnih prava i zasniva se na podacima iz 142 države“, odgovara Mihailović. „Mi nismo izuzetak, ali to nije opravdanje za državu, poslodavce i radnike. Sve proističe iz dominacije krupnog kapitala u današnjem svetu. U globalnom regulisanju sveta rada i kapitala gleda se pre svega profitni interes. Krupni kapital diktira radno zakonodavstvo na globalnom planu, a u zemljama na periferiji kapitalizma zbiva se ono što veliki hoće. To Srbija prima ne uz otpor nego s radošću jer, pobogu, naš uspeh je razlog zašto investicije dolaze, a ne niske cene rada i rastegljivo radno vreme po želji poslodavca. Krupni kapital u krugu delovanja ima i Srbiju, ne dopušta ništa da promakne. Uticali su i na Zakon o radu, a bogami i na kolektivne ugovore.“

Istina, šačica stranih poslodavaca ponaša se korektno, uvažava radnike, daje dostojnu platu. Deo medija sve više izveštava o kršenju radnih prava, a i tu je apsurd: radnička prava krše strani poslodavci koji u svojim zemljama ta prava moraju da poštuju.

„Slovačka ima dobar rejting kada je reč o njihovim radnicima, što nije slučaj sa radnicima iz Srbije u Slovačkoj, koji su izloženi i nečovečnom postupanju“, kaže Mihailović. „Nemački poslodavac se u Nemačkoj odnosi jednako prema radnicima bez obzira na to odakle su došli, ali u Srbiji sebi priušćuju ono što u Nemačkoj nikad sebi ne bi dopustili. ‘Kajzen’ je neverovatan primer kršenja, ali to institucije i zakon prećutkuju ili tolerišu.“

Inspekcija rada ćuti, podmićena, veli Mihailović, jer kad firma pokloni Inspekciji rada automobile, treba biti slep i ne videti šta je zaista učinjeno. Ako toliko drže do zakona, trebalo bi takav odnos da pokažu prema radnicima, a ne prema inspektorima.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

2
Leave a Reply

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
0 Comment authors
АНТОНИЋ: Србија – „територија“ око које се навлаче Немачка и Хрватска | ПатриотСлободан Антонић: Србија – „територија“ око које се навлаче Немачка и Хрватска Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
trackback
Слободан Антонић: Србија – „територија“ око које се навлаче Немачка и Хрватска

[…] „Иако је влада Србије дала `Горењу` субвенцију од 6.000‒10.000 евра по раднику, српски радник у `Горењу` прима 200 евра, а словеначки 1.600 евра за исти посао“ (овде). […]

trackback
АНТОНИЋ: Србија – „територија“ око које се навлаче Немачка и Хрватска | Патриот

[…] „Иако је влада Србије дала `Горењу` субвенцију од 6.000‒10.000 евра по раднику, српски радник у `Горењу` прима 200 евра, а словеначки 1.600 евра за исти посао“ (овде). […]

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 10. 10. 2018.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas